Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Oftalmolog dr Ranka Jocić ukazuje zašto ne valja kupovati naočare sa dioptrijom na tezgi ili u apoteci

Priredio/la: J. M.
8:20 - 20. 05. 2021.

Oko je složen optički sistem i bez detaljnog lekarskog pregleda ne može tačno i dobro da se odredi dioptrija

vid-naočare-dioptrija Refrakcione anomalije oka su dalekovidost, kratkovidost i astigmatizam Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Crvene, plave, kockaste, okrugle… Slažu se uz ono što smo obukli, a i moderne su… Naočare sa dioptrijom koje se mogu kupiti u apotekama, na pijačnimtezgama, parfimerijama… često su nam privlačne i rešenje su ako svoje naočare zaboravimo ili smo ih polomili. Ipak, mnogi ove naočare nose stalno, jer nikada nemaju vremena da odu kod oftalmologa, a ionako su sami „pogodili“ dioptriju, pa nema ni veze… Ali, zašto ove naočare nisu dobro rešenje na duge staze, zašto su štetne, i sve što treba da znamo o svojim očima i gubitku vida, koji dolazi s godinama, za eKlinika portal govori dr Ranka Jocić, specijalista oftalmologije iz Kliničko-bolničkog centra Zemun.

Samo kao „prva pomoć“

− Naočare za blizinu, koje se mogu kupiti u apoteci, samo su „prva pomoć“ ako ste zaboravili svoje. Naočare za blizinu mora vam odrediti oftalmolog, jer naočare koje biste kupili sami imaju fiksni interzenični razma,k koji se verovatno razlikuje od vašeg, imaju istu dioptriju za oba oka, što kod vas ne mora biti slučaj, potom imaju lošiji kvalitet stakala… Takođe, lekar će uzeti u obzir i vašu eventualnu raniju refrakcionu grešku. Ali, da krenemo redom, kako naše oko zapravo funkcioniše i šta sve i kada može da nam pomogne, da povratimo vid koji smo imali u mladosti… – kaže dr Ranka Jocić. 

Refrakcione anomalije oka

Kada je reč o refrakcionim anomalijama oka, u koje spadaju dalekovidost, kratkovidost i astigmatizam, moramo se najpre upoznati sa dioptrijom oka.

– Naime, oko je jedan složen optički sistem, ali pojednostavljeno možemo reći da rožnjača prelama svetlosne zrake za +43 D (dioptrije), a sočivo za +17 D, tako da je ukupna prelomna moć oka +60 D. Prednje zadnji dijametar oka u emetropnom (normalno građenom oku) iznosi 24mm. Emetropno oko podrazumeva takav odnos između moći prelamanja i prednje zadnjeg dijametra oka da svetlosni zraci koji dolaze iz daljine se (bez učešća akomodacije) prelamaju i seku direktno u žutoj mrlji na mrežnjači oka – objašnjava naša sagovornica.

Dalekovidost (hipermetropija)

Dalekovidost je takva refrakciona anomalija gde se svetlosni zraci iz daljine, nakon prelamanja bez učešća akomodacije, ne seku na mrežnjači, već iza nje. Razlog tome, kako kaže dr Jocić, najčešće leži u malom oku (prednje zadnji dijametar manji od 24mm), dok je znatno ređi uzrok smanjena prelomna moć rožnjače (zaravnjena rožnjača), ili sočiva (afakija). Dalekovide osobe ne vide jasno ni na daljinu ni na blizinu, ističe naša sagovornica i dodaje da takve osobe za korekciju vida dobijaju + naočare ili + kontaktna sočiva. Deca se, kaže, rađaju kao hiprermetropi. I te +3, +4  “fiziološke” dioptrije izgube se rastom oka do predškolskog uzrasta. 

Kratkovidost (miopija)

Kod kratkovidih očiju svetlosni zraci iz daljine se nakon prelamanja (bez učešća akomodacije) ne seku na mrežnjači, već ispred nje. Kratkovide osobe ne vide jasno na daljinu. Uzrok kratkovidosti može biti povećan prednje zadnji dijametar oka (više od 24mm), ili „jača” prelomna moć sistema rožnjača-sočivo (keratokonus, sferofakija, lentikonus). Takve osobe za korekciju vida dobijaju – naočare ili – kontaktna sočiva.

Astigmatizam

Astigmatizam je refrkciona anomalija koja uglavnom uvek nastaje zbog greške u zakrivljenosti rožnjače. Rožnjača, umesto da prelama svetlost podjednako u svim meridijanima, u jednom meridijanu prelama najjače, a u meridijanu na 90 stepeni od njega – najslabije. Osobe sa takvom anomalijom dobijaju tzv. cilindrične naočare.

Staračka dalekovidost (prezbiopija)

Javlja se posle 45. godine kada obim akomodacije opadne ispod 4D. Akomodacija je sposobnost oka da zahvaljujući promeni prelomne moći sočiva vidi oštro različito udaljene predmete. Prezbiopija se koriguje nošenjem + naočara za gledanje na blizinu. Obično se oko 45. godine života dobije + 0,75 D i na svakih 4 do 5 godina po još +0,75D do 65-70. godine kada dostigne +4 D do kraja života. Naravno, ovo važi za normalno građeno oko. Kod dalekovidih i kratkovidih osoba pri određivanju prezbiopnih naočara moramo uzeti u obzir njihovu postojeću refrakcionu  grešku (dioptriju koju nose za daljinu) – objašnjava oftalmolog dr Ranka Jocić.

Lasersko uklanjanje dioptrije: kada i ko?

− Savremena oftalmologija je omogućila da osobe koje su dalekovide, kratkovide ili imaju astigmatizam ne moraju do kraja života nositi pomagala (naočare, kontaktna sočiva). Poslednjih dvadesetak godina moguće je rešiti ove refrakcione  anomalije laserskom refraktivnom  hirurgijom. Laserskim skidanjem dioptrije se interveniše na rožnjači, najpovršnijem segmentu oka, čime se menja njena prelomna moć i time uklanja dipoptrija. Metode koje su kod nas najčešće zastupljene su PRK i LASIK. Da bi neko uopšte bio kandidat za neku od ovih procedura mora imati 18 godina (računamo da se završio rast oka), i mora imati stabilnu dioptriju što znači da se ona u poslednjih godinu dana nije menjala za više od +- 0,5 D. Takodje  je važno i stanje rožnjače (debljina, zakrivljenost, zdravlje), kao i stanje na očnom dnu. Tako da o tome da li ste zaista kandidat za refraktivnu hirurgiju procenjuje oftalmolog na jednom detaljnom i specifičnom preoperativnom pregledu. Moguće je otkloniti kratkovidost do -12 D, dalekovidost do +6 D i astgmatizam do 6D. Staračka dalekovidost se ne može ukloniti laserski – podseća sagovornica eKlinika portala.  

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend