U uslovima tropskih temperatura, termoregulacija tela je najvažnija stavka i nešto od čega zavisi reakcija našeg organizma, kao i zaštita sveukupnog zdravlja i sprečavanje mogućih komplikacija. Lekari svakodnevno savetuju da je poželjno da se u periodu od 10 do 17 časova, ako je moguće, ne izlazi napolje, a ako to ne možete da izbegnete, obavezno je da se ispoštuju makar neka osnovna pravila zaštite. Prvo, imajte vodu uvek uz sebe kako biste ravnomerno hidrirali telo i izbegli dehidrataciju, redovno unosite nekalorijski jaku, ali energetski zadovoljavajuću hrane kako bi telo imalo dovoljno minerala, nutrijenata, elektrolita i glukoze, nanosite krema sa zaštitnim faktorom na otvorene delove kože i obavezno – nosite adekvatnu garderobu.
Prostori u kojima boravimo moraju da se provetravaju
Dr Zoran Krulj, portparol Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu, za eKlinika portal kaže da su ova pravila univerzalna za sve populacione grupe, od mladih ljudi, koji često precenjuju svoje mogućnosti, zaborave da telo ima svoje granice i zato kolabiraju, preko zdravih i starijih osoba, do onih koji već imaju neke zdravstvene probleme.
– Najbolji način da se sačuvamo od neželjenih posledica, ne samo direktnog delovanja sunca, je da taj središnji deo dana provedemo u zatvorenom prostoru, koji, pored toga što bi trebalo da bude rashlađen, treba redovno i da se provetrava. Ovo se posebno odnosi na osobe koje borave u prostorima koji su izloženi velikoj količini toplote, koja je permanentna (pekare, roštilji…), i njih je još važnije provetravati zbog cirkulacije svežeg protoka vazduha. Takvi ambijenti su potencijalna izvorišta toplotnih udara jer, kao što znamo, da bi došlo do toplotnog udara, ne moramo obavezno da budemo izloženi direktnoj sunčevoj svetlosti – objašnjava dr Krulj i dodaje da je naše telo spremno da se aklimatizuje i na čak ovako visoke temperature, ali mu je za to potrebno određeno vreme, uz pridržavanje suštinski jednostavnih pravila.
Znojenje tela je primarni vid održavanja termoregulacije
Ako, ipak, morate da izađete napolje, najvažnije je da telu date dovoljno vremena da se aklimatizuje, privikne na razliku u temperaturi, i da za putanju kretanja birate onu, koja ima dovoljno hladovine ili mesta na kojima povremeno možete da stanete i odmorite, eventualno da unesete malo vode.
– Jedan zdrav organizam jeste spreman da odgovori i na najveći izazov u smislu visokih temperatura, ali kako izloženost suncu i toploti rastu, on, logično, posustaje, jer gubi minerale i tečnost što vidljivim, što nevidljivim znojenjem. Vrlo često upravo ovaj vid gubitka tečnosti i pada krvnog pritiska bude uzrok kolapsnih stanja, gubitka pažnje i koncentracije, izmenjenih stanja svesti, nesvestice, pa čak i epileptičnih napada – upozorava doktor Zoran Krulj i još jednom podseća da najveći broj procesa u našem telu zavisi od vode i količine koja je neophodna za njihovo održavanje, a to je oko 60 odsto.
Za optimalan proces znojenja, kao najvažnijeg procesa za regulaciju, odnosno oslobađanja viška toplote iz našeg tela, uz adekvatan unos tečnosti, i to prvenstveno vode, kako apeluje dr Krulj, najvažnija je adekvatna garderoba.
Kakva garderoba i od kojih materijala može da nas zaštiti od sunca
Izaći napolje u ovim uslovima, bez garderobe koja podstiče dobro regulisanje termoregulacije, izuzetno je opasno, ističe sagovornik eKlinika portala, i napominje da kao takvo pogoduje bržoj dehidraciji.
– Važno je da naša odeća bude što je moguće više od prirodnih materijala, prvenstveno pamuka, i po svaku cenu izbegavati sintetičke teksture, jer one onemogućavaju normalan proces znojenja, budući da su nepromočive. Garderoba treba da bude široka kako bi se obezbedila cirkulacija vazduha i da naša koža diše, ali i lagano prijanjajuća, i da upija znoj. Ovo važi i za osobe koje su u spomenutim zatvorenim prostorima koji emituju veliku količinu toplote. Jedna od najvećih grešaka koju mladi, i ne samo mladi prave u toku leta, jeste da budu goli, bez ikakve garderobe na sebi. To nije dobro jer tako remete normalan termoregulacioni tok – naglašava doktor Zoran Krulj.
Idealno je, kako kaže naš sagovornik, da se po vrućini nose lagani odevni predmeti koji će pokriti najveći deo našeg tela kako bi se sprečio i direktan uticaj sunčevih zraka na kožu i izbegle iritacije, pa i opekotine do kojih može da dođe ako je izlaganje suncu prekomerno.
Nikako napolje bez šešira i zaštite glave, deca nemaju razvijen centar za termoregulaciju
Takođe, ističe dr Krulj, izuzetno je opasno za sve grupe građana da glavu direktno izlože uticaju sunca bez zaštite, a za decu to može biti i životno ugrožavajuće. Napominje da bi to svakako trebalo da budu šeširi ili kačketi sa širokim obodom koji funkcionišu na sličnom principu kao i garderoba – i štite od direktnog uticaja i omogućavaju normalno oslobađanje toplote kroz znojenje.
– Ovo je posebno važno za novorođenčad, odojčad i decu do godinu dana, jer ona do tog uzrasta nemaju razvijen centar za termoregulaciju i ne mogu da regulišu svoju telesnu temperaturu. Takođe, sklona su brzom pregrejavanju – upozorava dr Zoran Krulj, i dodaje da je nošenje sunčanih naočara više stvar izbora, dok se za zaštitu glave to ne može reći.
Dr Krulj podseća i da je otvorene delove kože tela i lica važno zaštititi odgovarajućim kremama sa transparentnim zaštitnim faktorom, kao i da što se približavamo nižoj starosnoj skali (dečjem uzrastu), numerička vrednost zaštitnog faktora treba da bude veća, iz prethodno navedenih razloga i veće osetljivosti.
