Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Aerozagađenje uzrok je prerane smrti i sve većeg broja obolelih od astme i karcinoma, upozoravaju profesorke dr Jovanović i dr Perišić

Piše: Marijana Rajić
10:00 - 18. 06. 2021.

Od aerozagađenja stradaju disajni organi, a naš organizam, kao i već „načet“ respiratorni sistem, reaguju pojačanim stvaranjem sluzi i njenom slabijom eliminacijom, zadebljanjem zidova bronhija, stvaranjem većih vazdušnih šupljina u plućima… i sve većim brojem obolelih od astme i karcinoma

aerozagađenje-astma-kancer-zdravlje Dr Dragana Jovana i dr Mirjana Perišić upozoravaju na sve veći broj obolelih usled aerozagađenja Foto: YouTube PrtSc/ Shutterstock

Nepostojanje želje za bavljenjem ekološkim pitanjima i olako shvatanje strateški važnih državnih projekata, bez obzira na postojanje zakonskih okvira, jedan je od razloga što se Beograd i Srbija već mesecima nalaze na vrhu liste najzagađenijih gradova/zemalja na svetu. Posledica nesavesnog odnosa prema životnoj sredini, a najviše prema zdravlju ljudi, za koje bi trebalo svi, kao društvo, da budemo najviše zainteresovani, ogleda se i u zvaničnoj statistici po kojoj aerozagađenje, koje dolazi iz elektrana Nikola Tesla i Kostolac, uzrokuje 1.940 preranih smrti u Evropskoj uniji, zapadnom Balkanu i šire, oko 4.000 slučajeva bronhitisa kod dece, 1.000 slučajeva bronhitisa kod odraslih i 1.500 bolničkih prijema pacijenata zbog respiratornih ili kardiovaskularnih problema.

Aerozagađenjem pogođenije osetljive grupe ljudi

Kada se analizira zagađenje vazduha u Beogradu treba imati u vidu da se pored velike gustine i naseljenosti (urbanizacija, smanjenje zelenih površina, sve veći broj vozila uvezenih iz Zapadne Evrope starijih od 10 godina…), na teritoriji grada ili u njegovoj blizini nalazi nekoliko velikih industrijskih postrojenja (Pančevo, Smederevo, Obrenovac, Lazarevac, Kostolac…). Aerozagađenjima, koja ne možemo da izbegnemo, prvenstveno su pogođene osetljive i vulnerabilne grupe u koje spadaju deca, trudnice, starije osobe, i naročito osobe koje već boluju od respiratornih ili nekih drugih hroničnih bolesti, poput astme.

Razlozi preterano povećanog aerozagađenja

Profesor Mirjana Perišić, naučni istraživač na Institutu za fiziku u Beogradu, kaže za eKlinika portal da se više od polovine ukupne količine struje u Srbiji proizvede na teritoriji grada Beograda, gde se i dobija energent (niskokalorični lignit) za potrebe elektroenergetskog sektora. Brojni su, naglašava, i izvori zagađenja manjih kapaciteta koji ostaju neidentifikovani, a sporadično su aktivni tokom cele godine (lokalne emisije iz male privrede, paljenje deponija, emisije iz reka, potoka, zemljišta).

– U zimskim mesecima vremenske prilike i intenzitet izvora emisije podjednako doprinose povećanom zagađenju i beleženju prekoračenja najčešće fine frakcije PM. Sa druge strane, sve češće se beleže prekoračenja graničnih vrednosti i tokom toplijeg dela godine. Razlozi za to su brojni, a pored ostalih zemalja, Srbija se nalazi u fazi intenzivnog „buđenja“ privrede i aktiviranja različitih tipova industrijskih postrojenja. Strateški bitne stvari se često rešavaju na brzinu, bez velikog bavljenja ekološkim pitanjima, i bez obzira na postojanje zakonskih okvira, oni se nedosledno primenjuju i krše (traže se rupe u zakonu zarad realizacije kratkoročnih dobiti i ciljeva) – kaže Perišić, koja je i profesor Univerziteta „Singidunum“ na studijskom programu „Životna sredina i održivi razvoj“.

Sve to, konstatuje naša sagovornica, za posledicu ima nesavestan odnos prema životnoj sredini, a najpre prema zdravlju ljudi za koje bi trebalo da budemo najviše zainteresovani.

Teške zdravstvene posledice za građanstvo i ogromni troškovi za državu

Još detaljnije podatke za eKlinika portal iznosi dr Dragana Jovanović, pulmolog, profesor interne medicine-pulmologije i rukovodilac katedre Palijativne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Sagorevanje uglja je dominantan oblik proizvodnje energije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, sa teškim zdravstvenim posledicama. Naime, 16 zastarelih elektrana na ugalj u regionu, koje proizvode samo 8GW energije, emituju zagađenje kao 250 elektrana na ugalj u čitavoj Evropskoj uniji (proizvode 156GW električne energije). Ovih 16 elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu emituje 20 puta više sumpor-dioksida i 16 puta više čestica PM nego elektrane u EU (izvor: Chronic coal pollutionEU action on the Western Balkans will improve health and economies across Europe, 2019.). Dve srpske termoelektrane na ugalj, Kostolac (A i B) i Nikola Tesla (A i B), nalaze se među prvih 10 elektrana sa najvećim zagađenjem i najvećim uticajem na zdravlje u Evropi ,a Srbija je najviše pogođena ovim „domaćim“ zagađenjem – kaže za portal eKlinika profesor dr Jovanović.

Podaci pokazuju da zagađenje koje dolazi iz elektrana Nikola Tesla i Kostolac uzrokuje 1.940 preranih smrti u EU, zapadnom Balkanu i šire, 4.000 slučajeva bronhitisa kod dece, 1.000 slučajeva bronhitisa kod odraslih, 1.500 bolničkih prijema pacijenata zbog respiratornih ili kardiovaskularnih simptoma, i godišnje zdravstvene troškove do 4,4 milijarde EUR (izvor: HEAL 2020, Chronic Coal Pollution Serbia – Making the case for health promoting investments for zero pollution in Serbia, HEAL 2020 ).

Disajni organi na udaru

Profesor dr Dragana Jovanović objašnjava da su štetni efekti ovih zagađivača najviše uočljivi upravo kada su u pitanju disajni organi, jer mogu dovesti do razvoja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), emfizem pluća, bronhijalna astma i karcinom.

– Dijapazon posledica po disajne organe kreće se od najlakših, poput raznih respiratornih simptoma (pojačan kašalj), zatim infekcija disajnih puteva, povećane reaktivnost disajnih puteva, alergija, upale pluća virusnog ili bakterijskog porekla, razvoja, ali i pogoršanja prethodno postojećih oboljenja, odnosno hronične opstruktivne bolesti pluća, astme, fibroze pluća, kao i učestalijeg neophodnog bolničkog lečenja u pogoršanjima ovih oboljenja i povećanu smrtnost od ovih bolesti. Takođe, može doći i do trajne promene strukture pluća, sa smanjenom funkcijom, i respiratornim invaliditetom zbog nepovratnog smanjenja disajnih kapaciteta, uz značajno povećan rizik od raka pluća – navodi naša sagovornica.

Sve više obolelih od astme

Profesor dr Dragana Jovanović navodi da je, kada je u pitanju astma, dokazano značajno češće oboljevanje kao posledica aerozagađenja, i u dečjem i u odraslom životnom dobu.

– Kod obolelih od astme značajno su češća i teža akutna pogoršanja bolesti. Češće su infekcije, pa je tako češće i potrebno bolničko lečenje, a to sve vodi i kraćem životnom veku tih pacijenata. Rezultat je uvek smanjeni kvalitet života, sa većim poboljevanjem, pa do povećane smrtnosti od svih navedenih respiratornih bolesti – upozorava profesorka Jovanović.

Organizam, kao i već „načet“ respiratorni sistem reaguju pojačanim stvaranjem sluzi i njenom slabijom eliminacijom, zadebljanjem zidova bronhija, stvaranjem većih vazdušnih šupljina u plućima, stvaranjem proširenja bronhija sa posledičnom hroničnom infekcijom, a može da dođe i do povremenih krvarenja.

Što je veće zagađenje, viši je i rizik od pojave astme kod dece

Istraživanja su, navodi profesor dr Dragana Jovanović, pokazala pogubne posledice po odojčad i decu u područjima sa velikim koncentracijama aerozagađenja, kod kojih je normalan rast i fiziološki porast funkcijskih kapaciteta pluća, već ometen ili smanjen. Studije su takođe dokazale da se normalan rad pluća, njihov kapacitet poboljšava kada se deca premeste u područja sa manjim zagađenjem vazduha, ali isto tako se pogoršava kada se deca nalaze na području sa visokom koncetracijom zagađenja. 

– Ovakvi negativni uticaji aerozagađenja na normalan razvoj pluća kod dece predstavlja dodatan faktor rizika za češći razvoj plućnih bolesti u detinjstvu poput astme, ali i u kasnijem, odraslom životnom dobu, uz slabiji imunitet prema virusnim i bakterijskim infekcijama disajnih puteva. Izlaganje dece zagađenom vazduhu značajno doprinosi ne samo većem porastu novih slučajeve astme, već i izrazitom pogoršanju eventualno već postojeće respiratorne bolesti u detinjstvu, bilo da je astma ili neko drugo oboljenje u pitanju, sa većim oštećenjima pluća – kaže sagovornica portala eKlinika.

Koje čestice izazivaju najveće zagađenje i šta se dešava kada uđu u organizam

Pulmolog prof.dr Jovanović učesnik je brojnih simpozijuma i autor brojnih ekspertskih radova na ovu temu, pa tako objašnjava da najveću štetu zdravlju nanosi čestično zagađenje – čestica PM10 (promera 10 mikrometara ili manje) i PM2,5 čestica (promera 2,5 mikrometara ili manje).

– Zbog toga što su ovoliko sitne, kada se udahnu, ove čestice dolaze do najsitnijih delova pluća, do plućnih kesica – alveola i ne samo da njih oštećuju, već i prelaze u krv, dospevaju direktno u naš krvotok putem kojeg idu dalje u srčani mišić i druge organe. Stoga mogu dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova, pa čak i do šloga, mogu izazvati i neke tipove demencije, oštećenja mnogih organa, vodeći i razvoju teških malignih i raznih drugih oboljenja.

Stručnjaci Instituta za fiziku uradili su veliki broj važnih, ne samo domaćih i regionalnih, već i EU projekata. Profesor Mirjana Perišić potvrđuje da se u redovnom monitoringu najčešće prate koncentracije 6 criteria air pollutants (grupacija zagađujućih materija koje se smatraju najznačajnijim u pogledu uticaja na ljudsko zdravlje i životnu sredinu, u koje spadaju:

  • 1) suspendovane čestice PM10 i PM2,5, (u pitanju su čestice koje lebde u vazduhu i koje mogu biti čvrste – prašina, tečne – kapljice ili gasovite – veliki molekuli, čije su dimenzije manje od 10 ili 2,5 mikrometara, a mogu da budu različitog porekla i sastava – prašina, pepeo, čađ, duvanski dim, isparenja,…)
  • 2) gasoviti polutanti – ozon, ugljenmonoksid, sumpor dioksid, azot dioksid
  • 3) olovo i benzo piren (BaP), kao konstituenti PM10 čestica

Problemi u procedurama, ograničena istraživanja i nedostatak informacija

Naučni istraživač na Institutu za fiziku u Beogradu, profesor Mirjana Perišić, za naš portal takođe objašnjava da standardi kvaliteta vazduha u Republici Srbiji podrazumevaju merenja imisije na mernim mestima državne mreže za monitoring (Agencija za zaštitu životne sredine – SEPA), i dodatnim mernim mestima pod ingerencijom lokalnih samouprava (za grad Beograd lokalna mreža je u nadležnosti Gradskog Sekretarijata i Zavoda za javno zdravlje). Trenutno je uspostavljen monitoring na 60 mernih mesta u Srbiji, a u Beogradu ih je 6, na kojima se automatski prate koncentracije na svaki sat, uz još desetak, sa kojih se podaci dobijaju dnevno ili na nekoliko dana. Nasuprot tome, kao jedan od problema, Perišić navodi da pojedina naseljena mesta u Srbiji nisu ni na koji način obuhvaćena redovnim praćenjem nivoa zagađujućih materija u vazduhu, već lokalne samouprave angažuju akreditovane laboratorije koje vrše periodična merenja.

– Na primeru najveće urbane sredine u Srbiji – teritorije grada Beograda, dosadašnje analize su pokazale da i pored postojanja lokalne mreže mernih mesta na kojima su zastupljene referentne merne metode, postoji niz problema u pogledu sagledavanja najznačajnijih zagađujućih materija, njihovog porekla, prostorne i vremenske dinamike. Primenom naprednih analitičkih metoda na Institutu za fiziku u Beogradu, došli smo do naznaka koji bi izvori zagađenja vazduha mogli da se okarakterišu kao dominantni, ali nedostaju informacije o njihovoj prostornoj raspodeli na teritoriji grada/delova grada, i dinamici u dužem vremenskom periodu – kaže profesor Mirjana Perišić.

Prevencija, pre svega, i podizanje svesti

Očigledno je, saglasna je stručna javnost, da se radi se o jednom od najvažnijih pitanja s obzirom na to da je ulog naše zdravlje. Mere primarne prevencije bi, navode stručnjaci, trebalo da budu najpre opsežna borba za zdravu životnu sredinu (posebno u naseljima sa visokim stepenom aerozagađenja), smanjenje izlaganja duvanskom dimu, smanjenje izloženosti prašini, dimu i gasovima na radnom mestu (izmenom tehnološkog procesa, kontrolom ekspozicije na radnom mestu, primenom uređaja za prečišćavanje vazduha, adekvatnom ventilacijom, kao i upotrebom ličnih zaštitnih sredstava. Sve navedeno za obolele od hroničnih i respiratornih bolesti a posebno HOBP i astme, savetuju pulmolozi, važi uz još ozbiljnije mere – rigorozno pridržavanje propisane terapije, uz adekvatno korišćenje pumpica, izbegavanje boravka u visokozagađenim područjima ali i zatvorenim prostorima kao i fizičke aktivnosti, izbegavanje pasivnog i aktivnog pušenja, preventivni pregledi u cilju ranog otrkivanja bolesti i nošenje maski ako ne možete da izbegnete izloženost. 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend