Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Šta je step-up terapija astme i zašto je važna i za pacijenta i za lekara

Priredio/la: D.T.
11:00 - 03. 10. 2021.

Postepena terapija astme zasniva se na redovnim kontrolnim pregledima koji će omogućiti lekaru da proceni kako pacijent reaguje na lečenje

astma- terapija step-up terapija astme Step-up terapija astme ima za cilj da odredi pacijentu adekvatne doze lekova Foto: Shutterstock

Astma je jedno od najrsaporstranjenjijih hroničnih respiratornih oboljenja koje se zdravim navikama može dobro držati pod kontrolom. Ima ipak i onih slučajeva nekontrolisane i nelečene asmte, usled koje su česte hospitalizacije i skoro nemoguć normalan način života. Dešava se da pacijenti uzimaju ili previše ili premalo potrebnih lekova, a rešenje za ovaj problem mogla bi da bude postepena terapija ili step-up metoda kontrole astme koja počinje malim dozama lekova, koje se, ukoliko je to potrebno, kasnije povećavaju ili čak i smanjuju. Svi doktori podvlače da je za dobru kontrolu bolesti neophodna individualna terapija, prilagođena specifičnom stanju pacijenta.

Nakon dijagnoze kreće se sa postepenom terapijom

Lekar dijagnostikuje bolest i procenjuje težinu astme. Lečenje počinje najmanjom mogućim dozama leka. Postepena terapija astme se zato zasniva na redovnim kontrolnim pregledima koji će omogućiti lekaru da proceni, kako pacijent reaguje na lečenje i ako je potrebno pojača terapiju. Pošto se simptomi stalno kontrolišu lekar može, ako oceni da je to bezbedno, savetovati i manje doze leka, koje mogu i dalje da leče simptome bolesti, poput ponavljenih serija šištanja, gušenja, sviranja u grudima i kašlja.

Obično se počinje s najmanjom mogućom dozom leka

Kada započinje ovu terapiju astme, lekar će prvo proceniti simptome i utvrditi njihovu težinu. Propisaće lekove – obično najnižu moguću dozu. Na svake dve do četiri nedelje, procenjivaće simptome i prema tome prilagođavati svakom pacijentu njegovu dozu lekova. Step-up terapija astme ima za cilj da odredi pacijentu adekvatne doze lekova, koji će omogućiti osobi normalan život, dobar san tokom noći, bez komplikacija i potrebe za hitnim posetama lekara ili bolničkim lečenjem.

Globalna inicijativa za astmu daje preporuke za pojačanu terapiju u Globalnoj strategiji za kontrolisanje i prevenciju astme. Ova inicijativa je osmislila preporuke za „korak po korak“ lečenje osoba starijih od 12 godina. Mada izveštaj daje preporuke za step-up tretman astme i za mlađu decu, lekovi i doze se kod mlađih od 12 godina mogu razlikovati. Stručnjaci napominju da su preporuke samo smernice, i da bi svaki pacijent pojedinačno trebalo da se obrati lekaru, kako bi dobio najbolju moguću terapiju.

Detaljna procena simptoma

Kada su u pitanju doze lekova stručnjak pulmolog ili alergolog će imati na umu simptome kod svake osobe, istoriju lečenja, kao i moguće slučajeve astme u porodici. Lekar će pregledati kožu, grudi i gornje disajne puteve pacijenta, uradiće ako je potrebno različite testove, uključujući i test funkcije pluća. Ispitaće kako funkcionišu pluća pacijenta, koliko su česti i kojeg su intenziteta simptomi astme. Doktor će tražiti informacije o tome da li su, na primer, simptomi astme učestaliji od dva puta mesečno, da li su simtomi učestaliji tomom noći, kao i da li pacijenta ti simptomi bude iz sna najmanje jednom nedeljno. Detaljna procena simptoma i njihov intenzitet biće znak lekaru kao da započne lečenje.

5 koraka lečenja

Step-up verzija kontrole astme uključuje i lekove koji se dugotrajno koriste, ali i one medikamente koji deluju kada je neophodno brzo ublažiti simptome. Ovaj metod lečenja ima 5 koraka. Prvi počinje najnižom odgovarajućom dozom. Svaki uzastopni postepeno povećava dozu, s tim da neki kasniji koraci uključuju dodatne lekove za ublažavanje simptoma. Lekar u nekim situacijama može prepisati i dodatne lekove. Prvi korak uključuje kontrolor za dugotrajno olakšanje kao što je inhalacioni kortikosteroid, tokom prva četiri koraka moguće je povećavanje doze ovog leka. U prva četiri koraka moguće je uzimanje i malih doza medikamenta za hitna stanja. Korak 5 predstavlja dugotrajnu upotrebu muskarinskih antagonista, kao dodatnog leka.

Akcioni plan za napad astme

Lekar bi mogao da napravi i akcioni plan za astmu, koji opisuje šta pacijent da uradi ako ima pogoršanje simptoma ili napad astme. Sastavni deo ovog plana su i vrste lekova i doze koje pacijent treba da koristi u hitnim stanjima. Učestalost kontrolnih pregleda zavisiće od faktora kao što su početni nivoi kontrole, i reakcija svakog pacijenta na lečenje. Na osnovu analiza krvi lekar će utvrditi koji podtip astme ima osoba. Pošto utvrde kakvu vrstu astme ima pacijent lekar će možda prepisati dodatnu terapiju, koja može biti i biološka injekciona terapija.

Šta sve utiče na stanje astme?

Nezavisno od metoda kontrole astme svi lekari će vas upozoriti da na stanje astme mogu da utiču alergeni poput grinja, dlaka životinja i polen, duvanski dim, vremenske promene, fizička aktivnost, određeni lekovi, psihička stanja kao što su anksioznost i stres. Nekada će biti potreban i multidisciplinarni pristup više različitih stručnjaka. Studija iz 2018. zaključila je da trudnice astmatičari imaju višestruke koristi kada je u njihovo praćenje uključen tim lekara. Ovi timovi mogu uključivati alergologe, medicinske sestre, ginekologe, akušere, pulmologe. Lekar će pratiti opšte stanje i savetovati kontrolu gojaznosti koja može pogoršati simptome i otežati lečenje astme.  Studija iz 2018. kaže da osobe sa astmom i gojaznošću mogu bolje da kontrolišu bolest, ako leče i insulinsku rezistenciju, koja vodi u dijabetes tipa 2.

Zdrave životne navike posebno bitne za obolele od astme

Osobe koje pate od astme mogu uz neke dobre navike uspešno smanjiti uticaj bolesti na svakodnevni život. Lekari savetuju da uzimaju redovno propisanu terapiju, da kontaktiranju stručnjaka ako se simptomi pogoršaju ili lekovi prestanu da deluju. Bitno je da se zdravo hrane i redovno vežbaju (pacijenti kod kojih je astma izazvana fizičkom aktivnošću treba da razgovaraju sa lekarom o bezbednim opcijama vežbanja). Savet je da se iz okruženja uklone potencijalni alergeni, tepisi, zavese, da se prozori zatvaraju tokom noći, da se izbegavaju duvan, smog i sredine sa zagađenim vazduhom.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend