Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Profesor dr Marija Matić donosi spisak lekova i hrane koje nikako ne bi trebalo kombinovati

Priredio/la: Lj. R.
10:00 - 04. 06. 2021.

Pojedine namirnice, osim što mogu da uspore dejstvo lekova, mogu i u kombinaciji sa medikamentima da izazovu neželjena dejstva, koja mogu biti veoma ozbiljna

Marija Matić, profesor Medicinskog fakulteta Koje kombinacije lekova i hrane bi trebalo izbegavati objašnjava prof. dr Marija Matić Foto: Privatna arhiva/shutterstock

Najznačajniju ulogu u metabolizmu lekova imaju izoenzimi jetre koji se nalaze u mikrozomima i pripadaju familiji citrohroma P450 (CYP450) enzima. Aktivnost važnih izoenzima CYP450 može značajno varirati interindividualno usled genetskih faktora. Upravo je to jedan od razloga zašto farmakokinetičke interakcije na nivou metabolizma lekova mogu biti klinički značajne kod pojedinih pacijenata, ali ne i kod drugih. Od brojnih enzima ove familije CYP3A4 je izoenzim koji je najviše zastupljen u metabolizmu lekova. Sadržaj i aktivnost ovog izoenzima razlikuje i do 50 puta interindividualno, objašnjava u autorskom tekstu za eKlinika portal dr Marija Matić, vanredni profesor Medicinske biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalista Kliničke biohemije.

Kako grejprfut utiče na lekove

– Sok grejpa smanjuje aktivnost enzima citohroma P450 (CYP3A4 i CYP1A2) koji je odgovoran za razgradnju mnogih lekova i toksina. Pored toga, grejpfrut sadrži spojeve poznate kao furanokumarini koji blokiraju ove enzime CYP3A4. Stoga kada se konzumira sok od grejpa, smanjuje se sposobnost enzima da metabolišu određene lekove što ima za posledicu veće koncentracije lekova u krvi što sledstveno može voditi nastanku nuspojava i simptoma predoziranja. Naime, čak i jedan grejp ili 200 mililitara soka grejpa (malo manje od jedne šoljice) mogu blokirati enzime CYP3A4 i dovesti do toksičnih nivoa lekova u krvi. S druge strane, unos grejpfruta može blokirati intestinalne transportere za određene lekove što dovodi do njihove slabije apsorpcije i njihovog smanjenog nivoa u krvi (antihistaminici).

Lista lekova koji interreaguju sa grejpfrutom:  

Čokolada utiče na lekove za depresiju

– Mlečni proizvodi, odnosno kalcijum sa antibioticima tetraciklinom, doksiciklinom, levofoksacinom i ciprofloksacinom stvaraju helatne komplekse koji se ne mogu apsorbovati kroz digestivni trakt.

 – Primena lekovitih proizvoda na bazi korena sladića (Liquiritiae radix) može umanjiti delovanje antihipertenziva. Pored toga, dugotrajna primena ovih proizvoda može dovesti do hipokalemije što pojačava toksičnost digoksina. Pogoršanje hipokalemije je još intezivnije ukoliko se u terapiji primenjuju tiazidni diuretici, kortikosteroidi i drugi lekovi koji dovode do gubitka kalijuma.

– Unos čokolade može uticati na metabolizam određene klase lekova. Čokolada utiče na inhibitore monoaminooksidaze (MAO), lekova koji se koriste za lečenje depresije. Unos prekomerne količine čokolade prilikom uzimanja ove grupe lekova može izazvati nagli porast krvnog pritiska. Kofein u čokoladi, takođe, može pojačavati dejstvo stimulativnih lekova kao što je ritalin. Kofein u čokoladi, takođe, može smanjiti sedativni učinak nekih tableta za spavanje. 

Opasna interakcija alkohola i lekova

– Gotovo da ne postoji grupa lekova u kojoj nema neke aktivne supstance koja stupa u opasne interakcije s alkoholom. Lekovi protiv alergije, prehlade, groznice (loratadin, desloratadin, feksofenadin, difenhidramin, hlorfeniramin i cetirizin) u kombinaciji s alkoholom mogu znatno povećati efekat pospanosti i vrtoglavice. Alkohol kod pacijenata koji uzimaju lekove za terapiju angine pektoris (nitroglicerin) i bolesti srca može ubrzati rad srca, dovesti do nagle promene pritiska, a mogu se javiti i vrtoglavica i nesvestica. Kombinacija analgetika diklofenaka, naproksena ili antireumatika celekoksiba s alkoholom znatno povećava verovatnoću nastanka peptičkog ulkusa, krvarenja u digestivnom traktu, ali i problema u funkciji jetre. Uzimanje alkohola povećava aktivnost antikoagulantnog leka varfarina, pa se čak i povremenim konzumiranjem alkohola povećava rizik od unutrašnjeg krvarenja.

– S druge strane, dugotrajno uzimanje alkohola, sem što može dovesti do krvarenja, može imati i suprotan efekat – dovesti do mogućeg zgrušavanja krvi, nastanka tromba i, posledično, moždanog ili srčanog udara. Dekstrometorfan ili kodein (lekovi protiv kašlja s centralnim delovanjem) u kombinaciji sa alkoholom dovode do međusobnog potenciranja efekta, pa se češće javljaju pospanost i vrtoglavica, a povećava se i rizik od predoziranja. Antidepresivi (klomipramin, citalopram, trazodon, venlafaksin, amitriptilin, escitalopram, fluvoksamin, desipramin, paroksetin, fluoksetin, nefazodon, bupropion i sertraline) ukoliko se uzimaju zajedno sa alkoholom dovode do pospanosti, vrtoglavice, veće verovatnoće predoziranja. Tiramin, supstanca koja je sastojak nekih vina i piva, u reakciji s inhibitorima monoamino-oksidaze (MAO), antidepresivima, može da prouzrokuje veoma opasno povećanje krvnog pritiska. Čak i jedna doza alkohola stvara rizik za ovu interakciju. Kombinacija oralnog antidijabetika metformina i alkohola može dovesti do niskog nivoa šećera u krvi, mučnine, povraćanja, glavobolje, ubrzanog rada srca.

– Lekovi u terapiji hiperplazije prostate (doksazosin, terazosin, tamsulosin) ako se uzimaju s alkoholom, mogu dovesti do vrtoglavice, nesvestice i svetlosnih senzacija. Alkohol kod pacijenata koji uzimaju ranitidin i metoklopramid (lekovi protiv gorušice i lošeg varenja) može dovesti do ubrzanog rada srca, ali i do iznenadnog pada krvnog pritiska i pojačavanja dejstva alkohola. Kvinapril, enalapril, benzapril, hidrohlortiazid, losartan, klonidin, propranolol (lekovi u terapiji povišenog krvnog pritiska) u kombinaciji s alkoholom dovode do javljanja vrtoglavice, nesvestice, pospanosti, aritmija. Alkohol kod pacijenata koji su na terapiji antihiperlipidemicima (atorvastatin, lovastatin, pravastatin, simvastatin, rosuvastatin, ezetimib, niacin) znatno potencira oštećenje jetre, a sem toga mogu se javiti i reakcije na koži, poput pojačanog crvenila i svraba, ali i krvarenje u digestivnom traktu. Uroantiseptik nitrofurantoin, antiprotozoici (metronidazol, tinidazol), antimikotici (grizeofulvin, ketokonazol), antituberkulotici (izoniazid, rifampicin, cikloserin) u kombinaciji sa alkoholom ubrzavaju rad srca, a mogu dovesti i do iznenadnih promena krvnog pritiska, bolova u stomaku, povraćanja, crvenila lica, oštećenja jetre (posebno ketokonazol i izoniazid), kao i smanjenog efekta ovih lekova.

Antipiretici i analgetici u kombinaciji sa alkoholom dovode do ubrzanog rada srca, otežanog disanja…

Antipiretici i analgetici ibuprofen, aspirin, naproksen i paracetamol i unos alkohola dovode do stomačnih tegoba, povećava se verovatnoća krvarenja i pojave čira zbog erozivnih promena na sluznici želuca, može doći do ubrzanog rada srca, a paracetamol potencira i oštećenje jetre. Kako većina tih lekova sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje krvnog ugruška, alkohol može da pojača to neželjeno dejstvo.  Kad su u pitanju izuzetno jaki analgetici koji se koriste kod postoperativnih ili migrenskih bolova (propoksifen, oksikodon, hidrokodon), alkohol dovodi do usporenog i otežanog disanja, poremećene motorne koordinacije, problema s pamćenjem. Kombinacije tih lekova i alkohola pojačavaju sedativni efekat tih supstanci, što povećava rizik od smrti zbog predoziranja i prestanka disanja.

– Alkohol sa antiepilepticima (fenitoin, fenobarbiton, klonazepam) dovodi do nastanka pospanosti i vrtoglavice, a povećava i rizik od pojave epileptičnih napada. Akutna konzumacija alkohola povećava koncentraciju fenitoina u krvi, pa raste mogućnost razvijanja neželjenih efekata tog leka. Hronični alkoholizam može smanjiti dostupnost fenitoina, što znatno smanjuje zaštitu bolesnika od epileptičkih napada čak i tokom perioda apstinencije. Benzodiazepini (diazepam, bromazepam, lorazepam) su najčešće korišćeni anksiolitici. Alkohol pojačava njihovo delovanje, a obe supstance usporavaju rad srca i disanje, zbog čega može doći do depresije disanja, kome i smrti. 

Kofein izaiva tremor, glavobolju, ubrzani rad srca

Kofein je substrat za CYP1A2 izoenzim sistema P450 za detoksikaciju pa lekovi koji inhibiraju ovaj izoenzim mogu dovesti do pojačanog efekta kofeina. Pseudoefedrin, antidepresivi iz grupe MAO inhibitora i kofein su stimulatori nervnog sistema i uneti zajedno u organizam dovode do tremora, glavobolje, ubrzanog rada srca. Hinolonski antibiotici (ciprofloksacin), lek u lečenju alkoholizma (disulfiram), estrogen-progesteronski kontraceptivi, antiaritmik verapamil i antimikotik flukonazol utiču na metabolizam kafe i pojačavaju neželjena dejstva kofeina. Kombinacija kafe sa antipsihotikom klozapinom i bronhodilatatorom teofilinom pojačava neželjena dejstva ovih lekova. Terapija tiroidnim hormonima (levotiroksin-natrijum), fenotiazini (antipsihotici) i triciklični antidepresivi uneti zajedno sa kafom ne mogu biti adekvatno apsorbovani u organizam, stoga bi trebalo razdvojiti njihovu primenu minimum dva sata. Kofein utiče na izlučivanje litijuma iz organizma. Iz tog razloga uvođenje ovog leka zahteva postepeno prekidanje svakodnevne konzumacije kafe.

TEME:
Smiljana Glamocanin Varga
15:17, 05. 06. 2021. Odgovori

Одличан текст. Научни, поучан, а написан рљзумљивим језиком за нас лаике. Свака част професорки Марији Матић. Текстови су јој увек одлични. С нестрпљењем очекујем следећи.

Smiljana Glamocanin Varga
15:18, 05. 06. 2021. Odgovori

Одличан текст. Научни, поучан, а написан разумљивим језиком за нас лаике. Свака част професорки Марији Матић. Текстови су јој увек одлични. С нестрпљењем очекујем следећи.

Svetlana Markovic
16:28, 05. 06. 2021. Odgovori

Izvanredan tekst , svaka pohvala za autora, samo tako nastavite!

Vladimir
16:37, 05. 06. 2021. Odgovori

Jako sadržajno.!!

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend