Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Čitaoci pitaju: Da li dijabetičari smeju da jedu med, profesor Nebojša Lalić odgovora i objašnjava kako se određuje ko je dijabetičar

Piše: Branka Lazić
9:00 - 28. 06. 2021.

Iako je praćen poznatim simptomima, dijabetes ne može da se utvrdi na taj način, već skrining metodama koje na osnovu analiza krvi daju odgovor ko ima, a ko je u riziku da postane dijabetičar

dijabetes-med-glukoza-nivo šećera Prof. dr Nebpjša Lalić: Med sadrži neke oblike šećera koji se teško metabolišu i nisu dobri za dijabetes Foto: YouTube PrtSc/Shutterstock

S obzirom na to da je pandemija covid 19 poremetila normalno funkcionisanje domova zdravlja i pružanje usluga pacijentima, tako se zatajilo i sa popunjavanjem upitnika od 8 pitanja na osnovu kojeg svako ko želi da sazna da li je u riziku od dobijanja dijabetesa, na taj načim može da dobije odgovor. Dok ne dobiju saznanja o potencijalnom riziku, čitaoce eKlinika portala zanimalo je da li je dijabetičari, sa nivoom šećera od 6 ili 7 jedinica, smeju da koriste med u ishrani.

Kako se određuje ko ima dijabetes

Dijabetičari nikako ne bi trebalo da konzumiraju med, jer on sadrži neke oblike šećera koji se teško metabolišu i nisu dobri za dijabetes. Rezultat merenja šećera u krvi, sa tromesečnim prosekom od 6,75, kako je naveo jedan od čitalaca, govore da se verovatno ne radi o dijabetesu – kaže za eKlinika portal akademik profesor dr Nebojša Lalić,  dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za endokrinologiju i dijabetologiju. Kako ističe, razlog povećanih vrednosti glukoze može biti i usled lekova ili nekih dijeta i objašnjava kako se tačno utvrđuje ko ima dijabetes .

Ukoliko je u dva ponovljena uzastopna merenja šećer veći od 7,1 onda je to dijabetes. Ako je između 6,1 i 7 onda je to sklonost ka dijabetesu – naglašava profesor Lalić i dodaje da su dijabetičarima u ishrani zabranjeni samo slatkiši, masna hrana i alkohol. Sve ostalo, kako ističe, može da se konzumira, samo u određenim količinama, prema individualnom jelovniku obolele osobe.

Koji nivo šećera u krvi potvrđuje da imate dijabetes

Da bi rezultat provere glikemije bio validan, prema objašnjenju profesora Nebojše Lalića, rezultat šećera mora da se meri posle 12 sati gladovanja i da bude utvrđen nakon dva uzastopna merenja. To praktično znači da čovek treba da većera i posle 12 sati, ujutru, daje krv na analizu.

– To je takozvani brzi kriterijum. Dijagnostički kriterijum, koji se nalazi u naučnim radovima i koji sa sigurnošću detektuje dijabetes, traži da se uradi test oralnog opterećenja glukozom ili OGTT. Vrednost glikemije tog testa se radi kada osoba nije jela, a onda popije 75 grama glukoze rastvorene u vodi. Dva sata kasnije određuje se vrednost glikemije. Ukoliko je preko 11,1 u tom slučaju je reč o dijabetesu – navodi sagovornik eKlinike.

Čak 36 odsto obolelih ne zna da ima dijabetes

Profesor Nebojša Lalić naglašava da je dijabetes praćen simptomima kao što su povećana žeđ, učestalo mokrenje i opšta slabost i malaksalost. Ovi simptomi su važni za klasičan dijabetes, ali, kako kaže, mogu ukazivati i na druga oboljenja i ne može se samo na osnovu njih ustanoviti dijagnoza, već pomoću parametara u krvi.

– Problem je što 36 odsto kod nas, a u nekim zemljama čak i do 50 procenata obolelih ne zna da ima dijabetes. Često se otkrije kasno, slučajno pri nekom drugom pregledu – upozorava profesor Lalić i podseća da dijabetes „ne boli“, ne mora imati ubedljive simptome i zato dijabetes treba tražiti putem skrininga. Takođe ističe da dijabetes ide zajedno sa hipertenzijom, koronarnom bolešću srca, ishemijskom bolešću mozga… To su udružene bolesti i zato je važno prepoznati opasnost od dijabetesa na vreme.

Rizik od ove podmiukle bolesti može da se utvrdi skriningom

– Ponovo ćemo da revitalizujemo upitnike u domovima zdravlja. Zbog epidemije covid 19 mnogo toga je bilo poremećeno, pa i ovi upitnici, koji mnogi znače. Na jednostavan način, sa svega 8 pitanja na koja se mora pažljivo odgovoriti, može se utvrditi da li neko ima rizik da dobije dijabetes u narednih 10 godina, iako je potpuno zdrav u tom trenutku – pojašnjava profesor Nebojša Lalić. Pitanja u upitniku su uopštena,  a neka od njih su „da li postoji dijabetes u porodici, da li je nekad osobi ustanovljen povišen šećer u krvi, da li se jede povrće i u kojoj meri, kakva je fizička aktivnost, da li je osoba gojazna što je veliki rizik za razvoj dijabetesa…“

Ukoliko postoji rizik, kako navodi, to omogućava praćenje i udruženih bolesti, hroničnih komplikacija dijabetesa, a to su promene na očima, bubrezima, srcu i krvnim sudovima.

– Naime ispostavilo se da te promene postoje kada se dijabetes otkrije, ali i kada se razvija, čak pre nego što se ispolji – kaže za naš portal profesor dr Nebojša Lalić.

 

TEME:
Zoran
8:54, 29. 06. 2021. Odgovori

KO IMA DIJABETES TIPA JEDA DA LI SMIJE KONZUMIRATI MED I KOLIKO.

Ub
10:17, 29. 06. 2021. Odgovori

Pa rekao je da ne sme,citas li uopste..

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend