Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

5 životnih navika najopasnijih po zdravlje bubrega izdvaja nefrolog dr Zoran Paunić

Piše: Marijana Rajić
9:00 - 20. 07. 2021.

Smanjenje ili oštećenje funkcija bubrega dovodi do skupljanja velike količine hemijskog otpada u krvi, a ove životne navike najviše narušavaju njihov rad  

Bubrezi, Dr Zoran Paunić Dr Zoran Paunić: Hronična bubrežna insuficijencija je česta bolest i ne može se izlečiti, tako da je prevencija jedino rešenje. Foto: Privatna arhiva, Shutterstock

Bubrezi su u našem telu zaduženi za izdvajanje i eliminaciju štetnih hemijskih sastojaka, viška minerala i vode iz krvi. Od kompletne količine krvi koja izađe iz srca, otprilike jedna četvrtina ide ka bubrezima, a dužnost nefrona, od kojih se bubrezi sastoje je i da zadrže potrebne hemijske sastojke i supstance. Smanjenje ili oštećenje funkcija bubrega dovodi do skupljanja velike količine hemijskog otpada u krvi, neophodne hemijske supstance se luče u mokraću, a tkiva u našem organizmu dobijaju krv i rastvore sa neadekvatnim hemijskim sastavom. Drastičan gubitak funkcije bubrega može da dovede i do fatalnog ishoda, zbog toga je veoma važno preventivno za zdravlje bubrega učiniti ono što je moguće.

5 životnih navika najopasnijih po zdravlje bubrega

Kada se govori o životnim navikama koje su potencijalno najštetnije za rad bubrega, to bi, kaže za eKlinika portal dr sc. med. Zoran Paunić, internista i nefrolog, pre svega bile sledeće:

  • preteran unos soli, kao i ishrana bazirana na mesu i mesnim prerađevinama
  • nedovoljan unos tečnosti
  • gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost
  • pušenje
  • nekritično ili prekomerno korišćenje lekova, koji mogu da oštete bubrege

Visok pritisak je dvostruka opasnost

Dr Zoran Paunić takođe naglašava da ne smemo zaboraviti da su glavne, „tihe ubice“, povišen krvni pritisak i šećerna bolest, a da su bubrezi, uz srce i mozak, ciljni organi koji najviše stradaju zbog ovih bolesti.

– Sa druge strane, bolesti bubrega mogu uzrokovati hipertenziju, pa je neophodno da sve osobe sa hipertenzijom urade i kontrolu funkcije bubrega, pregled urina i ultrazvučni pregled ovih organa. Takođe, svi bolesnici oboleli od dijabetesa trebalo bi da, barem jednom godišnje, urade pomenute analize. Jednostavan način ranog otkrivanja i dijagnoze bolesti bubrega kod zdravih osoba je barem jednom godišnje proveriti krvni pritisak, analizu urina i analizu kreatinina u krvi – savetuje nefrolog dr Paunić.

Gojaznost je rizik, baš kao i nedovoljno tečnosti i previše soli

Gojaznost je povezana i sa hiperetenzijom i dijabetesom, ali i sama po sebi može dovesti do bolesti bubrega.

– Ako vodimo računa o telesnoj težini, zdravom i aktivnom načinu života, smanjenju unosa soli i povećanju unosa vode, umnogome ćemo zaštiti bubrege i njihovu funkciju. Smanjen unos tečnosti, a naročito u kombinaciji sa preterenim unosom soli i mesa, može dovesti i do stvaranja kamena u bubrezima. Unos veće količine obične, negazirane vode (oko 2 do 2,5 litra dnevno) pomaže da se urin razblaži, lakše eliminišu toksini iz organizma i prevenira nastajanje kamena – objašnjava sagovornik eKlinika portala.

Pušenje i upotreba lekova

Pušenje može da dovede do ateroskleroze (zakrčenja krvnih sudova) što oštećuje i krvne sudove bubrega, a o ulozi lekova kao potencijalno opasnoj za zdravlje bubrega, dr Zoran Paunić kaže:

Mnogi lekovi, naročito ako se koriste u preteranoj dozi ili predugo, mogu da oštete bubrege. Tu su, na prvom mestu, lekovi protiv bolova iz grupe „nesteroidnih antiinflamatornih lekova“, kao što su ibuprofen, diklofenak, naproksen… kao i neki antibiotici (aminoglikozidi – gentamicin, amikacin), ali i mnogi drugi.

Prevencija najvažnija za zdrave, ali i osobe sa bolestima bubrega

Prevencija bolesti bubrega može se podeliti u dve kategorije: mere prevencije za zdrave osobe i mere prevencije za osobe sa bolešću bubrega. U knjizi „Sačuvajte svoje bubrege“, koju je za područje Srbije dr Zoran Paunić priredio sa još nekim kolegama nefrolozima, ističe se, pored ostalog, da bolesti bubrega mogu napredovati neprimetno i postepeno pogoršavati njihovu funkciju sve do potpunog otkazivanja njihovog rada.

– Kada dođe do te završne faze bubrežne insuficijencije, jedini način da čovek preživi jeste lečenje dijalizom ili transplantacijom. Ovo lečenje je skupo i nije uvek dostupno, pa se dešava, u nekim zemljama u razvoju, da samo 5 do 10 odsto pacijenata sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom mogu priuštiti dijalizu ili transplantaciju, dok ostali umiru bez ikakve terapije. Hronična bubrežna insuficijencija je česta bolest i ne može se izlečiti, tako da je prevencija jedino rešenje. Rano otkrivanje bolesti i lečenje mogu usporiti progresiju bubrežne insuficijencije i sprečiti ili odložiti terminalnu fazu bolesti, potrebu da se bolesnik leči dijalizom ili transplantacijom – naglašava dr Zoran Paunić u razgovoru za eKlinika portal.

TEME:
Ljubica Marković
14:36, 20. 07. 2021. Odgovori

Šta znaći pena u mokraći i kako se leći

Sorina Zivanov
0:59, 22. 07. 2021. Odgovori

KakoKako se moze zakazati pregled kod dr. Paunovica i gde? Molim kontakt tel., adresa. Hvala.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend