Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Fibromijalgija je kompleksna bolest, česta među ženama, a dr Mirjana Veselinović podseća da je i stres okidač

Piše: Marijana Rajić
12:00 - 10. 06. 2021.

Fibromijalgični bol može da bude lokalizovan i da se javi u regiji ramenog pojasa, kičmenog stuba, kukova ili viličnog zgloba, ali i po celom telu

Dr Mirjana Veselinović: Stres je takođe važan činilac „začaranog kruga“ fibromijalgije Foto: domzdravljaultrazvukcom/Shutterstock

Fibromijalgija ili bol u mišićima i vezivnom tkivu, je hronični osećaj bola, skup simptoma i znakova koji prate bolnu osetljivost pojedinih regija tela koji mogu da egzistiraju i samostalno, van perioda bolne karakteristične osetljivosti. Ovo stanje je izuzetno kompleksno budući da može da razvije čitav niz psihofizičkih problema i da može da traje ceo život. Procenjuje se da fibromijalgični sindrom pogađa od 2 do 4 odsto populacije. Žene su mnogo više izložene i taj odnos je 9:1 u odnosu na muškarce, a zbog komplikovane dijagnostike ova bolest, bez obzira na istraživanja koja se vrše, i dalje brine i lekare i pacijente.

Kombinacija bola i pratećih simptoma menja psihofizički status pacijenta

Profesor dr Mirjana Veselinović, specijalista interne medicine i reumatolog, u razgovoru za eKlinika portal objašnjava da fibromijalgični bol može da bude lokalizovan i da se javi u regiji ramenog pojasa, kičmenog stuba, kukova ili viličnog zgloba, ali i po celom telu. Uz ovaj bol, kao prateći simptomi javljaju se hronični umor, poremećaj spavanja i ukočenost zglobova. Međutim, kako ističe profesor Veselinović, ono što fibromijalgiju čini još ozbiljnijim problemom je psihički komorbiditet koji se javlja u obliku anksiozno-depresivnog sindroma pa se ona smatra, osim muskuloskeletnim, i neuropsihijatrijskim oboljenjem u čije lečenje, da bi bila uspešno tretirana, moraju da budu uključeni reumatolog, fizijatri, ali i neurolozi i psihijatri.

Šta je fibrofog?

Veliki broj pacijenata ima karakteristične kognitivne probleme u funkcionisanju – fibrofog, u vidu poremećaja koncentracije, pažnje, memorije i koordinacije pokreta, a tu je i čitav splet drugih problema, u prvom redu genitourinarnog i gastroenteorološkog, promene na koži, glavobolje, stenokardije. Javljaju se cistitisi bez infekcija, mioklonus (kontrakcije jednog dela mišića), hipoglikemija, gojaznost, bolovi u grudima i ogroman broj drugih simptoma, koji pokazuju slabost tela (čak i problemi sa vidom). Postoji i podatak da trećina pacijenata sa sistemskim lupusom ili reumatoidnim artritisom ima i fibromijalgije – naglašava naša sagovornica.

Stres je važan činilac „začaranog kruga“ fibromijalgije

Dokazano je, takođe, da se mozak zdravih osoba, i strukturno i funkcionalno, razlikuje od osoba koje boluju od ovog sindroma. Još uvek nije sasvim jasno da li su te razlike posledice fibromijalgije ili su one u kombinaciji posledica nekog ranijeg uzroka (najverovatnije nekog velikog stresa u detinjstvu ili hronične dugotrajne izloženosti stresu).

Stres je takođe i važan činilac „začaranog kruga“ fibromijalgije koji uz mišićnu napetost, hronični umor i fizičku neaktivnost čini fibromijalgični bol rezistentnim na terapiju. Ostali pratioci ovog kruga, kada pacijent ne reaguje na terapijske protokole su – bol, napetost mišića, umanjena fizička aktivnost, umor, depresija i mišićni spazam. Obolele osobe imaju niži prag bola, pa bolne nadražaje doživljavaju daleko intenzivnije (hyperalgesia), a stimuluse koji obično ne izazivaju bol doživljavaju kao veoma intenzivan (alodinia). I u procesu magnetne rezonance pri dijagnostici, uočava se problem u sprovođenju bolnih signala od periferije ka mozgu – opisuje mehanizme bola profesor dr Mirjana Veselinović.

Mogući uzroci pojave fibromijalgije

Razlozi pojave i aktivacije bolesti, kaže profesor Veselinović, kreću se od stresom uzrokovane metaboličke abnormalnosti u hipokampusu (deo mozga zadužen za pamćenje i emocije), poremećaja u funkciji hipotalamo- hipofizno-nadbubrežnoj osovini, deficijencije hormona rasta, psiholoških faktora, genetske predispozicije, poremećaja spavanja, neuro-imuno-endokrinih poremećaja, nedakvatnog odgovora imunog sistema na neku bakterijsku infekciju, do traume (povrede vratnog dela kičme).

Takođe, kako navodi, trenutno je aktuelna hipoteza o još nekim mogućim uzrocima nastanka koja se vezuje za neuralno – vaskularno polje. Naime, biopsija kože šake pacijenta sa fibromijalgijom pokazala je prisustvo velikog broja arteriolo-venularnih šantova koji, navodno, osim što regulišu protok krvi, utiču i na svesni osećaj dodira i bola. Međutim, za potvrdu je potrebno još ispitivanja i kliničkih studija.

Bolest kod dece razvija iste simptome

Fibromijalgija može da se javi i kod dece, tada je poznata kao Pedijatrijska fibromijalgija ili Primarni juvenilni fibromijalgijski sindrom.

– Na sreću, javlja se ređe, ali je odlikuju isti simptomi, kao i kod odraslih. Uzroci mogu da budu genetske i anomatske prirode, poremećaji spavanja, trauma i stres, posebno u slučajevima velikih porodičnih lomova tipa bolesti, smrti, razvoda, alkoholizma, porodičnog nasilja, svađa… I kod dece, najčešći pridruženi simptomi mogu da budu depresija, glavobolja, anksioznost, nesanica, sindrom iritabilnog kolona, hronični umor. Terapijski pristup takođe mora da bude interdisciplinaran, s tim što je deci potreban još složeniji psihološki tretman – upozorava sagovornica eKlinika portala koja je i vanredni profesor Univerziteta u Kragujevcu.

Zašto je dijagnostika tako komplikovana

Iako je fibromijalgija priznata kao bolest koja ima svoju šifru M79.7 i kod nas i u svetu, profesor Veselinović objašnjava da nedostaju objektivni testovi i metode i merni instrumenti koji bi poboljšali mogućnosti brže i bolje dijagnostike. Istina, kaže, postoje brojni upitnici koji se koriste u dijagnozi i praćenju efekata terapije na koji pacijenti odgovaraju, ali mora se reći da je u ovom smislu subjektivan osećaj i sud lekara dominantan.

Američki koledž za reumatologiju (ACR) je 1990. godine postavio dva osnovna dijagnostička kriterijuma za dijagnostikovanje fibromijalgije:

  • bol rasprostranjen po celom telu koji traje duže od tri meseca i zahvata sva 4 kvadranta a bolne senzacije su prisutne sa obe strane tela, iznad i ispod struka
  • najmanje 11 od ukupno 18 bolno osetljivih tačaka na telu na palpaciju (pritisak od 4 kg)

U praksi se, međutim, po rečima profesorke Mirjane Veselinović, pokazalo da čak do 80 odsto pacijenata u trenutku pregleda oseća bolnu osetljivost na samo nekoliko tačaka. ACR je 2010.godine izvršio dopunu kriterijuma za dijagnostikovanje FM koji su uključili simptome poput poremećaja sna, kognitivnu disfukciju i hronični umor, a 2011.su pridruženi i depresija, bol u abdomenu i glavobolja.

Takođe, sada dijagnoza zavisi samo od procene pacijenta i pri popunjavanju upitnika nije obavezno prisustvo lekara. Ukupan zbir mogućih pitanja uzimajući u obzir simptome i indeks raširenosti bola je 31, a ako pacijent razvija više od 13 stavki, ako su simptomi prisutni najmanje tri meseca i ako ne postoji dijagnoza nekog drugog oboljenja, koje bi moglo da uslovi postojeće simptome, postoji mogućnost da ima fibromijalgični sindrom.

Fibromijalgija, bol, dijagnostika, terapija

Različiti simptomi koje razvija fibromijalgija diktiraju i različite kombinacije terapijskih metoda, a trećina bolesnika sa artritisom ima i fibromijalgiju Foto: Shutterstock

Kombinovani terapijski tretman, dozirana fizička aktivnost najvažnija

Budući da je fibromijalgija bolest nepoznatog uzroka, sa različitim simptomima i kombinacijom istih koje razvija kod pacijenata, a koji mogu da budu promenljivog karaktera, nemoguće je, kaže struka, da samo jedan vid terapije razvije zadovoljavajući efekat kod svih.

Naša sagovornica objašnjava da se najbolji efekti beleže kod primene kinezi-terapije (posebno kombinacije hidro i kinezi-terapije), edukacije i kognitivno-bihejvioralnog tretmana i farmakoterapije (kombinacija lekova od kojih neki utiču, a neki ne utiču na bol, uz antidepresive – selektivne inhibitore preuzimanja serotonina).

– Takođe je potvrđeno da je aerobni kardio-trening jedan od najefikasnijih načina terapije, uključujući brzo hodanje, plivanje, aerobik u vodi i vožnju bicikla. Preporučuju se i Tai Chi, joga, kao i neki nekonvencionalni načini terapije kakvi su dijetalni režim ishrane, detoksikacija organizma, Ajurveda, meditacija i akupunktura. Važno je napomenuti i da su ovi pacijenti izuzetno osetljivi na bilo kakve nadražaje poput nagle promene temparature, hladnoću posebno, pa tako treba voditi računa da temperatura u bazenu kao i temperatura vazduha bude adekvatna (u tzv. toploj diferentnoj zoni). Ne treba upražnjavati trčanje, intenzivan trening, step aerobik i podizanje tereta u teretani – savetuje profesor Mirjana Veselinović.

Balansirana ishrana – jedan od najvažnijih činilaca uspešnog lečenja

Dokazano je da osobe koje su gojazne i sa indeksom telesne mase višin od 30, imaju i veću osetljivost na bolne nadražaje, kao i lošiji skor prilikom testiranja parametara kvalitetnog života, ističe naša sagovornica, i dodaje da dobro izbalansirana ishrana, koja podrazumeva veći unos antioksidanata i određenih supstanci poput magnezijuma, beta i alfa karotena, likopena, luteina i kolagena, uz vitamine C i E grupe i Co-Q10, utiče pozitivno na simptome i poboljšanje kvaliteta života. Takođe, studije su pokazale da vegetarijanska ishrana ima pozitivne efekte skoro na sve simptome FM, osim bola. Jedno istraživanje na ograničenom broju pacijenata pokazalo je da je potpuna eliminacija namirnica sa aspartamom (brza hrana, veštačke supe, instant obroci) dovela do potpunog izlečenja i eliminacije simptoma.

– Oboleli od fibriomijalgije su veoma zahtevna i senzitivna grupa pacijenata kojoj je potrebna posebna pažnja i pomoć jer mnogi od njih pate i celog života a bolest utiče i na njihove porodice, posao i prijatelje. Većina njih živi u bolu, strahu od osećaja nesposobnosti i drugim pridruženim strahovima – rekla je za naš portal specijalista interne medicine, reumatolog i vanredni profesor Univerziteta u Kragujevcu dr Marija Veselinović.

TEME:
Zoran
20:53, 10. 06. 2021. Odgovori

Postovani, mnoge stvari su pogodili u tekstu, zbog velikog izliva stresa dobio sam fibromialgiju sa kojom se borim punoh godinu ipo dana…u pocetku je bilo uzasno ali trudom čitanjem o io raznim tehnikama lecenja dosao do razlicitih saznanja koje vidim i za doktore nepoznanica jer to nisu osetili…osteopatija masaze i akupunktura su lek uz hranjenje gavezom i hepatrombinom kao i grejanje bolnog mesta…pozdrav

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend