Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kako preživeti vrućinu kada je napolju +35 u hladu

Priredio/la: J. M.
8:30 - 25. 06. 2021.
Izvor: Ordinacija.hr

Ako nemate klimu u stanu ili u kući, postoje načini kako da se rashladite i izbegnete toplotni udar

vrućina- hlad-leto-toplo vreme Na vrućini se krvni sudovi šire, čime se spušta pritisak Foto: Shutterstock

Konačno je prošao kišni period, ali sada su pred nama sunčani i veoma topli dani. Prema prognozama, topli talas će trajati i sledeće dve nedelje, sa mogućim pljuskovima u popodnevnim satima, što dodatno otežava disanje mnogim hroničnim bolesnicima, ali i onima koji nemaju nikakvih zdravstvenih tegoba. Jednostavno – svi smo na udaru vrućine! Zato je ovih dana najvažnije da znamo kako da se zaštitimo od velikih vrućina i kakve posledice ona može da ostavi na zdravlje.

Kako vrućine deluju na naš organizam?

Visoke temperature najnegativnije deluju na disajne organe hroničnih bolesnika (onih koji boluju od hronične opstrukcije pluća i astme) i na decu. Kod njih je otežano disanje i dolazi do bronhospazama i nadražujućeg kašlja. Na vrućini se krvni sudovi šire, čime se spušta pritisak. Menja se i zgrušavanje krvi, pa zbog česte dehidracije dolazi do lokalne tromboze, a noge otiču jer tečnost zaostaje u donjim delovima tela. Kod naglih promena temperature može doći do infarkta, a UV zračenje može na koži da prouzrukuje opekotine, rak kože i prebrzo starenje kože zbog njenog isušivanja, i slabljenje imunog sistema.
Zbog prevelikog izlaganja očiju UV zračenju može se razviti mrena. Manjak tečnosti u telu može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina, što uzorkuje stvaranje kamena u bubregu. 
Ako je temperatura tela slična temperaturi vazduha, ono se hladi isparavanjem – znojenjem, što može promeniti srčani ritam i uzrokovati dehidraciju i grčeve.

Toplotni udar

Toplotni udar je iznenadni kolaps organizma, a nastaje zbog često naglog, prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da se hladi znojenjem i temperaturu održi u normalnim granicama. 
Poslednjih decenija uočava se trend konstantnog porasta temperature u letnjem periodu što utiče na zdravstveno stanje sveukupnog stanovništva. Pravovremene mere mogu smanjiti broj obolelih i umrlih od vrućina, što znači da treba biti spreman i ublažiti moguće negativne posledice po zdravlje i odmah reagovati.

Kako da se ponašamo tokom velikih vrućina

Rashladite telo i pijte dovoljno tečnosti da vam boja urina bude svetla.
Pijte redovno negaziranu vodu i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera da njima ne izazovete jaču dehidraciju.
Možete se samo osvežiti tako što ćete u ustima rastopite kockicu, dve leda.

Dehidraciju od vrućina izbegnite uzimanjem limunade, i to odrasli svakih sat do 2, a deca svakih 15 do 20 minuta, po jedna do 2 kašičice ili gutljaj vode. Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tečnosti, a ovo pogotovo važi za starije osobe koje slabije osećaju žeđ.

Zaklon od sunca u periodu od 10 do 17 sati

Izbegavajte boravak na direktnom suncu u razdoblju od 10 do 17 sati, posebno deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i bolesnici s hroničnim bolestima (mentalne bolesti, dijabetes i dr.)
Osobe koje rade na otvorenom, treba češće da se odmaraju, da se sklone u hlad i popiju jednu do jednu i po čašu vode svakih 30 minuta.
Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je da se zamotate u hladne mokre peškire ili čaršave, ili da se rashladite mokrim sunđerom, kupkom za noge… Deci možete mokre peškire stavljati na noge i ruke, ukoliko nemate u kući rashladne uređaje.
Nosite laganu široku svetlu odeću od prirodnih materijala.
Ako idete van kuće stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i kišobrani i lepeza za rashlađivanje vazduha.
Koristite laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju topline od tela.
Jedite češće male i što tečnije obroke – supe i lake čorbe. Izbegavajte hranu prebogatu belančevinama. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, takozvane smutije, ili pravite laganu supu, da organizmu vratite izgubljene minerale, vitamine i elektrolite.

Skolinite se sa vrućine

Sklonite se u najhladniju prostoriju svog stana ili kuće, posebno noću. Ako stan ili kuću ne možete držati rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. u nekom tržnom centru, kafiću, javnoj zgradi). Izbegavajte izlazak iz kuće u najtoplijem delu dana.
Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno da radite, činite to u najhladnije doba dana, što je ujutru između 4.00 i 7.00 sati i posle 17.00 sati.
Potražite hladovinu kojom ćete da hodate po gradu. Ne ostavljajte decu i životinje u parkiranom vozilu. Redovno koristite sredstva sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitna sredstva s najvećim faktorom SPF 50 i obući ih u laganu odeću koja ih takođe štiti od UV zraka. Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.
Ako vozite, izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend