Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Bezglutenska hrana ne garantuje uvek vitku liniju i dobro zdravlje, poručuje nutricionista Đorđe Pejić

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 13. 07. 2021.

Doktori upozoravaju da je specifičan način ishrane bez glutena, potreban samo u slučaju glutenske enteropatije ili celijakije, kao doživotnog autoimunog poremećaja

celijakija- bezglutenska hrana- gluten free proizvodi Klinički nutricionista Đorđe Pejić: Mnogi od proizvoda koji se reklamiraju kao gluten fee postali su popularni kao sredstvo za skidanje kilograma Foto: YouTube PrtSc/ Shutterstock

„Gluten free“ odnosno proizvodi bez glutena sve više se doživljavaju kao neka vrsta „svetog grala“ koji će obzebediti vitkost, energiju i poboljšati sveokupno zdravstveno stanje ljudi. S jedne strane oboleli od celijakije, koji ne smeju da konzumiraju hranu sa glutenom (prirodnim proteinom koji se nalazi u pšenici i sličnim vrstama žitarica), nekada imaju velikih problema, jer se dešava da i pored naznake gluten free, unesu u organizam gluten koji im zadaje ozbiljne zdravstvene probleme. Oni koji ne boluju od celijakije, a želeli bi da imaju što bolje zdravlje, s druge strane, koriste nezdrave namirnice umotane u ambalažu bezglutenskih proizvoda.

Zamena, ali iz grupe visokoglikemijskih namirnica

Klinički nutricionista Đorđe Pejić za portal eKlinika objašnjava da neki gluten free proizvodi kao zamenu za pšenično brašno, sadrže dodatke na bazi krompirovog ili kukuruznog skroba, neretko i pirinač, što ih svrstava u red visokoglikemijskih namirnica. Prema nekim podacima, oko 18 odsto ljudi kupuje gluten free proizvode, dok samo 1 odsto osoba pati od celijakije. Sve više je gluten free proizvoda, dok je sve više i glutena, čak i u džemu, mlečnim proizvodima.

Kome su neophodni bezglutenski proizvodi?

Doktori upozoravaju da je specifičan način ishrane, bez glutena, potreban samo osobama kod kojih je dijagnostikovana glutenska enteropatija, to jest Celijačna bolest ili celijakija, kao doživotni autoimuni poremećaj.

Genetski predisponiranim osobama imuni sistem reaguje na gluten, usled čega nastaje oštećenje sluznice tankog creva. Gastroenterolog je jedina osoba koja na osnovu preciznih analiza može da dijagnostikuje celijakiju.

Sve više gluten free proizvoda, sve više i bolesti

Kod osoba koje nemaju dijagnozu ove bolesti, svaka nelagoda posle upotrebe brašna, nije obavezno znak celijakije. Primećuje se da je sve više gluten free proizvoda, koji nisu imali pozitivan učinak na zdravlje ljudi.

Na tržištu imamo dosta proizvoda bez glutena, prvenstveno tako nazvanim zbog popularizacije zdrave ishrane u poslednjih 10 godina i marketinga u ishrani. Takvi proizvodi, ipak, nisu doneli neke benefite, pa u našoj zemlji imamo sve više obolelih od insulinske rezistencije, sindroma policističnih jajnika, dijabetesa, metaboličkih problema kao što su hiperlipoproteinemije i povišeni trigliceridi – objašnjava za eKliniku klinički nutricionista Đorđe Pejić.

Jedna od 100 osoba ima celijakiju

Prema lekarskim izveštajima, celijakija se dijagnostikuje kod jedan odsto opšte populacije, što znači da jedna od sto osoba ima celijakiju. Smatra se da je celijakija najčešći oblik gastroenterološke bolesti. Poseban problem je i činjenica da se celijakija ne može, lečiti lekovima, već jedino posebnim režimom ishrane, bez glutena, objašnjavaju za portal eKlinika u Udruženju Srbije za celijakiju.

– To je sve teže sprovoditi u današnje vreme kada je industrijska proizvodnja hrane dominantna. Gluten je prisutan u mnogim industrijskim proizvodima, pa je osobama sa celijakijom ograničen izbor namirnica koje mogu da jedu. Bezbedna bezglutenska proizvodnja i pravilno označavanje gluten free proizvoda je vrlo važno za osobe sa celijakijom, koje su tek tada sigurne da koriste hranu koja im neće zadati probleme – poručuju iz Udruženja Srbije za celijakiju.

Bezglutenski proizvodi, ali opasni za dijabetičare i pogoduju gojenju

Mnogi od proizvoda koji se reklamiraju kao gluten fee postali su popularni kao sredstvo za skidanje kilograma, podizanje energije, priča se da ih koriste poznati sportisti. Nutricionista Đorđe Pejić upozorava da proizvodi bez glutena u svom sastavu često, kao zamenu za pšenično brašno, sadrže neke druge dodatke.

Tako dobijamo visokoglikemijski proizvod, nepogodan u periodu korekcije telesne mase, iako je bezglutenski, a da ne pričamo o upotrebi takvog proizvoda kod dijabetesa, insulinske rezistencije, Hašimotoa – upozorava Pejić. Naš sagovornik objašnjava da je gluten prirodni protein u pšenici i srodnim žitaricama, a žitarice koje sadrže gluten su – pšenica, raž, spelta, ječam, ovas.

Ukoliko je neko zdrav i ima stabilnu genetski crevnu floru, nema potrebe za redukcijom glutena, jer izbacivanje glutena ne znači isključiti samo pšenicu iz ishrane. Osoba koja dobro podnosi gluten, isključivanjem iz ishrane proizvoda s glutenom, neće postići poboljšanje koje će uticati na bolju energiju i apsorpciju minerala ili celokupno zdravlje – smatra Pejić, koji već duži niz godina radi sa pacijentima koji imaju inflamatorne bolesti creva i saradnik je i savetnik udruženja za obolele od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.

Šta je zaista bezglutenski proizvod?

Usled tehnološkog načina proizvodnje i lake kontaminacije glutenom, ovaj protein može, kako Pejić objašnjava, da se lako nađe i u onim proizvodima kojima nije bio prvobitno namenjen.

– To su ogromna postrojenja proizvodnje hrane, gde gluten i te kako može da se nađe u nekom proizvodu, iako se ne koristi konkretno za njega, pa proizvođači zato naglašavaju da je moguće prisustvo glutena. U suprotnom, ako je na deklaraciji istaknuto da je reč o gluten free proizvodu, sa oznakom precrtanog klasa pšenice, onda on zaista ne sme da sadrži ni tragove glutena – naglašava Đorđe Pejić.

Gluten u bombonama, mlečnim proizvodima

Ukoliko neko ima glutensku enteropatiju, to jest Celijačnu bolest, uz konsultaciji sa nutricionistom dobiće konkretne smernice, kada je u pitanju način ishrane. Gluten, je s druge strane, i pored mnogobrojnih gluten free proizvoda, zastupljen i u nekim namirnicama za koje bi laik rekao da ne sadrže gluten. Pejić ističe da se gluten dodaje konditorskim proizvodima, keksima bombonama, pastama i svim proizvodima od brašna koje imaju u sebi gluten.

Često bude prisutan i u džemovima ili u mlečnim proizvodima, gde se skrob dodaje kao zgušnjivač – precizira naš sagovornik.

U Udruženju za celijakiju Srbije, potvrđuju ovaj podatak i dodaju da postoje tehnološke procesi kojima je moguće smanjiti količinu glutena u proizvodima, ali, da je preporuka da oboleli od celijakije ne rizikuju bez potrebe.

– Uvek je bolje odlučiti se za siguran bezglutenski proizvod, najbolje za one koje prirodno ne sadrže gluten. Prirodno bezglutenskih namirnica je mnogo, na primer, svo voće, povrće, jaja, neprerađeno meso, mleko je bez glutena, kao i krompir, kukuruz i pirinač. Oboleli od celijakije su najsigurniji kada ove namirnice kupuju sirove, u neprerađenom obliku i kada ih spremaju u domaćinstvu, tako da znaju šta u toku kuvanja dodaju od začina i drugih sastojaka. Nažalost, istim ovim namiricama se u toku industrijske prerade često dodaje gluten kroz različite aditive, boje, pojačivače ukusa, zgušnjivače, soseve.  U restoranima se u mnoga jela, takođe, dodaje pšenično brašno ili hrana dolazi u kontakt sa pšeničnim brašnom i hlebom – upozoravaju u Udruženju.

I jedva vidljive mrvice glutena dovode do reakcija

Oboleli od celijakije zato moraju nekada pažljivo čitati etikete, jer mogu bezbedno uvrstili u svoj jelovnik samo onu namirnicu koja je sigurno bez glutena.

Laboratrijska analiza, morala bi da potvrdi da takva namirnica sadrži manje od 20 ppm glutena (manje od 20mg/kg). To su izuzetno male količine, jedva vidljive mrvice, a koje bi ako se pojedu, dovele do reakcija i zdravstvenih problema kod obolelih od celijakije. Zbog tako visoke osetljivosti, uvedena su stroga pravila bezglutenske proizvodnje. Proizvođač mora da obezbedi sigurne sirovine i uslove proizvodnje, i eliminiše sve moguće “tragove glutena”. Ukoliko za to nema mogućnosti, proizvođač mora naznačiti na deklaraciji da proizvod može sadržiti tragove glutena, kako bi oboleli znali da takav proizvod nije siguran za njihovu ishranu – kažu u Udruženju Srbije za celijakiju.

Oni potvrđuju za portal eKlinika da su oboleli imali zdravstvenih problema, jer su verovali da etiketa gluten free, zaista i garantuje namirnicu bez glutena.

– Nažalost – da, dešava se. Zadatak proizvođača jeste da analizira svoju proizvodnju i otkloni uzroke. U nekim proizvodima bilo je glutena. Oboleli od celijakije očekuju da se na deklaracijama proizvoda nalaze tačne informacije. Zbog toga više veruju proizvodima, koji su pored izjave rečima, označeni i precrtanim klasom pšenice, koji garantuje dobro organizovanu i kontrolisanu bezglutensku proizvodnju – podvlače u Udruženju.

Kome je potrebno bezglutensko brašno?

Upotreba bezglutenskog brašna je neophodna osobama koje imaju semipermeabilan (polupropustljiv) crevni zid. Zdravstveni radnici utvrđuju dijagnozu, tek posle detaljnih analiza. Pothranjenost i loša apsorpcija minerala, pre svega gvožđa, često je, kaže nutricinisat Đorđe Pejić, prateća slika ovakvih pacijenata, uz iscrpljenost, nedostatak energije i gubitak na telesnoj masi.

Kako pokazuju  neka istraživanja, celijakijom je najviše pogođeno stanovništvo Evrope, posebno deca i odrasli između 30 i 40 godina. Bolest se češće uočava kod ženskih osoba nego kod muškaraca.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend