Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Seboroična keratoza češće se razvija na koži previše izloženoj suncu

Priredio/la: M.R.
17:00 - 21. 05. 2021.

Dermatolozi često dijagnostikuju seboroičnu keratozu običnim pregledom, a ako postoji bilo kakva nesigurnost, verovatno će ukloniti deo ili celu keratozu i poslati uzorak na biopsiju

Keratoza, seboreična keratoza Seboroična keratoza pre intervencije Foto: Shutterstock
Na dodir hrapave, uglavnom žućkasto-smeđe promene na površinskom sloju kože koje svrbe ukazuju na seboroičnu keratozu. Ova promena na koži praćena je crvenilom i vlažnošću i javlja se u regijama lica, grudi, leđa, ali i na koži stomaka i na velikim pregibima. Seboroična keratoza može se javiti pojedinačno ili grupisano, uglavnom posle 50. godine života, a zanimljivo je da se nikada ne pojavljuju na dlanovima, tabanima ili sluzokoži.

Faktori rizika godine, porodična istorija ali i sunce

Ove promene su okrugog ili ovalnog oblika, najpre meke i glatke na dodir, a kako prolazi vreme, počinju da liče na bradavice koje bivaju tvrđe i uzdignute. Na površini se stvara hrapava, ispucala površina koja proizvodi i skramu – masu od keratina koja može da se skine. Iako su najčešće žute ili braon, ima ih i belih ili crnih.

Faktori rizika za ovo stanje uključuju najpre starije životno doba, mada mogu da se pojave i kod nešto mlađih osoba, a rizik sa godinama raste. Takođe, ako imate članove porodice sa seboroičnom keratozom, veća je šansa da se pojavi i kod vas. Postoje indicije da je koža koja je češće izložena suncu sklona da češće razvije i seboroičnu keratozu. Međutim, ove izrasline se pojavljuju i na koži onih ljudi koji paze da se suncu ne izlažu prekomerno.

Svaka promena na koži zahteva konsultaciju dermatologa

Pojava seboroične keratoze nije opasna, ali nijedna izraslina i promena na koži ne treba se zanemari. Takođe, nije na vama da pravite razliku između bezopasne i opasne izrasline. Nešto što izgleda kao seboroična keratoza u stvari može biti melanom, kakav je slučaj i sa drugim promenama.

Ukoliko:

  • je nova promena u pitanju
  • stara je, ali se menja i raste
  • širi se
  • ima neobičnu boju (ljubičastu, plavu ili crvenkasto-crnu)
  • ima nepravilne granice
  • iritirana je ili bolna

hitno se javite dermatologu. Ne zaboravite da je bolje biti i previše oprezan (ne paničan), nego ignorisati i ne rešavati potencijalno ozbiljan problem.

Dijagnostika, lečenje i metode uklanjanja

Dermatolog će često biti u situaciji da dijagnostikuje seboroičnu keratozu običnim pregledom, a ako postoji bilo kakva nesigurnost, verovatno će ukloniti deo ili celu keratozu i poslati uzorak na biopsiju. Uzorak će pod mikroskopom pogledati i biopsiju uraditi patolog, a taj proces će potvrditi da li je u pitanju seboroična keratoza ili neko ozbiljnije oboljenje, što može biti  i melanom.

U velikom broju slučajeva seboroičnoj keratozi nije potrebno lečenje, ali ako se nalazi na mestima gde su česte iritacije ili se menja, savetuje se uklanjanje.

Tri najčešće metode uklanjanja su kriohirurgija (tečni azot blokira dalji rast), elektrohirurgija (uklanjane uz pomoć struje) i kiretiranje (korišćenje hirurškog instrumenty sličnog kašičici da bi ostrugala keratoza). Ponekad se kombinuju elektrohirurgija i kiretaža. U poslednje vreme sve popularnija je i radio-talasna metoda.

Koža posle uklanjanja može na tim mestima biti svetlija, ali vremenom će ta razlika biti manje primetna. Seboroična keratoza se uglavnom neće pojaviti ponovo na istom mestu, ali moguće da će se razviti na nekom drugom delu tela pa treba napomenuti i da su recidivi češći nakon tretmana tečnim azotom.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend