Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Narkolepsija ili bolest spavanja lekovima može samo da se ublaži i drži pod kontrolom

Priredio/la: J. M.
15:00 - 10. 09. 2021.

Narkolepsija je praćena stalnom pospanošću tokom dana, čak i u vrlo nezgodnim situacijama, a nema nikave veze sa količinom sna

narkolepsij-bolest spavanja- hormoni Narkolepsija je retko, dugotrajno stanje koje dovodi do toga da osoba iznenada zaspi i to u neprikladno vreme Foto: Shutterstock

Narkolepsija je retko, dugotrajno stanje koje dovodi do toga da osoba iznenada zaspi i to u neprikladno vreme, dok ruča, kreće se ili vozi. Postoje dve glavne vrste narkolepsije: tip 1 i tip 2. Prema nekim procenama, u SAD narkolepsija pogađa do 200.000 ljudi, međutim, ovaj broj može biti i veći jer se ovo stanje često ne dijagnostikuje ili se postavlja pogrešna dijagnoza. Narkolepsija obično počinje u adolescenciji i doživotno je stanje. Može proći nekoliko godina dok osoba sa narkolepsijom ne dobije dijagnozu.

Vrste narkolepsije

Narkolepsija tipa 1 poznata je i kao narkolepsija sa katapleksijom, što je privremeni gubitak kontrole mišića. Ljudi sa narkolepsijom tipa 1 često imaju nizak nivo moždanog hormona zvanog hipokretin, takođe poznatog i kao oreksin. Narkolepsija tipa 1 može izazvati katapleksiju kao odgovor na iznenadne emocije, a osoba onda oseća fizičku slabost ili čak potpuni kolaps mišića. Ljudi sa ovim stanjem takođe mogu celog dana osećati veliku pospanost.

Narkolepsija tipa 2 je takođe poznata kao narkolepsija bez katapleksije, jer ljudi sa narkolepsijom tipa 2 obično ne doživljavaju gubitak kontrole mišića povezan sa narkolepsijom tipa 1. Međutim, oni takođe osećaju jaku pospanost. Ljudi sa narkolepsijom tipa 2 obično imaju normalne nivoe hormona hipokretina.

Uzroci narkolepsije

Istraživači veruju da je nizak nivo prirodnog hormona hipokretina glavni uzrok narkolepsije tipa 1. Hipokretin pomaže mozgu da reguliše cikluse spavanja. Faktori koji mogu uzrokovati smanjenje nivoa hipokretina, izazivajući narkolepsiju su:

Autoimuni poremećaji: Autoimuni poremećaji se javljaju kada telo proizvodi antitela, koja napadaju zdrave ćelije i tkiva. Neke studije su pokazale da ljudi sa narkolepsijom proizvode antitela koja napadaju protein nazvan TRIB2. Deo mozga odgovoran za proizvodnju hipokretina je isti deo koji čini TRIB2. Nacionalna organizacija za retke bolesti (NORD) u SAD navodi da postoji sve više dokaza koji ukazuju na to da je narkolepsija autoimuni poremećaj.
Genetika: Iako narkolepsija nije genetsko stanje, istraživači veruju da 1. od 10 osoba sa poremećajem ima bliskog rođaka sa istim simptomima.
Povrede mozga: Iako retke, povrede delova mozga odgovornih za regulisanje obrasca spavanja mogu uzrokovati smanjenje nivoa hipokretina. Povreda može biti posledica traume, tumora ili bolesti mozga.

Drugi mogući uzroci narkolepsije ili pokretači narkolepsije tipa 1 ili tipa 2 su:

− hormonalne promene, poput onih koje se javljaju u pubertetu ili u menopauzi
− veliki psihološki stres
− infekcija, poput svinjskog gripa ili streptokokne infekcije
− vakcina protiv svinjskog gripa „Pandemrik“. Studija iz 2013. godine otkrila je da je između 1 od 57.500 i 1 od 52.000 ljudi razvilo narkolepsiju nakon vakcinacije tokom epidemije svinjskog gripa u Velikoj Britaniji.
− iznenadna promena redovnih obrazaca spavanja
Ipak ovo su samo pretpostavke stručnjka, potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdili ovi faktori uticaja.

Prevalenca narkolepsije tipa 2 je neizvesna jer nije tako dobro proučena kao tip 1 i teže ju je dijagnostikovati. Obično ima slične simptome kao narkolepsija tipa 1, ali se ti simptomi mogu vremenom promeniti. Njeni uzroci su takođe manje jasni stručnjacima. Ustvari, tačan uzrok narkolepsije tipa 2 nepoznat.

Neki stručnjaci smatraju da bi narkolepsija tipa 2 mogla biti pogrešan izraz. Na primer, istraživanje iz 2018. otkrilo je da su tinejdžeri sa dijagnozom narkolepsije tipa 2 imali simptome koji su se vremenom smanjivali ili nestali. Autori studije stoga sugerišu da lekari ponekad mogu zameniti narkolepsiju tipa 2 sa drugim poremećajima spavanja.

Simptomi bolesti spavanja

Nemaju svi ljudi sa narkolepsijom tipa 1 ili tipa 2 iste simptome. Ozbiljnost i učestalost simptoma takođe se mogu značajno razlikovati među pojedincima. Neki od simptoma su:
Prekomerna dnevna pospanost
Većina ljudi sa narkolepsijom tipa 1 ili tipa 2 oseća pospanost tokom budnosti, što može otežati fokusiranje i koncentraciju. Trajanje noćnog sna nema uticaja na prekomernu dnevnu pospanost.
Napadi spavanja
Pored prekomerne pospanosti, mnogi ljudi sa narkolepsijom doživeće nagle epizode spavanja koji se mogu dogoditi u bilo kom trenutku. Ovi takozvani napadi spavanja mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta i mogu se pojaviti do nekoliko puta dnevno. 
Paraliza sna
Paraliza sna je privremena nemogućnost kretanja ili govora dok pokušavate da zaspite ili dok se budite. Iako može izgledati vrlo slično katapleksiji, paraliza sna događa se samo na rubovima sna. Može trajati samo nekoliko sekundi ili potrajati nekoliko minuta.
Halucinacije
Kao i kod paralize sna, ljudi sa narkolepsijom koji doživljavaju halucinacije često prijavljuju da vide ili čuju stvari kojih zapravo nema kada zaspe ili se probude.

Drugi simptomi narkolepsije mogu uključivati:
problemi sa pamćenjem
automatsko ponašanje, koje se odnosi na nastavak zadatka ili aktivnosti nakon čega se ne sećaju
depresija
fragmentiran san i nesanica

Katapleksija kod narkolepsije tipa 1

Katapleksija je gubitak mišićne kontrole u ​​telu. Iznenadne ili snažne emocije, poput smeha, uzbuđenja, straha ili stresa, mogu pokrenuti katapleksiju. Ljudi koji imaju katapleksiju mogu otkriti da im opada vilica, govor postaje nejasan ili gube kontrolu nad udovima. Napad katapleksije može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Ljudi mogu doživeti napad retko ili više puta dnevno.

Lečenje narkolepsije

Trenutno ne postoji lek za narkolepsiju. Međutim, ljudi mogu da upravljaju ovim stanjem lekovima i nekim prilagođavanjem načina života. Simptomi će odrediti mogućnosti lečenja. Za prekomernu dnevnu pospanost lekari obično propisuju stimulanse za centralni nervni sistem. Međutim, noviji lek pod nazivom solriamfetol (Sunosi) – selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja dopamina i norepinefrina sa efektima koji stimulišu buđenje – može postati razuman izbor prve linije za lečenje pospanosti kod narkolepsije kod određenih osoba.

Za katapleksiju, američki Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar navodi da su određeni antidepresivi efikasni. Konkretno, ograničeni podaci kliničkih ispitivanja ukazuju na to da antidepresivi koji selektivno inhibiraju ponovnu apsorpciju norepinefrina ili serotonina mogu značajno smanjiti katapleksiju, sa relativno malo nuspojava.

Lekar takođe može ponekad propisati snažan sedativ nazvan natrijum oksibat. Oksibati značajno smanjuju katapleksiju i stoga su dobar izbor za ljude sa teškim oblikom ovog poremećaja. Smanjenje katapleksije se razvija tokom nekoliko nedelja lečenja, pa lekari treba polako da prilagođavaju doze.

Promena načina života je neophodna

Promene načina života takođe mogu pomoći u ublažavanju simptoma narkolepsije. A to su: održavanje redovnog rasporeda spavanja, koji podrazumeva odlazak na spavanje i ustajanje u isto vreme svakog dana, redovna dremka tokom dana, ako je moguće, održavanje aktivnog i zdravog načina života uz puno fizičke aktivnosti, odabir opuštajućih aktivnosti pre spavanja, poput tople kupke, izbegavanje kofeina, alkohola i pušenja, posebno pre spavanja, izbegavanje lekova protiv prehlade i alergija koji izazivaju pospanost, razgovor sa porodicom, prijateljima i zdravstvenim radnicima o stanju za ublažavanje stresa ili strahova.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend