Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Tokom vrućina telo prirodno nalazi načine da se oslobodi viška toplote, a dr Dejan Hristov savetuje kako izbeći srčani ili moždani udar

Piše: Marijana Rajić
9:00 - 07. 07. 2021.

Tokom vrelih letnjih dana naš organizam reaguje tako što se šire površinski krvni sudovi i tada protok krvi kroz njih može da se poveća i do 20 puta kako bi se povećalo oslobađanje toplote

Dr Dejan Hristov, srčane bolesti, vrućina Dr Dejan Hristov: Evo zašto su vrućina i pivo leti opasni za naš organizam i srce Foto: Jovan Gojković /Shutterstock

Ljudski organizam reaguje drugačije tokom vrelih letnjih dana nego obično. Dolazi do proširenja površinskih krvnih sudova i tada protok krvi kroz njih može da se poveća i do 20 puta kako bi se povećalo oslobađanje toplote. Takođe, krv se preraspodeljuje, i da bi se održao stabilan pritisak, srce mora jače i brže da radi, a dotok krvi u druge organe (bubrege, mozak, digestivni trakt) da se smanji. Drugi mehanizam koji se aktivira kod termoregulacije je znojenje, što pravi dodatni problem srcu jer se gube minerali, a krv postaje gušća. Ukoliko već postoji predisponirajuće srčano stanje (angina pektoris, srčano popuštanje) može da dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja.

Kako dehidratacija i znojenje ugrožavaju kardiovaskularni sistem

– Bilo da kroz rupu u ledu pecate ribu na Antarktiku ili da pravite selfi negde na ekvatoru, jedna stvar u vašem organizmu biće ista, a to je nastojanje da se unutrašnja temperatura tela održi na oko 37 stepeni Celzijusa, naravno, uz blage varijacije – slikovito objašnjava ovu aktuelnu temu za eKlinika portal dr Dejan Hristov, internista kardiolog.

U uslovima visokih temperatura, naše telo prirodno iznalazi načine da se oslobodi viška toplote tako što se znojimo, ali, previše znojenja, objašnjava dr Hristov, organizmu stvara dva problema:

Dolazi do dehidratacije, što otežava normalno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, krv postaje gušća, dolazi do takozvane hemokoncentracije, što povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka i neželjenih događaja, uključujući i moždani udar. Pored ostalog, jedan od glavnih faktora rizika za nastanak aritmija (nepravilnog srčanog rada, posebno atrijalne fibrilacije) u toplim danima je upravo dehidratacija. Druga stvar koja se dešava kad se preterano znojimo je gubitak dragocenih minerala, natrijuma, kalijuma, magnezijuma i drugih, koji su jako važni za normalno funkcionisanje srca i krvnih sudova.

Oprez uz terapiju za hipertenziju i diuretike

Hipertoničari i pacijenti koji uzimaju diuretike spadaju u dve grupe ljudi posebno osetljive na ekstremne temperature, napominje kardiolog dr Hristov i objašnjava da zbog svoje redovne terapije, koja često uključuje i diuretike, oni moraju biti na posebnom oprezu:

Svi lekovi za pritisak, ne samo diuretici, mogu izazvati prenaglašen odgovor tela na toplotu. Kod srčanih bolesnika su zbog uznapredovale ateroskleroze, sposobnosti krvnih sudova da se adaptiraju znatno smanjene. Takođe, zbog vazodilatacije i dehidratacije može doći do smanjenja tenzije, pojave vrtoglavica i padova, što je posebno opasno kod starijih ljudi. Mnogi pacijenti to znaju ili osete, pa se jave lekaru kako bi u dogovoru sa njim korigovali terapiju.

Obavezno i korišćenje krema za zaštitu od sunca

Nešto o čemu se takođe nedovoljno priča je i uticaj samog sunca, a ne samo visoke temperature na termoregulaciju.

Opekotine na koži od sunca ometaju mehanizme kojima se naše telo oslobađa viška toplote. Zato je jako bitno da leti svi, a naročito srčani bolesnici, osobe sa šećernom bolešću, gojazni i starije osobe obavezno svakodnevno koriste kreme za sunčanje, ne samo kada idu na plažu – upozorava doktor Dejan Hristov.

Pazite na ishranu i izbegavajte alkohol, čak i pivo

Prema rečima sagovornika eKlinike, jasni su i razlozi zašto lekari, naročito leti preporučuju „lakše“ obroke. Unošenje velike količine hrane, naročito one masne, izazvaće oslobađanje velike količine energije, koja se najčešće pretvara u toplotnu, što nam, kaže dr Hristov, svakako nije potrebno.

Tome doprinosi i smanjen dotok krvi u želudac i creva, zbog preraspodele u proširene krvne sudove kože. Sezonska hrana, voće i salate preko kojih unosimo veće količine tečnosti i minerala bi trebalo da budu obavezan izbor hrane leti. Jedna od najvećih zabluda je i da ispijanje piva leti „rehidrira“ organizam. Alkohol je diuretik, što znači da će terati osobu da češće urinira i na kraju dana dovesti do negativnog bilansa vode u organizmu. Dakle, i pored ispijanja nekoliko flaša piva, paradoksalno – na kraju dana ćete biti dehidrirani – objašnjava za eKlinika portal dr Dejan Hristov.

Dokazan uticaj klimatskih promena na broj srčanih udara

Poznato je da akutni periodi ekstremnih temperatura dovode do povećanog broja hospitalizacija, kao i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, kako navodi dr Hristov, epidemiološki podaci i dokazi o sezonskim efektima  temperatura, sa druge strane, su kontroverzni. Stopa smrtnosti koja je veća početkom leta, kasnije se normalizuje, najverovatnije zbog toga što se telo adaptira na toplo vreme. U prilog tome govori i studija iz 2018. godine na više od  30.000 pacijenata iz 45 bolnica u Mičigenu koja je pokazala da je bilo najviše srčanih udara u slučajevima kada je razlika između najviše i najniže dnevne temperature bila velika.

Jedna druga studija u Nemačkoj pokazuje zabrinjavajuće rezultate u pogledu klimatskih promena i uticaja na zdravlje. Naime, pregled registra umrlih od srčanog udara u periodu od 1987. do 2014. godine, dokazao je da povećanje broja srčanih udara korelira sa povećanjem dnevnih temperatura tokom godina.

Opasnost i od neadekvatne temperatura koju obezbeđuju klima uređaji

Klima uređaji su, pored ostalog, i jedan od faktora koji utiče na pojavu globalnog zagrevanja. Ni zdravi ljudi, a ni srčani bolesnici, leto više ne mogu da „prežive“ bez njih, ali i tu se kriju zamke.

– Nekako se u narodu ustalilo da kad je vrućina mi „odvrnemo“ klimu na najjače. Prvo, pokvarićete klimu jer nikako ne može da postigne zadatu temperaturu, ali važnije od toga je objašnjenje zašto nikako ne bi trebalo da podešavate klimu na, recimo, 18 stepeni, naročito kada je napolju 40. Ekstremne razlike u temperaturi mogu biti kobne po kardiovaskularni sistem. Sasvim je dovoljno ohladiti sobu na recimo 25 stepeni, ili idealno 7-8 stepeni niže u odnosu na spoljašnju temperaturu – savetuje dr Dejan Hristov, internista kardiolog.

TEME:
Slavica
16:58, 09. 07. 2021. Odgovori

Uvek čitam vaše tekstove, jako su dobri. Mnogo je važno da se piše o zdravlju na, običnom čoveku, razumljivom jeziku.

Mladena Rakovic
17:07, 09. 07. 2021. Odgovori

Hvala doktore. Svaki savet zlata vtedan♥️

Zlata
22:13, 09. 07. 2021. Odgovori

Hvala na savetu…
Uglavnom se pridržavam koliko je to moguće…

Ocajna
18:11, 13. 07. 2021. Odgovori

18 juna u mojoj porodici desila se strasna tragedija.Moja snaha majka 2 devojcice koja je imala 35 godina preminula je iznenada.Celo pre podne toga dana je bila vesela,obavljala kucne poslove ,oko pola 2 usla u kucu sa decom,posle 10 minuta na poziv dece da mama ne odgovara na pozive nasli smo je na fotelji kako sedi bez znakova zivota.Pozalila se to jutro da su je negde pred zoru bolele grudi ali posle joj je bilo dobro.Da je to jutro otisla do lekara dali bi sada bila sa nama,ta misao mi je stalno u glavi.

Gabriella Sunjevaric
8:43, 15. 07. 2021. Odgovori

Odlicnareportaza

Slađana
18:31, 15. 07. 2021. Odgovori

Hvala na savetima.veoma su korisni.Pozdrav za doktora!

Slavica Đorđević
20:54, 15. 07. 2021. Odgovori

Kako je krenula korona imala sam vremena da se pozabavim nekim stvarima… Oštećeni krvni sudovi, višak gvožđa i pojačani magnetizam i geomagnetizam… plima oseka… Visok atmosferski pritisak, to je mali megnetizam… Mali atmos, pritisan veliki magnetizam… Kako to deluje na organizam, ne samo da kažemo meteopate… To je jedno veliko pitanje… Po struci sam elektotehničar, a istražujem ceo život nauku… A mnoge stvari čovek oseti na sebi!

Vinka Blažić Ristić
7:59, 16. 07. 2021. Odgovori

Lepo je da stručna lica daju savete a ne laici. Pohvala za kolegu.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend