Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Alchajmerova bolest može da nam se prikrada i duže od 20 godina, tvrdi dr Elka Stefanova

Piše: Danijela Tadić
9:00 - 23. 07. 2021.

Važno je da čovek stari u pozitivnom okruženju, uz smeh, uz svoje najbliže, da ima hobi, da se druži, a nikako da se povlači u sebe i komunikaciju svodi na minimum

alchajmerova bolest - dr elka stefanova- Dr Elka Stefanova: Nauka još nije otkrila tačan uzrok nastanka Alchajmerove bolesti Foto: YouTube PrtSc/ Shutterstock

Najteže bolesti uglavnom dolaze neprimetno. Može se desiti da u 40. godini života počnete panično da tražite ključ po celoj kući, a on se možda nalazi u bravi, kao i obično, ili da u 65. godini ne pamtite da se pre nekoliko meseci u vašoj familiji rodilo dete. Ovo su neki od primera koji povtđuju teze stručnjaka da put do Alchajmerove bolesti nekada traje i 25 godina.

Osobe koje stare u pozitivnom okruženju su u prednosti

Nauka još nije otkrila tačan uzrok nastanka Alchajmerove bolesti, ali poznato je da dobro kontrolisani krvni pritisak, holesterol i dijabetes, u srednjem životnom dobu, štite u značajnoj meri od ovog oboljenja. Oni koji stare u pozitivnom okruženju, sa mnogo kontakta i mnogo emocija, u prednosti su da ne razviju kognitivne probleme – kaže za eKlinika portal profesor dr Elka Stefanova, neurolog Univerzitetskog kliničkog centa Srbije.

Šta prethodi Alchajmerovoj bolesti?

Savremena nauka danas ne govori samo o Alchajmeru, već, kako naglašava profesor Stefanova, o čitavom spektru oboljenja, koja prethode nastanku ove bolesti.

Jedna neposredna prethodnica Alchajmerovoj bolesti je blagi kognitivni poremećaj (BKP). Ovaj poremećaj se razlikuje od demencije. Ljudi koji imaju dijagnozu BKP nemaju narušeno svakodnevno životno funkcionisanje. Oni imaju žalbe i objektivnu potvrdu da postoje ispadi u okviru određenih kognitivnih domena, najčešće pamćenja. Osobe koje imaju BKP su samostalne, a kada čovek ne može samostalno da funkcioniše, onda je to već demencija – objašnjava za naš portal profesor dr Elka Stefanova.

Kod blagog kognitivnog poremećaja nekada može biti narušeno ne samo pamćenje, nego i funkcionisanje na jezičkom planu. Ne možemo da se setimo reči koju želimo da izgovorimo, ili postoje problemi u funkcionisanju na egzekutivnom ili operativnom planu. Dešava se da se osobe sa BKP slabo snalaze u prostoru ili ne prepoznaju lica.

Blagom kognitivnom poremećaju prethodi još jedna stepenica, koja je početniji stadijum i forma u ispoljavanju Alchajmerovog spektra i zove se subjektivni kognitivni poremećaj. Ljudi se žale se na slabo pamćenje, imaju određene probleme na jezičkom planu, ali kada ih testirate i kada pokušamo da ustanovimo dijagnozu, ove osobe ne pokazuju nikakve ispade – naglašava profesor dr Stefanova.

Patogeneza u proseku traje 12,5 godina

Pojedini stručnjaci smatraju da 50 odsto ljudi, koji pate od subjektivnog kognitivnog poremećaja, u proseku za 5 godina mogu da razviju BKP ili Alchajmerovu bolest, dodaje profesor Elka Stefanova. U 2019. godini, Alchajmerova bolest i ostali oblici demencije, bili su prema nekim podacima, na sedmom mestu najčešćih uzroka smrti u svetu. Dr Stefanova objašnjava da je reč o veoma teškoj bolesti čija patogeneza može da traje i 25 godina, a prosek je 12,5 godina.

– Smatra se da je ono što mi vidimo kao Alchajmerovu bolest, i kao probleme kod pacijenta, početak kraja bolesti. U poslednjih 10 do 20 godina došlo je, ipak, do prave, može se reći, revolucije u domenu dijagnostike, a sve to u svetlu pronalaska terapije koja bi mogla da utiče na tok bolesti – kaže dr Stefanova.

Lek za Alchajmerovu bolest

Posle  skoro dvadeset godina istraživanja, u Sjedinjenim Amerčkim Državama, početkom jula ove godine, odobren je prvi lek za Alchajmerovu bolest. Međutim, stručnjaci su uzdržani kada je u pitanju skora primena i efikasnost ovog leka, a ispitivanja se nastavljaju.

Novi lek Aduhelm je monoklonsko antitelo, daje se kao infuzija, a mediji ga najavljuju kao neku vrstu budućnosti u medicini. Profesor Elka Stefanova obazrivo govori o budućnosti leka i naglašava da je u toku četvrta faza ispitivanja, koja nekada može trajati više godina.

– Lek bi trebalo da deluje na taloženje beta-amiloida, da sprečava razvoj beta-amiloidnih plakova, čisti stare beta-amiloidne plakove, koji su neophodni za nastanak Alchajmerove bolesti. Ali, tek predstoji testiranje, na široj populaciji, kako bismo do kraja bili sigurni u delovanje. Neke studije su pokazale da je lek efikasan, ali u drugim nije dobijen taj broj koji je značajan za poboljšanje – kaže naša sagovornica.

Neće svako ko „ne može nečeg da se seti“ dobiti Alchajmerovu bolest

U ovom momentu se, postojećim imidžing metodama, može utvrditi koliko je mozak određenog pacijenta opterećen beta-amiloidom. Nije, ipak, svako zaboravljanje ili nemogućnost da se nečeg setimo u određenom momentu, početak bolesti. Postoji i normalan proces starenja, i ne moraju pozne godine života, obavezno da budu praćene ovim problemom.

 Starenje nije bolest i ne nosi sa sobom obavezno demenciju. Može, nekada da bude malo sporije procesuiranje, sporije učenje, ali nema patoloških ispada. Kod mozga je pravilo “use it, or lose it”, iskoristi ga ili izgubi ga – objašnjava profesor Elka Stefanova i ističe da neće svako ko ima BKP dobiti Alchajmerovu bolest. Na godišnjem nivou ta konverzija je 12,5 odsto, a na trogodišnjem nivou 45 odsto.

Kako se smatra, osobe koje su se u poslednjih pet godina žalile ne određene kognitivne probleme, u 4,5 puta su većem riziku da razviju BKP ili Alchajmerovu bolest.

Postoji i fenomen zaboravljanja, ali demencija Alchajmerovog tipa jeste kada zaboravljate svakodnevne događaje, kada ne možete u prvo vreme da se setite šta je bilo pre nekoliko meseci, ne sećate se da li se desio neki veliki događaj u vašoj porodici, ono što je vama najbliže i najvažnije. Narušeno je epizodičko pamćenje, a to je jako važno, jer je jedna od najosetljivijih struktura u procesu učenja i pamćenja epizodičko pamćenje, učenje novih događaja, novih informacija – objašnjava profesor dr Stefanova.

Manjak komunikacija i povlačenje osnovna greška

Nije poznat tačan razlog nastanka Alchajmerove bolesti sporadičnog toka, koja podrazumeva 95 odsto svih ispoljavanja Alchajmera. Prema nekim statistikama, svaki drugi čovek, posle 85. godine ima neki oblik demencije, ali dr Stefanova kaže da se pokazalo da je nakon 85. godine mnogo manje prave Alchajmerove bolesti. Postoji i mnogo kontroverznih izveštaja, gde se kako upozorava naša sagovornica, na jednom mestu tvrdi da je nešto posebno dobro, a na drugom mestu ta ista tvrdnja u potpunosti negira.

– Definitivno razvijanje kognitivnih sposobnosti, van okvira onog što radite, je od koristi za očuvanje kognitivnog zdravlja. Bitno je da imate hobije, da se družite, da ste u kontaktu s ljudima i u poznijim godinama. Kod starijih ljudi osnovna greška je to povlačenje i manjak komunikacije – naglašava dr Elka Stefanova.

Šta još može da sačuva mozak?

Profesorka Elka Stefanova ističe važnost dobre terapije kod hipertenzije, dijabetesa i povišenih masnoća u krvi, kao preventivnog sredstva.

– Bitna je korekcija vaskularnih faktora rizika. I najobičnija šetnja je veoma korisna. Aktivnost, radoznalost, savladavanje novih veština je jako korisno. Ne treba da se plašite kompjutera i smart telefona, ne stidite se što će vam biti potrebno više vremena da nešto naučite. Svaka nova veština je „kredit“ da ćete ostati duže kognitivno očuvani – ističe profesor Stefanova.

Negujte radoznalost

Veoma je bitno da čovek stalno nešto uči, jer svi, kako objašnjava sagovornica eKlinika portala, imamo kognitivne rezerve koje stičemo učenjem, a koje služe kao sredstvo da kompenzujemo one funkcije koje možda propadaju. Posebno bitan faktor je i radoznalost, ističe dr Stefanova.

Shvatila sam u radu s ljudima da se na kognitivnom nivou dobro održavaju radoznale osobe, koje gaje interesovanja, oni koji prate dešavanja u svetu na bilo kojem planu, oni koje nešto stalno zanima, oni što uče – naglašava dr Stefanova.

To je ono što pomaže, a kada su u pitanju pomoćna lekovita sredstva, koja se reklamiraju pod parolom „za bolje i brže pamćenje“, profesor Stefanova jasno ističe da nema potvrde da bi neko sredstvo moglo sprečiti demenciju.

 – Ni jedna studija nije dokazala da postoji sveti gral koji rešava problem, prevencije i lečenja Alchajmerove bolesti, jer bi to do sada bilo u širokoj upotrebi. Testirani su ginko biloba, vitamini, ali nema dokaza da mogu da utiču na prevenciju, a kamoli na lečenje. Vitamini se uzimaju samo kada imate neki dokazan  nedostatak – precizira za eKlinika portal profesor dr Elka Stefanova.

TEME:
Katarina
20:03, 23. 07. 2021. Odgovori

Najbolji doktor za Alchajmer je profesor Dragan Pavlovic

Vinka Blažić Ristić
9:58, 24. 07. 2021. Odgovori

Veliko hvala. I čitanje članaka koje objavljujete je važan mentalni trening.

Spasa Velinov
13:52, 24. 07. 2021. Odgovori

Kako mogu doci na pregled kod Profesorke Elke.poz

Jasmina
15:40, 24. 07. 2021. Odgovori

Elka oduvek profesionalac i strucnjak svetske klase. Izuzetno koristan tekst za one koji zive sa obolelima, a i za one koji su na dobrom putu da, nazalost, osete posledice.
Hvala Elki za savete koje mi je dala jos kao student, jer sam uspela da izbegnem mnogo teze posledice.
Puno uspeha i radosti.

Ines Vićić
21:44, 25. 07. 2021. Odgovori

Poštovana dr Elka Stefanova, da li u sadašnjem periodu obavljate neuropsihološka ispitivanja kod pacijenata sa kognitivnim poremećajima na Klinici za neurolog iju u Beogradu? Radi se o meni bliskoj osobi, znam da zbog pandemija jedan period niste bili u mogućnosti. Hvala na odgovoru.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend