Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Antitela za „hvatanje“ sperme – naučnici stvaraju novu, nehormonsku kontracepciju

Priredio/la: I. V.
15:00 - 15. 08. 2021.

Kontracepcija veštačkim antitelima trebala bi, umesto da menja fiziološke mehanizme koji podržavaju plodnost žene, da omogući njen brzi povratak u period lakog, prirodnog začeća

sperma-kontracepcija-kontrola rađanja Naučnici testiraju kako bi veštača antitela mogla da posluže kao nova vrsta kontracepcije Foto: Shutterstock

Za bezbroj žena sprečavanje trudnoće znači korišćenje kontraceptivnih sredstava koja mogu imati ozbiljne nuspojave, u rasponu od neprijatnih do neizdrživih. Ali, istraživači rade na drugačijoj vrsti kontracepcije koja može ponuditi alternativu – antitela, koja se vezuju i zarobljavaju ćelije sperme tako da više ne mogu prodreti u vaginalnu sluz. Novo istraživanje objavljeno u Science Translational Medicine.

Specijalno konstruisana antitela na testiranju bila 99 odsto efikasna

Iako može zvučati strašno, specijalno konstruisana antitela su bila moćna, stabilna i više od 99 odsto efikasna u sprečavanju kretanja ćelija spermatozoida pri testiranju na ovcama.

– Iako su potrebni testovi na ljudima, ova antitela mogu ponuditi ženama drugu alternativu hormonskoj kontracepciji. Spermatozoidi moraju da plivaju kroz sluz i uspinju se do gornjeg, ženskog reproduktivnog trakta kako bi došli do i oplodili jajnu ćeliju. Tipično, samo oko 1 procenat ejakulirane sperme ulazi u grlić materice, još manje stiže u matericu, a samo desetine spermatozoida (od ~ 200 miliona u ejakulatu) dospevaju u okruženje jajne ćelije – objašnjava inženjer proteina i imunolog Bhavana Shrestha i njegove kolege u svom istraživačkom radu koji opisuje kako antitela sperme mogu usporiti misiju ćelija sperme. Ali, za začetak trudnoće potreban je samo jedan spermatozoid, podsećaju naučnici.

Hormonska kontracepcija efikasna, ali sa dosta neželjenih efekata

Od najpouzdanijih metoda kontrole rađanja, mnogi su hormonski kontraceptivi koji deluju tako što obezbeđuju  stalne doze polnih hormona kako bi sprečili oslobađanje jajnih ćelija iz jajnika. Kontraceptivna pilula, implantat i vaginalni prsten su neki primeri koji su veoma efikasni u sprečavanju trudnoće, ako se pravilno koriste.

Nažalost, neke korisnice hormonskih kontraceptiva imaju ozbiljne nuspojave – od povećanja telesne težine i niskog libida do migrena i promena raspoloženja, čak i depresije. Postoje i povezani zdravstveni rizici, kao što su veće šanse za stvaranje krvnih ugrušaka, ukoliko s uzmiaju kontraceptivne pilule, kao i blago povećan rizik od raka dojke. Zato je i razumljivo zašto neke žene žele da pronađu nehormonske opcije za sprečavanje trudnoće (ili se pitaju koliko bi moglo proći dok se ne razvije muški metod kontracepcije).

Neke žene imaju problem „imunološka neplodnost“

– Postoji jasna potreba za opsežnim kliničkim ispitivanjima novih i postojećih oblika kontrole rađanja. Ipak, uprkos tome, malo se ulaže u to da se to zaista desi, a prioritet se daje drugim oblastima istraživanja – ističu Bethan Smith i Christian Becker, dva istraživača reproduktivnog zdravlja sa University of Oxford, koji nisu bili uključeni u studiju.

Osim pitanja finansiranja i pristupa, ova nova studija, koju vodi imunolog Bhavana Shrestha sa University of North Carolina, zauzima drugačiji pristup većini dostupnih kontraceptiva. Tim se fokusira na antitela, molekule u obliku slova I koje stvaraju imunološke ćelije za neutralisanje infekcija ili stranih čestica. Neke žene, koje su inače zdrave, ali imaju stanje koje se naziva „imunološka neplodnost„, u svom reproduktivnom traktu proizvode antitela protiv spermatozoida koja „zarobljavaju snažno pokretne sperme u sluzi i sprečavaju ih da dođu do jajne ćelije, objašnjavaju Shrestha.

Veštačka antitela su bila minimum 8 puta bolja u vezivanju ćelija spermatozoida

Koristeći ova antitela kao skelu, istraživači su konstruisali skup nagomilanih antitela dodavanjem više „fragmenata vezivanja“ kako bi poboljšali svojstva vezivanja sperme. Ovi fragmenti, ili mesta vezivanja, hvataju se za određeni marker ćelijske površine koji je prisutan na svim ljudskim spermatozoidima, ali ga nema u svim drugim tkivima i ne nalazi se kod žena. Ova specifičnost verovatno čini lečenje sasvim bezbednim, ali je potrebno mnogo više istraživanja pre nego što se saznaju svi detalji.

Testirajući antitela pomoću „testa bekstva sperme“, istraživači su količinski odredili koliko ćelija sperme može da izbegne zamke antitela u plastičnoj cevi ispunjenoj vaginalnom sluzi. U poređenju sa originalnim antitelima protiv sperme, modifikovana antitela su bila najmanje 8 puta bolja u vezivanju ćelija spermatozoida, sprečavajući ih da slobodno plivaju-proces koji se divno naziva aglutinacija.

Antitela bi se isporučila direktno u vaginu

Sledeći test je bio ubrizgavanje rastvora antitela, praćenih uzorcima ljudske sperme, u vagine nekoliko ovaca. Posle samo dva minuta, lečenje antitelima je smanjilo broj pokretnih ćelija sperme u uzorcima tečnosti za najmanje 97 procenata. Za potencijalnu upotrebu kod ljudi, umesto da vakcina nauči imunološki sistem tela da proizvodi antitela, antitela bi se takođe isporučila direktno u vaginu.

To se može učiniti na nekoliko načina – kao film koji se brzo rastvara ili sa intravaginalnim prstenovima (IVR) koji omogućavaju stalno oslobađanje antitela tokom perioda koji obuhvata period plodnosti kod većine žena kako bi se stvorio kontraceptivni proizvod sličan NuvaRingu, ali bez hormona, navode autori studije.

Ne treba menjati fiziloške mehanizme žene

Naučnici naglašavaju da još uvek postoji način da se ide dalje, jer strategija nije testirana na ljudima, a studija nije ispitala koliko dobro lečenje može sprečiti trudnoću, s obzirom na to da se brojala samo sperma koja uništava sluz. Stvarna efikasnost kontracepcije kod ljudi mora se utvrditi rigoroznim kliničkim studijama, napominju istraživači. Ako se metoda pokaže efikasnom u sprečavanju trudnoće u daljim ispitivanjima, mogla bi imati koristi i kada se posao obavi.

Umesto da menja fiziološke mehanizme koji podržavaju plodnost, poput hormona, lokalna imunokontracepcija bi trebalo da omogući brzi povratak u plodnost, za razliku od meseci kašnjenja koje su doživele neke žene, čak i nakon što su prestale da koriste dugotrajne hormonske kontraceptive, ocenjuje istraživački tim.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend