Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Čitaoci pitaju: Šta znači kada nam stalno curi nos, razloge navodi dr Bojan Perišić

Piše: Marijana Rajić
8:51 - 06. 09. 2021.

Neprestano curenje iz nosa je preterani odgovor imunološkog sistema na čestice i pojave na koje, u normalnim okolnostima, ne bi trebalo da bude tako izražene reakcije

Dr Bojan Perišić, nos, curenje Dr Bojan Perišić: Neki lekovi ne smeju se koristiti neograničeno, konsultujte se sa lekarom Foto: Privatna arhiva, Shutterstock

“Neprestano mi je zapušen nos, stalno kijam, ne mogu da prestanem kad „uhvati zalet“, curi mi iz nosa k’o iz slavine, neprijatno mi je, ljudi se razbeže kad kinem, svi misle da imam koronu…” Gotovo svakodnevno, lekari se susreću sa ovakvim scenama, a samo neko ko se sa ovim problemima nije suočio, shvatiće ih, kažu i sami stručnjaci, kao “razmaženu kuknjavu”. Ovakve tegobe mogu biti posledica respiratorne infekcije, ili, što je u ovo doba godine češće, posledica alergije na različite vrste respiratornih alergena, među kojima se ambrozija posebno izdvaja. Alergijski rinitis ili “polenska kijavica” muči ogroman deo stanovništva, bez obzira za godine i zdravstveno stanje.

Šta je alergijski rinitis?

Alergijski rinitis definiše na dva načina. Prema jednom, to je lokalni odgovor sluznice nosa usled preosetljivosti izazvane alergenima iz okoline, dok se, prema drugom, širem shvatanju, smatra sistemskim imunološkim poremećajem, sa klinički ispoljenim lokalnim efektima.

– Najprostije rečeno, to je preterani odgovor imunološkog sistema na čestice i pojave na koje u normalnim okolnostima ne bi trebalo da bude tako izražene reakcije. Stručnom terminologijom rečeno, najčešće se radi o reakciji atopijskog tipa posredovanom specifičnim IgE antitelima. Alergijski rinitis (AR) je vrlo često nasledna, genetski uslovljena bolest ili još preciznije, nasleđuje se predispozicija za razvoj alergije u nekom periodu života – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Bojan Perišić, specijalista otorinolaringologije, koji alergijski rinitis opisuje i kao hronično zapaljenje sluznice disajnih puteva.

Smatra se da čak 20 odsto svetske populacije boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa. Prvi simptomi se, navodi dr Perišić, obično javljaju između 5. i 10. godine, a svoj maksimum dostižu između 10. i 20. godine života.

Simptomi se razlikuju u odnosu na tip rinitisa

Prema definisanim standardima, alergijski rinitis se, po rečima dr Bojana Perišića, deli na dve osnovne forme: intermitentnu i perzistentnu – povremeni (sezonski) i stalni. U prvoj, simptomi su sezonskog karaktera i najčešće izazvani alergenima otvorenog prostora, kao što su poleni drveća, korova, trava. U drugoj, perzistentnoj formi, simptomi su najčešće prisutni tokom cele godine, a izazvači su alergeni zatvorenih prostora kao što su grinje, kućna prašina, buđ. Dr Perišić navodi i da ne mali broj ljudi ima tegobe u svom radnom okruženju zbog raznih isparenja hemijskih jedinjenja i slično, kao i da se takvi rinitisi svrstavaju u kategoriju profesionalnih oboljenja.

– Simptomi AR mogu biti raznorodni. Najčešći su oni poput zapušenog nosa, svraba, curenja iz nosa i kijanja, ali i okularni, kao što su crvenilo i svrab očiju. Ovi simptomi, sami po sebi su neprijatni i izvor svakodnevnog diskomfora. Dovode do poremećaja pažnje i uspeha u školi, produktivosti na poslu, “nabijaju nervozu”. Ako se radi o profesionalnim alergenima, to je već i socio-ekonomski problem, jer dovodi do profesionalnih ograničenja. Alergije na polen iz prirode remete odmor, rekreaciju ili uživanje u prirodi. Kad se svemu tome doda i to da alergijski rinitis predstavlja i predisponirajući faktor za razvoj drugih bolesti, poput sinuzitisa, upale srednjeg uva, ali pre svega bronhijalne astme i pojave polipa u nosu, stiče se šira slika o ozbiljnosti problema i važnosti  pravovremene dijagoze, a pre svega, adekvatne terapije – naglašava sagovornik eKlinika portala dr Bojan Perišić.

Negativni kožni testovi ne isključuju dijagnozu alergijskog rinitisa

Prema rečima dr Perišića, postavljanje dijagnoze proizilazi iz anamnestičkih podataka o zapušenosti nosa, kijanju u serijama, curenju bistrog sekreta iz nosa, svrabu u nosu i očima, crvenilu očiju, ali vrlo često i podacima o čestim upalama ušiju, hrkanju tokom sna ili kod male dece, prekidima disanja tokom spavanja. Doktor naglašava i da su ove potonje tegobe kod dece, najčešće posledica uvećanja “trećeg krajnika”.

– Dalji dijagnostički postupci podrazumevaju pregled otorinolaringologa i specifična alergološka testiranja u vidu kožih proba, bronhoprovokacionih testova ili određivanja nivoa specifičnih IgE antitela iz krvi. ORL pregledom najčešće nalazimo otečenu i bledu sluznicu nosa, uvećane nosne školjke, bistar sekret u nosnim hodnicima, a ne retko i polipe u nosu ili kod dece, znake uvećanja trećeg krajnika. Specifičnim testovima kao što su kožne probe ili koncentracija IgE antitela u krvi, potvrđujemo dijagnozu, ali treba naglasiti da negativni kožni testovi ne isključuju dijagnozu alergijskog rinitisa, pogotovo kod pacijenata sa jasnom i razvijenom kliničkom slikom – pojašnjava detlje postavljanja dijagnoze sagovornik eKlinika portala.

Sledeći korak – adekvatna terapija

– Najefikasniji način lečenja alergijskog rinitisa svakako je izbegavanje izlaganja alergenima odgovornim za tegobe, ali to je, složićemo se svi, moguće jedino teorijski, pogotovo ako se radi o alergijama na alergene zatvorenih prostora poput grinja ili kućne prašine, tako da je fokus lečenja ipak na medikamentoznoj terapiji – ističe dr Perišić i navodi da je cilj eliministi simptome, obezbediti normalan život pacijenata, značajno smanjiti komplikacije i razvoj bolesti povezanih sa alergijskim rinitisom.

Dr perišić ističe da se prema smernicama stručnih tela, u zavisnosti od vrste AR i težine simtpoma (blagi, umereni, teški), u lečenju primenjuje čitava paleta lekova: nazalni dekongestivi (vazokonstriktori) čije je dejstvo trenutno, a dužina primene ograničena na 5-7 dana, zatim oralni i nazalni antihistaminici (blokatori H1 receptora), nazalni kortikosteriodi.

Osnov terapije svih formi alergijskog rinitisa

– Nešto ozbiljniji i sofisticiraniji vid terapije predstavlja primena kromona (stabilizatori membrane mastocita) i antileukotrijena, kao i specifična imunoterapija (“antialergijske vakcine”). Na osnovu ovih smernica, ali i iskustva iz svakodnevne prakse, osnovu terapije čine antihistaminici i nazalni kortikosteroidi (kortikosteroidi u obliku spreja za nos). Pojedinačno ili u kombinaciji, ovi lekovi čine osnov terapije svih formi AR. Nazalni ili oralni antihistaminici čine lek prvog izbora u lečenju blagih formi sezonskog AR, dok je kombinacija antihistaminika i intranazalnog kortikosteroida u osnovi lečenja umerenih/teških formi sezonskih i blagih formi celogodišnjeg alergijskog rinitisa. Za umereno/teške forme celogodišnjeg AR, koriste se intranazalni kortikosteriodi – objašnjava dr Bojan Perišić.

Ograničenja u vremenskom korišćenju pojedinih medikamenata

Naglašavajući da nove generacije intranazalnih kortikosteroida, poput flutikazona, deluju gotovo isključivo tamo gde se primenjuju, te su sigurni i mogu se bez bojazni primenjivati duži vremenski period, sagovornik eKlinika portala upozorava da se lokalna vazokonstriktorna sredstva (Olynth, Operil, Nasic) ne smeju upotrebljavati duže od nekoliko dana. Intranazalni kortikosteroidi, prema njegovim rečima, ispoljavaju snažno antizapaljensko dejstvo jer postižu maksimalnu koncentraciju na mestu primene.

– Antialergijsko dejstvo antihistaminika bazira se na blokadi H1 receptora i efekata histamina koji predstavlja glavni medijator zapaljenja u alergijskoj reakciji atopijskog tipa kakvu viđamo kod alergijskog rinitisa. Oralni antihstaminici su već decenijama u primeni, i od starijih generacija ovih lekova poput terfenadina koji su efikasno rešavali simptome AR, ali imali i masu neželjenih dejstava poput pospanosti  ili srčanih aritmija, danas smo došli do savremenih lekova poput citirizina ili levocitirizina kod kojih su ova neželjena dejstva eliminisana, ili svedena na apsolutni minimum. U primeni su danas i antihistaminici u obliku spreja, samostalno ili u kombinaciji sa kortikosteriodima, što je takođe efikasan iskorak u terapiji simptoma alergijskog rinitisa – kaže specijalista otorinolaringologije.

Šta možemo da učinimo sami za uspešno lečenje i smanjenje rizika

Prema kliničkom iskustvu i rečima dr Perišića, pravilan izbor leka, saradnja pacijenta, kako u smislu prihvatanja terapije tako i njene adekvatne primene, ključni su faktori u kontroli i lečenju alergijskog rinitisa. Samo na taj način, ističe, moguće je doskomfor u svakodnevnom funkcionisanju koji AR prouzrokuje svesti na najmanju moguću, ili barem podnošljivu meru.

– Ono što je primetno u poslednje vreme a što moram da naglasim je porast broja pacijenata sa tegobama i simtpomima AR što je posledica provođenja previše vremena u zatvorenom prostoru, ali i sve aktuelnije teme – aerozagađenja koje poprima zasta zabrinjavajuće razmere. Ono sa čim se rađamo, gene koje nosimo a koji utiču na to da neko češće, a neko ređe oboleva od alergijskog rinitisa ne možemo menjati, ali zato faktore okruženja koji na to utiču, itekako možemo. Svest o štetnosti zagađenja i potrebi za stvaranjem i očuvanjem zdrave životne sredine, kao i redovno uništavanje korova čiji poleni su snažni alergeni (ambrozija), važni su faktori u prevenciji alergijskih i respiratornih oboljenja uopšte, a posebno alergijskog rinitisa kao svojevrsne epidemijske bolesti 21. veka – naglašava specijalista otorinolaringologije dr Bojan Perišić, i pomalo šaljivo, a zapravo, sa razlogom ozbiljno, završava razgovor za eKlinika portal citiranjem brzalice iz reklame za lekove: “… obratite se vašem lekaru…”.

TEME:
Marica Bijelica
14:45, 08. 09. 2021. Odgovori

Borim se sa Alergijom preko 25.godina.,imam dve sifre za alergiju…,uglavnpm su simptomi curenje iz nosa kao voda,suv kasalj,promuklost,ostajanje bez glasa,crvenilo i suzenje ociju i jako peckanje ociju,nos zapusen,borba tokom cele godine,kijanje za redom 10-ak puta…to su simptomi koje imam cele godine u jednu ruku su rekli da je to Kovid kad je krenuo prosle godine,po njima ja imam koronu preko 25.god.to mi se desava i na poslu i vec tri osobe su mi rekle da imam koronu…

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend