Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Bazeni su izvorište bakterija, kaže dr Miljković, jer većina urinira u vodi a oko 90 odsto ljudi se ne tušira pre ulaska

Piše: Danijela Tadić
17:00 - 24. 06. 2021.

„Zabranio bih svakom ko se ne tušira da uđe u vodu. Tuširanje je obavezno i pre i posle ulaska u bazen, ma koliko mislimo da smo čisti“ – poručuju dr Miljković i dr Mraović i otkrivaju kakve sve infekcije  možemo da „pokupimo“

bazeni-infekcije-urinarne infekcije-bakterije Vlaga i toplota su idealna mesta za razmnožavanje kandide Foto: Shutterstock

Voda u gradskim bazenima se redovno proverava, ali i pored toga mnogi bazeni su pravo izvorište neprijatnih bakterija i gljivica, kojima posebno pogoduju vlaga i toplota. Konjuktivitis, urinarne infekcije, ešerihija, virusne bradavice, gljivične infekcije kože… najčešće su bolesti koje možete dobiti na bazenu. Sejači ovih bolesti, i pored toga što se voda hloriše, su najčešće posetioci – ponekad lišeni svakog smisla za higijenu, jer oko 90 odsto građana se ne tušira pre ulaska u bazen, a velika većina i urinira u vodu.

Šta je posebno opasno?

Specijalista opšte medicine dr Dragan Miljković u razgovoru za portal eKlinika, podvlači da nikako ne smemo direktno s ulice ući u bazen.

– Zabranio bih svakom ko se ne tušira da uđe u vodu. Tuširanje je obavezno i pre i posle ulaska u bazen, ma koliko mislimo da smo čisti – to treba uraditi. Voda se hloriše, i zna se kolika je dozvoljena koncentracija hlora na kubik vode. Ima, ipak, dosta loših navika, od 10 kupača njih 5 urinira u bazenu, što je posedno loše tamo gde je koncentracija hlora niža, kao na primer u dečjim bazenima – naglašava dr Miljković.

Vlaga i toplota su raj za gljivice

Vlaga i toplota su idealna mesta za razmnožavanje kandide. Ova gljivica je krivac za gljivičnu infekciju stopala – atletsko stopalo. Kandida se brzo širi na mokrim pločicama kraj bazena i na ležaljkama, stolicama. Između nožnih prstiju se javlja crvenilo, svrab, veoma se lako prenosi na nokte. Infekcija se prepoznaje po svrabu, crvenilu, ispucaloj koži između nožnih prstiju, beličastim ljuspicama i sitnim plikovima na koži, a lako se prenosi na nokte i dugo leči.

Iz bazenske vode, sa prljavih ruku i peškira vreba i konjuktivitis. Javlja se crvenilo, peckanje i svrab u očima, žućkasti sekret prekriva trepavice, kapci su otečeni. Kako biste izbegli ovu bolest, obavezno se umijte kada izađete iz bazena. Ukoliko znate da ste skloni infekcijama očiju, koristite dok ste u bazenu naočare za plivanje.

– Po navici, više od 70 odsto ljudi, izađe iz vode, sedne na ležaljku bez peškira ili na tuđi peškir, ili ode do restorana pa sedne. Tako može lako da se dobije i neko kožno oboljenje i da se prenesu polne infekcije. Zato je obavezno posle svake upotrebe bazena tuširanje, trebalo bi čistim rukama dobro oprati oči i nos – savetuje dr Miljković.

Obavezno kupanje i kod kuće

Specijalista higijene i medicinske ekologije i dijetolog dr Tatjana Mraović, potvrđuje za eKlinika portal da su gljivične infekcije česte na gradskim bazenima. Ona savetuje da svako na bazen nosi svoj lični čist peškir, da se ti peškiri obavezno prokuvavaju posle upotrebe.

-Vlažan peškir na kojem se satima sedi može biti izvor dodatnih problema. Obavezno je i kupanje kod kuće, sapunom i šamponom, nakon povrtkasa bazena. Dosta, naročito tinejdžera, ne kupa se posle upotrebe bazena. Kako biste izbegli infekcije nosite i suvu odeću od prirodnih materijala, koja se brzo suši, sintetiku nikako ne savetujem – ističe dr Mraović.

Česmovača nužno zlo

Dr Dragan Miljković, s druge strane, dodaje i da je veliki problem u velikim gradovima i preopterećenost nekih bazena. Zakoni tržišta su iznad ljudskog zdravlja.

– Zna se koliko ljudi može da bude na bazenu. Ne možemo da se poređamo kao sardine. Trebalo bi ograničiti broj ljudi na površini vode, nekada je posetilaca previše. Poznato mi je da se u centralnim i najposećenijim bazenima proverava kvalitet vode, uzimaju se uzorci u 13 i 18 sati, meri se koncentracija hlora i drugih sastojaka. Ponovo, ipak, dosta toga zavisi od nas, od naše kulture i higijene – poručuje dr Miljković. Hlor je, kako objašnjava, dezinficijens kao alkohol, a preko ljudskog znoja se izbacuju štetni produkti metabolizma.

Ponekada se jave i crvene oči, ako je u bazenu prisutna veća koncentracija hlora. Savetujem da se aktivno boravi u vodi najduže pola sata. Ukoliko možete idite na more ili banju, jer je ova naša česmovača kojom se pune bazeni – nužno zlo – smatra dr Miljković.

Šta se dešava kada se popije nekoliko piva

Doktorka Mraović upozorava nas da izbegavamo bazene u vreme kada je sunce najjače. od 10.30 do 16.00 sati, ali i fast food varijante hrane na bazenima.
Najbolje je da se pije negazirana voda i da se na bazen ponese voće kao užina, breskve ili kajsije. Nikako ne treba koristiti alkohol, koji širi krvne sudove, pa nam posle bude još toplije, a narod kod nas zna da popije pivo na bazenu i to ne samo jedno – naglašava dr Mraović.

Njen savet je lagan zdrav obrok – jaje, salata, dobar sir, i to pola sata pre nego što uđemo u bazen. Posebno treba izbegavati jela od mlevenog mesa na kupalištima, a ako mora nešto da se pojede, to neka bude meso koje nije mleveno.

Izbegavati sedenje na ivicama bazena

Veoma čest pratilac posete nekom kupalištu je i upala ušiju, koje nastaju posle kontakta sa zagađenom vodom. Prisutan je bol, zapušenost, doktori savetuju da uši nikako ne čistite štapićima, jer postoji opasnost da infekciju prenesete dublje, u unutrašnjost uha. Treba koristiti dezo barijere.

Pored obaveznog tuširanja, savet je da na pločicama hodate u papučama. Menjajte kupaće kostime, nikako ne sedite u vlažnom kostimu na stolicama kafićima. Izbegavajte sedenje na ivici bazena, jer, dovodi osetljivije delova tela direktno u kontakt s bakterijama.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend