Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Alkohol utiče na pojavu više vrsta kancera, dokazale su nove studije

Priredio/la: J. M.
11:00 - 27. 07. 2021.

Štete od konzumacije alkohola verovatno nadjačavaju sve potencijalne njegove koristi za smanjenje rizika od nekih vrsta kancera

Alkohol, kancer, rak „Veza“ između alkohola i kancera nimalo nije zdrava Foto: cancer.gov

Četiri odsto svih vrsta karcinoma povezano je sa konzumiranjem alkohola, rezultat je studije koja je proučavala njegov uticaj na razvoj karcionoma na globalnom nivou. Čak 741.000 slučajeva karcinoma u 2020. godini povezano je sa konzumiranjem alkohola, objavili su autori studije u časopisu „The Lancet Oncology“. Istraživanje je sproveo tim stručnjaka iz međunarodne Agencije za istraživanje karcinoma u Lionu.
A, evo kako i zašto alkohol utiče na pojavu kancera, i koje su to vrste kancera koje se najčešće javljaju kod onih koji tokom života konzumiraju alkolol, bilo umereno ili preko granice umerenog.

Šta je alkohol?

Alkohol je uobičajeni izraz za etanol ili etilni alkohol, hemijsku supstancu koja se nalazi u alkoholnim pićima kao što su pivo, rakije, likeri, vina… Alkohol se takođe nalazi u nekim lekovima, vodama za ispiranje usta i proizvodima za domaćinstvo (uključujući ekstrakt vanile i druge arome). Prema američkom Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam, standardno alkoholno piće u SAD sadrži 14 grama čistog alkohola. Te količine koriste stručnjaci za javno zdravlje u razvoju zdravstvenih smernica o konzumaciji alkohola kako bi pružili ljudima način da uporede količine alkohola koje konzumiraju.

Prema Smernicama za zdrav način ishrane za Amerikance, 2020–2025, ljudi koji ne piju alkohol ne bi trebalo ni da počnu da piju – iz bilo kog razloga. Smernice, takođe, preporučuju onima koji piju alkohol da to rade umereno, ograničavajući konzumaciju na dva ili manje pića dnevno za muškarce i jedno piće ili manje dnevno za žene.

Njegova prekomerna konzumacija definiše se kao ispijanje četiri ili više pića bilo kog dana, ili 8 ili više pića nedeljno za žene, i pet ili više pića bilo kog dana ili 15 ili više pića nedeljno za muškarce.

Koji su dokazi da konzumacija alkohola može da izazove kancer

Postoji snažan naučni konsenzus da konzumacija alkohola može prouzrokovati nekoliko vrsta raka. U svom Izveštaju o kancerogenim supstancama, Nacionalni toksikološki program američkog Ministarstva zdravlja i socijalnih usluga navodi potrošnju alkoholnih pića kao poznati kancerogen za ljude.

Dokazi ukazuju da što više alkohola osoba popije – naročito ako to redovno radi – veći je rizik od razvoja raka povezanog sa alkoholom. Čak i oni koji nemaju više od jednog pića dnevno, kao i osobe koje konzumiraju alkohol (oni koji konzumiraju četiri ili više pića za žene i pet ili više pića za muškarce) imaju umereno povećan rizik od nekih vrsta raka. Na osnovu podataka iz 2009. godine, procenjeno je da je 3,5 odsto smrtnih slučajeva od raka u SAD (oko 19.500 smrtnih slučajeva) povezano sa alkoholom.

Koje karcinome izaziva alkohol

Jasni obrasci su se pojavili između konzumacije alkohola i razvoja sledećih vrsta karcinoma:

Rak grla, glasnih žica, usne šupljine…: Umerena do velika konzumacija alkohola povezana je sa većim rizicima od određenih karcinoma glave i vrata. Umereni uživaoci alkohola imaju 1,8 puta veći rizik od raka usne šupljine (isključujući usne) i grla i 1,4 puta veći rizik od raka glasnih žica i grkljana u odnosu na one koji ne piju.

Oni koji piju alkohol imaju 5 puta veći rizik od pojave karcinoma usne duplje i ždrela i 2,6 puta veći rizik od raka grkljana. Štaviše, rizici od ovih karcinoma znatno su veći kod osoba koje konzumiraju ovu količinu alkohola i takođe puše!

Rak jednjaka: Konzumacija alkohola na bilo kom nivou povezana je sa povećanim rizikom od vrste karcinoma jednjaka. Rizici se, u poređenju sa ne konzumiranjem alkohola, kreću od 1,3 puta više kod manje konzumacije do skoro 5 puta većeg veće konzumacije. Pored toga, utvrđeno je da ljudi koji nasleđuju nedostatak enzima koji metabolišu alkohol imaju znatno povećani rizik od karcinoma jednjaka ako konzumiraju alkohol.

Rak jetre: Velika konzumacija alkohola povezana je sa približno dvostruko povećanim rizikom od dve vrste karcinoma jetre (hepatocelularni karcinom i intrahepatični holangiokarcinom).

Rak dojke: Epidemiološke studije neprestano su otkrivale povećan rizik od raka dojke sa povećanim unosom alkohola. Objedinjeni podaci iz 118 pojedinačnih studija pokazuju da osobe koje malo piju imaju malo povećan (1,04 puta veći) rizik od raka dojke, u poređenju sa onima koji ne piju. Povećanje rizika je veće kod osoba koje piju umereno (1,23 puta više) i kod onih koji uživaju alkohol (1,6 puta više). Analiza podataka za 88.000 žena koje su učestvovale u dve američke studije zaključila je da je za žene koje nikada nisu pušile, lagano do umereno piće povezano sa 1,13 puta povećanim rizikom od raka povezanih sa alkoholom (uglavnom karcinoma dojke).

Rak debelog creva: Umerena do teška konzumacija alkohola povezana je sa 1,2 do 1,5 puta povećanim rizikom od raka debelog creva i rektuma u ​​poređenju sa ne konzumiranjem alkohola.

Brojne studije su ispitivale da li postoji povezanost između konzumacije alkohola i rizika od drugih karcinoma. Za karcinome jajnika, prostate, želuca, materice i bešike nije pronađena povezanost sa upotrebom alkohola ili su dokazi o povezanosti nedosledni. Međutim, sve je više dokaza da je konzumacija alkohola povezana sa povećanim rizicima od melanoma i karcinoma prostate i pankreasa.

Konzumacija alkohola, takođe je povezana sa rizikom od raka bubrega i non-Hočkin limfoma u više studija. Štete od konzumacije alkohola verovatno nadjačavaju sve potencijalne koristi od konzumiranja alkohola za smanjenje rizika od nekih vrsta raka. U stvari, nedavna studija koja je obuhvatila podatke iz više od 1.000 studija alkohola i izvora podataka, kao i evidenciju o smrti i invaliditetu iz 195 zemalja i teritorija od 1990. do 2016. godine, zaključila je da je optimalan broj pića koja se dnevno konzumira kako bi se minimizirao ukupni rizik po zdravlje je nula. Ta studija nije obuhvatila podatke o raku bubrega ili non-Hočkinivom limfomu.

Kako alkohol utiče na rizik od pojave raka

Istraživači su pretpostavili više načina da alkohol može povećati rizik od raka, uključujući:

− razgradnju etanola u alkoholnim pićima u acetaldehid, koji je toksična hemikalija i verovatni kancerogen za ljude; acetaldehid može oštetiti i DNK (genetski materijal koji čine gene) i proteine

− stvaranje reaktivnih vrsta kiseonika (hemijski reaktivni molekuli koji sadrže kiseonik), koji mogu oštetiti DNK, proteine i lipide (masti) u telu kroz proces koji se naziva oksidacija.

− narušavanje sposobnosti tela da razgradi i apsorbuje razne hranljive sastojke koji mogu biti povezani sa rizikom od raka, uključujući vitamin A; hranljive materije u kompleksu vitamina B, poput folata; Vitamin C; vitamin D; vitamin E; i karotenoidi

− povećanje nivoa estrogena u krvi, polnog hormona povezanog sa rizikom od raka dojke

− alkoholna pića takođe mogu sadržati razne kancerogene zagađivače koji se unose tokom fermentacije i proizvodnje, kao što su nitrosamini, azbestna vlakna, fenoli i ugljovodonici.

Kako kombinacija alkohola i duvana utiče na rizik od raka

Epidemiološka istraživanja pokazuju da ljudi koji konzumiraju i alkohol i duvan imaju mnogo veći rizik od razvoja karcinoma usne duplje, ždrela (grla), grkljana i jednjaka nego ljudi koji koriste samo alkohol ili samo duvan. U stvari, za karcinome oralnog i faringealnog raka, rizici povezani sa upotrebom alkohola i duvana su multiplikativni. To jest, oni su veći nego što bi se očekivalo od sabiranja pojedinačnih rizika povezanih sa alkoholom i duvanom.

Može li crno vino da pomogne u prevenciji raka ili je to mit?

Biljno sekundarno jedinjenje resveratrol, pronađeno u grožđu koje se koristi za proizvodnju crnog vina, istraženo je zbog prevencije raka. Međutim, istraživači nisu pronašli vezu između umerene konzumacije crnog vina i rizika od razvoja karcinoma prostate ili kolorektalnog karcinoma.

Šta se dešava sa rizikom od raka nakon što osoba prestane da pije alkohol

Većina studija koje su ispitivale da li rizik od raka opada nakon što osoba prestane da pije alkohol, fokusirale su se na rak grla i na rak jednjaka. Generalno, ove studije su otkrile da zaustavljanje konzumacije alkohola nije povezano sa trenutnim smanjenjem rizika od raka. Rizik od raka na kraju opada, mada će možda trebati godine da se rizici drastično smanje ili nestanu. Na primer, bivši pijanci i dalje su imali veći rizik od raka usne šupljine čak 16 godina nakon što su prestali da piju. Jedno istraživanje je procenilo da bi trebalo više od 35 godina da se veći rizici raka grkljana i ždrela povezani sa konzumacijom alkohola smanje na nivo onih koji nikada ne piju. 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend