Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Barettov jednjak je upala sluznice kiselim želudačnim sadržajem i može, kako kaže dr Miloš Mitrović, uzrokovati karcinom

Piše: Branka Lazić
9:00 - 09. 07. 2021.

Barettov jednjak javlja se kod svake 100. osobe i može sepretvoriti u kracinom. Tada ima lošu prognozu, jer je kod adenokarcinoma jednjaka mortalitet 85 odsto

barretov jednjak- oštećena sluznica- kiseli želudačni sadržaj-karcinom Dr Miloš Mitrović: Neki pacijenti sa Barettovim jednjakom, nemaju nikakve simptome Foto: privatna arhiva/ Shuttesrtock

Tipičan pacijent sa Barettovim jednjakom (Barrett’s esophagus) je muškarac srednjih godina, sa višegodišnjim problemom gorušice, a povremeno i disfagije, odnosno otežanog gutanja. Ipak, ono što brine je da se ponekad ovo stanje konstatuje i kod osoba koje nikada nisu imali ove tegobe, a s obzirom da nije bolno, često i ne može prepoznati pojava ovog zdravstvenog problema koji se zbog toga smatra podmuklim.

Kontinuirana izloženost kiselom želudačnom sadržaju

Barettov jednjak predstavlja patološki entitet koji nastaje kao komplikacija gastroezofagealne refluksne bolesti. Kontinuirana izloženost kiselom želudačnom sadržaju, a ponekad i komponentama žuči i pankreasnog soka, dovode do hroničnog oštećenja i upale sluznice jednjaka – objašnjava za eKlinika portal specijalista interne medicine dr Miloš  Mitrović, sa Klinike za internu medicinu KBC Zvezdara.

Uz konstantno lučenje pljuvačke, kako ističe dr Mitrović, normalna peristaltika jednjaka i efikasna funkcija donjeg sfinktera jednjaka, koji se nalazi na spoju jednjaka i želuca, predstavljaju efikasne zaštitne mehanizme.

– Ipak, u slučaju slabijeg kapaciteta ovih zaštitnih mehanizama, jednjak u prolongiranom vremenskom periodu biva iritiran želučanim sadržajem, što stimuliše izmenu sluznice – naglašava dr Miloš Mitrović.

Visok rizik od razvoja karcinoma jednjaka 

Dr Mitrović ističe da zapaljenski procesi mogu prouzrokovati ožiljke na jednjaku. Mogu se javiti i histološke promene, izmene normalnog epitela jednjaka u vidu metaplazije.

– Svaka izmena sluznice može voditi u pojavu displazije (neuobičajen rast i razvoj nekih delova),  atipije te regenerisane sluznice, koja opet, sa druge strane, povećava rizik od pojave adenokarcinoma jednjaka. Smatra se da je verovatnoća pojave displazije sluznice u Barettovom jednjaku od 0 do 35 odsto, a verovatnoća raste sa većom površinom izmenjene sluznice jednjaka – kaže dr Mitrović i otkriva da je rizik da osoba sa displazijom u Barettovom jednjaku razvije karcinom jednjaka od 30 do 125 puta veća u odnosu na običnu populaciju. 

Simptomi Barettovog jednjaka

Višedecenijska gorušica, koja se poslednjih nekoliko meseci spontano umanjila ili u potpunosti prestala, može da bude pokazatelj da je već došlo do oboljenja, navodi sagvornik eKlinike, a neki pacijenti sa Barettovim jednjakom, kako kaže, nemaju nikakve simptome.

– Simptomi su najčešće disfagija (otežano gutanje), odinofagija (bol pri gutanju), gorušica, mučnina, povraćanje… Prisustvo krvi u stolici i povraćanje krvi takože mogu biti simptomi ove bolesti. Postoje individualne razlike u percepciji samih simptoma, i zato je neophodna konsultacija lekara – objašnjava dr Mitrović i dodaje da pored ovih simptoma treba obratiti pažnju i na:

– gubitak u telesnoj težini

– bol, pritisak i osećaj žarenja u sredogruđu

otežano varenje

– kašljanje i promukao glas

Postavljena dijagnoza Baretovog jednjaka je svakako prekancerozno stanje uzrokovano dugotrajnim vraćanjem kiseline iz želuca u jednjak (GERB, gastroezofagealna refluksna bolest). U svakom slučaju utvrđeno je da pacijenti sa dugogodišnjom gorušicom imaju povećan rizik za nastanak Baret-ovog jednjaka. Zato je preporuka da se svi sa sličnim problemima obrate lekaru.

Gojazni i neaktivni muškarci u većoj opasnosti 

Najčešće obole osobe starosti su između 55 i 65 godina, fizički neaktivne, sa prisutnim abdominalnim tipom gojaznosti. Osobe muškog pola su dva puta više pogođene ovim entitetom – naglašava naš sagovornik i dodaje da su populacione studije pokazale da je broj novoobolelih u opštoj populaciji između 0,9 do -10 procenata. Dr Mitrović navodi i da zabrinjava podatak da se bolest nalazi u konstantom porastu, s obzirom na evidentu promenu stila života poslednjih godina i sve veću pojavu gojaznosti.

Postavljanje dijagnoze i lečenje

Za postavljanje dijagnoze je neophodno uraditi gastroskopiju, sa uzimanjem isečka tkiva (biopsija) i histološkim pregledom isečka. Praksa u Kliničkom odeljenju gastroenterologije i hepatologije Klinike za internu medicinu KBC Zvezdara je da se svaka osoba, starija od 45 godina, podvrgne gornjoj endoskopiji u slučaju prisustva simptoma gorušice, a naročito disfagije.

– Endoskopsko praćenja osoba kod kojih je konstatovan Barettov jednjak, savetuje se jednom godišnje, u slučaju prisustva dugog segmenta bez prisustva displazije, to jest na 3 meseca u slučaju prisustva displazije sluznice Barettovog segmenta. Osim toga, gornje endoskopije kod ovih bolesnika praćene su i biopsijama. Antirefluksna hirurgija nije pružila posebne prednosti, u smislu smanjenja verovatnoće nastanka displazije i adenokarcinoma u Barettovom jednjaku, i lekari se retko odlučuju za ovaj korak – kaže dr Miloš Mitrović i dodaje:

U slučaju pojave visokostepene displazije u Barett segmentu postoje dve opcije -ili se odlučujemo za argon-plasma ablaciju displastične mukoze ili resekciju dela jednjaka. Pristup se individualno određuje za svakog bolesnika, u zavisnosti od lokalnog nalaza, ali i opšteg stanja i želja samog bolesnika. Postavljena dijagnoza Barettovog jednjaka je svakako prekancerozno stanje uzrokovano dugotrajnim vraćanjem kiseline iz želuca u jednjak (GERB, gastroezofagealna refluksna bolest), zato je preporuka da se svi sa sličnim problemima obrate lekaru. Barettov jednjak se, kaže, javlja na svakih 100 ljudi i može da se razvije u adenokarcinom, a tada ima lošu prognozu, jer je kod adenokarcinoma jednjaka mortalitet 85 odsto.

Najbolja preventiva 

Najbolja preventiva, kao i za sve bolesti, kaže dr Mitrović, jeste promena nezdravih navika, redukcija telesne mase, korekcija načina ishrane… Preporučuje se ishrana bogatija povrćem, bez hrane pržene u ulju, čokolade, mente, alkoholnih i gaziranih pića, citrusa i paradajza. Bilo bi poželjno da osoba nakon obroka prošeta i da razmak između obroka i sna bude najmanje 2 sata, preporučuje dr Miloš Mitrović.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend