Naslovna / Zdravlje

Aneurizma se javlja zbog abnormalnog proširenja krvnih sudova

Priredio/la: D.T.|17:00 - 16. 08. 2021.

Moždana aneurizma smatra se podmuklom bolešću, jer dolazi iznenada, a većina ljudi i ne zna da ima problem koji može biti opasan po život i izazvati oštećenja mozga

aneurizm mozga- proširenje krvih sudova- pucanje arterija Kada aneurizma pukne, dolazi do krvarenja u mozgu i dijagnoze – hemoragijski moždani udar Foto: Shutterstock

Aneurizma mozga ili cerebralna aneurizma je stanje praćeno iznenadnom nesnosno jakom glavoboljom i nekada se javi kao „grom iz vedra neba“. Zbog toga se smatra podmuklom bolešću, jer većina ljudi nekada i ne zna da ima zdravstveni problem koji može biti opasan po život i izazvati oštećenja mozga. Nekada sve prođe bez većih problema, ima čak i pacijentata koji žive dugo godina, bez bilo kakvih smetnji. U težim stanjima, posle pucanja aneurizme i jednog moždanog udara, preti opasnost od ponovnog šloga.

Abnormalno proširenje krvnih sudova

Aneurizma mozga se određuje kao abnormalno proširenje krvnih sudova. U mozgu se nalazi splet arterija i od njega se dalje račvaju one koje prokrvljuju mozak. Račve tih arterija najčešća su mesta na kojima nastaju aneurizme. Aneurizma je slaba tačka u jednoj od arterija mozga, krvnih sudova koji prenose kiseonik.  Krv vrši pritisak na to mesto i tera ga da popusti, slično kao baštensko crevo, koje se ispupčava na istanjenom mestu.

Vrste aneurizme

Najučestalije su sakularne aneurizme bobica. Na jednoj strani zida arterije formira se mala kesica, pa izgleda kao bobica sa kratkom stabljikom. Fusiformne aneurizme, imaju oblik vretena i izazivaju ispupčenje arterije u jednom području. Ovaj oblik češći je kod ljudi koji imaju otvrdnute arterije, usled holesterola.

Problemi s vidom, glavobolja

Aneurizme neće uvek izazvati problem. One manje nemaju simptome, ali veće mogu da izvrše pritisak na mozak i dovedu do problema sa ravnotežom, glavobolje, utrnutosti, slabosti, bola iznad ili iza oka. Uočavaju se i problem sa vidom, proširene zenice, dupli vid, ili gubitak vida, a mogu se javiti i i poteškoće pri  govoru.

Bolna glavobolja kao obavezni pratilac

Pri pucanju aneurizme, odjednom se javi veoma bolna glavobolja. Neki ljudi kažu da sve izgleda poput „udara groma“. Može se javiti konfuzija, zamagljen ili dupli vid, osetljivost na svetlost, ukočenost ili bol u vratu, mučnina i povraćanje, slabost na jednoj strani tela. Obavezno pozovite hitnu pomoć u slučaju da se iznenada javi jaka glavobolja ili gubitak svesti.

Može doći do ponovnog moždanog udara

Kada aneurizma pukne, dolazi do krvarenja u mozgu i dijagnoze – hemoragijski moždani udar. Usled svega jedan deo mozga nije snabdeven krvlju. Sama krv, otok i pritisak koji se javljaju mogu izazvati oštećenje mozga. Tečnost iz mozga i kičme može povećati pritisak. Kada se to dogodi, postoji šansa da aneurizma ponovo prokrvari, a da se arterije suze, što može izazvati još jedan moždani udar.

Šta je uzrok aneurizme?

Ne zna se precizno šta uzrokuje aneurizmu. Većina pacijenata ima više od 40 godina i češća je kod žena. Pretpostavlja se da je ovo posledica pada estrogena posle menopauze, usled čega ženski krvi sudovi postaju manje elastični. A i nasleđe nekad ima uticaja. Neki zdravstveni problemi mogu povećati verovatnoću za pojavu aneurizme. Bolesti su sklonije osobe koje imaju urođene policistične bolesti bubrega ili poremećaja tkiva, poput Ehlers-Danlosovog sindroma. Mogućnost pojave bolesti raste i zbog otvrdnutih arterija, visokog krvnog pritiska ili ozbiljnih povreda glave. Upotreba alkohola, pušenje ili upotreba ilegalnih droga, posebno kokaina, povećavaju rizik od aneurizme.

Kako lekar otkriva aneurizmu?

Lekar će verovatno prvo uraditi kompjuterizovanu tomografiju (CT) kako bi otkrio tačno mesto na mozgu gde je došlo do pucanja. Možda će biti potrebno da se proveri cerebrospinalna tečnost na prisustvo crvenih krvnih zrnaca, što može biti znak krvarenja u mozgu. Postupak se izvodi tako što lekar tankom iglom uzme uzorak tečnosti iz kičme. Ukoliko se utvrdi da nije došlo do pucanja arterije, lekar može predložiti magnetnu rezonancu, kako bi pronašao aneurizmu.

Angiogram je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, najpouzdaniji način otkrivanja aneurizme, jer pokazuje slaba mesta u krvnim sudovima. Lekar daje pacijentu sredstvo protiv bolova, pa umeće malu fleksibilnu cev, kateter kroz krvni sud u nozi. Ubrizgava kontrastnu boju, kako bi bili napravljeni rendgenski snimci koji pokazuju krvne sudove u mozgu. Na taj način lekar dobija mapu krvnih sudova i mogućnost da vidi gde je aneurizma.

Metode lečenja aneurizme

Aneurizma mozga se može lečiti na dva načina, a sve zavisi od veličine i oblika aneurizme i dela mozga u kojem se nalazi. Jedna od opcija je otvorena operacija mozga gde lekar koristi metalnu kopču kako bi zaustavo dotok krvi u aneurizmu. Druga je endovaskularno namotavanje. Lekar ubacuje kateter u prepone kako bi došao do pogođenog krvnog suda u kome se nalazi aneurizma. U ovom postupku se ne otvara lobanja.

Jedna od metoda lečenja je i angioplastika. Lekar će uz pomoć malog balona proširiti blokiranu arteriju, moguće je da će prepisati i lekove koji pomažu kod cirkulacije, bolova, napada i vazospazama, kada se krvni sudovi u mozgu iznenada suze.

Oporavak i postoperativni tok

Oporavak i postoperativni tok zavise od veličine aneurizme, mesta gde se nalazi, godina starosti i sveopšteg zdravstvenog stanja pacijenta. U nekim slučajevima se savetuje gubitak težine i zdravija ishrana. Pojedini pacijenti imaju blage ili gotovo nikakve probleme nakon aneurizme. Ipak, treba biti oprezan jer, krvarenje i vazospazam mogu oštetiti mozak.

Savetuje se da se kofein smanji na najmanju moguću meru. Ishrana treba da bude sa malo masti i soli, uz obilje voća i povrća. Preporučuje se i fizička aktivnost pod nadzorom lekara, kako bi se smanjio krvni pritisak. Nije dozvoljeno pušenje, upotreba kokaina, alkohol.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo