Prema zvaničnim definicijama, gluvoća može biti blaga, umerena, umereno teška, teška ili duboka. Glavni uzroci gubitka sluha su genetika, nasleđe, hronične infekcije srednjeg uha, buka, lekovi koji oštećuju unutrašnje uho…
Imunizacija je od velike pomoći u prevenciji
Gubitak sluha javlja se i kao komplikacija drugih bolesti kao što su male boginje, meningitis, rubeole i zauške. Zato se prevenciji ovih bolesti, vakcinacijom i higijenskim merama, poklanja posebna pažnja jer mogu imati blagotvorni uticaj na stopu gubitka sluha i gluvoće. Imunizacija devojaka i žena reproduktivnog doba protiv rubeole pre trudnoće i sprečavanje infekcija citomegalovirusom kod trudnica može smanjiti rizik od beba rođenih sa urođenim oštećenjem sluha.
SZO procenjuje da čak 50 odsto slučajeva gubitka sluha može da se spreči merama javnog zdravlja. U njih spadaju posebna nega tokom trudnoće, izbegavanje jake buke i izbegavanje pojedinih lekova. Posebno je važno da mlade osobe ograniče slušanje muzike preko slušalica na jedan sat dnevno.
Oštećenja sluha treba otkrivati u porodilištu
Prema svetskim preporukama, kontrolu sluha treba uraditi svakoj novorođenoj bebi u porodilištu, pre nego što s majkom krene svojoj kući. Posebnu pažnju treba posvetiti novorođenčadima sa faktorima rizika za oštećenje sluha.
Faktori rizika su: gluvoća u porodici, intrauterine infekcije u trudnoći, porođajna težina manja od 1,5 kg, Apgar skor manji od 6, mehanička ventilacija duža od pet dana, žutica, primena ototoksičnih lekova (gentamycin, amikacin) i urođene anomalije glave i vrata.
Skrining sluha radi se u prvim danima života Foto: Shutterstock
Važno je da lečenje i rehabilitacija počnu što pre
Smanjenje broja gluvih i nagluvih može se postići skriningom kod novorođenih beba, neonatalnim skriningom sluha, radi ranog otkrivanja oštećenja sluha i ranim intervencijama. Cilj skrininga je da se ispitivanje eventualnih oštećenja sluha i postavljanje dijagnoze zaokruži od trećeg do šestog meseca.
Kad god je to indikovano, preporučuje se ugradnja kohlearnog implanta. Ovaj uređaj, za razliku od slušnog aparata ne pojačava zvuk, već direktnom stimulacijom nervnih vlakana omogućava percepciju zvuka. Nakon ugradnje ovog inplanta dete se upućuje na odgovarajuću rehabilitaciju.
Važno je da se s lečenjem započne što ranije kako bi dete u potpunosti dostiglo vršnjake koji nemaju oštećenja sluha i koji dobro čuju.
