Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Srednju dodatnu arteriju ima sve više ljudi, a do 2.100 godine imaće je većina

Priredio/la: I. V.
17:00 - 02. 09. 2021.

Srednja arterija, koja nestaje posle 8. nedelje života, danas se sve više ponovo uočava kod ljudi, što naučnike navodi na zaključak da čovek i dalje evoluira i da će je većina imati do 2.100 godine

arterija-ruka- evolucija čoveka Većina ljudi će imati srednju arteriju podlaktice do 2.100. godine Foto: Shutterstock

Razmišljanja kako bi ljudska vrsta mogla da izgleda u dalekoj budućnosti često izaziva nestvarne spekulacije o nekim najistaknutijim karakteristikama čoveka, kao što su visina, veličina mozga i ten kože. Ipak, suptilni pomaci u našoj anatomiji danas pokazuju koliko evolucija može da bude nepredvidljiva.

Povratak srednje arterije u anatomiju čoveka

Naime, naučnici su se bavili proučavanjem dodatnog krvnog suda u rukama, što bi, prema trenutnim trendovima, moglo da postane uobičajena pojava za samo nekoliko generacija. Arterija, koja privremeno prolazi niz centar naših podlaktica, dok se još nalazimo u utrobi majke, ne nestaje tako često, kao što je to bilo nekada, otkrili su naučnici sa Flinders University and the University of Adelaide u Australiji. To znači da sada ima više odraslih osoba nego ikad s onim što predstavlja dodatni kanal vaskularnog tkiva, koji teče ispod zgloba.

Kada je u pitanju evolucija – reč je o značajnom povećanju

– Od 18. veka istraživači anatomije su proučavali prevalenciju, ukupan broj ove arterije kod odraslih i naša studija pokazuje da se ona očigledno povećava – izjavila je Teghan Lucas, koja izučava anatomiju čoveka na Flinders University. Prevalencija je bila oko 10 procenata kod ljudi rođenih sredinom 1880. u poređenju sa 30 procenata, kod onih rođenih krajem 20. veka, tako da je to značajno povećanje u prilično kratkom vremenskom periodu, kada je u pitanju evolucija, ocenila je Lucas. 

Povlačenje posle 8. nedelje života

Srednja arterija se formira prilično rano u razvoju kod svih ljudi, transportujući krv niz centar naših ruku kako bi ih  „nahranila“ i pomogla da rastu. Oko osme nedelje života, obično se povlači, ostavljajući zadatak za dva druga krvna suda – radijalni (koji možemo osetiti kada nekome merimo puls) i ulnarne arterije. Anatomi su već neko vreme znali da ovo odumiranje srednje arterije nije garancija da će tako uvek biti. U nekim slučajevima, ona ostaje oko mesec dana.

Arterija danas tri puta učestalija kod odraslih

Da bi uporedili prevalenciju ovog postojanog krvnog kanala, Teghan Lucas i kolege Maciej Henneberg i Jaliya Kumaratilake sa University of Adelaide, pregledali su 80 udova leševa, a sve su donirali Australijanci evropskog porekla. Donatori su imali od 51. do 101. godine, što znači da su skoro svi rođeni u prvoj polovini 20. veka. Uzimajući u obzir koliko su često pronalazili zdepastu srednju arteriju, sposobnu za dobro snabdeva krvlju, istraživački tim je uporedio brojke sa zapisima u literaturi, a njihovi rezultati prvi put su objavljeni 2020. godine u Journal of Anatomy.

Činjenica da je arterija danas tri puta učestalija kod odraslih nego što je bila pre više od jednog veka, zapanjujući je zaključak koji ukazuje na to da prirodna selekcija favorizuje one koji imaju ove dodatne količine krvi.

Posledica mutacije gena

Ovo povećanje moglo je biti posledica mutacije gena uključenih u razvoj medijane arterija ili zdravstvenih problema kod majki tokom trudnoće, ili obe stvari – naglašava Teghan Lucas. Možemo zamisliti da postojana srednja arterija može da obezbedi spretnim prstima ili jakim podlakticama pouzdan dotok krvi dugo nakon našeg rođenja. Ipak, ako imamo ovu dodatnu arteriju, takođe smo izloženi većem riziku od sindroma karpalnog tunela, neprijatnog stanja koje nas čini manje sposobnim da koristimo ruke, objasnila je Lucas.

Većina će imati srednju arteriju podlaktice do 2.100.

Ako se ovaj trend nastavi, većina ljudi će imati srednju arteriju podlaktice do 2.100. godine – istakla je Lucas. Ovaj brzi porast broja uočljive srednje arterije kod odraslih ne razlikuje se od ponovnog pojavljivanja kosti kolena zvane fabela, koja se takođe tri puta češća uočava danas nego pre 100 godina. Koliko god ove razlike bile male, naučnici ističu da male mikroevolucione promene dovode do velikih varijacija koje definišu vrstu.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend