Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Sarkoidoza – bolest pluća koja ili prođe sama ili se završi transplatacijom tkiva

Priredio/la: D.T.
15:30 - 06. 05. 2021.

Skoro u 60 odsto slučajeva bolest prođe sama od sebe i mnogi se oporave bez većih komplikacija, ipak u nekim situacijama može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema

sarkoidoza- pluća-bolest Sarkoidoza najčešće napada pluća Foto: Shutterstock

Sarkoidoza najčešće napada pluća. Stanje nastaje kada se granulomi, sačinjeni od upaljenih tkiva, formiraju u određenim organima u telu. Pacijenti se od ove bolesti uglavnom veoma uspešno oporave, ali stanje ipak u nekim slučajevima može da postane ozbiljno i zahteva transplantaciju tkiva. Sarkoidoza je sistemska zapaljenska bolest, može se pojaviti i na srcu, očima, jetri, koži, limfnim žlezdama. Granulomi mogu uticati na normalnu funkciji i strukturu organa.

Sarkoidoza simptomi

Kod nekih pacijenata simptomi su postepeni i javljaju se godinama pre nego što se uspostavi dijagnoza. Kod drugih su nagli, a jednom broju ljudi stanje se utvrdi tek posle detaljnih pretraga, jer nemaju nikakve simptome. Najčešći simptomi su slabost, bol u zglobovima, gubitak kilograma. Nekada simptomi zavise i od delova tela koji su zahvaćeni bolešću. Na koži se javlja osip, crvenilo, bol u stomaku, natečeni limfni čvorovi ili suvoća i svrab u očima. Neki od simptoma su i anemija, lupanje srca, bol mišića. Ukoliko bolest napadne pluća česti simptomi su bol u grudnom košu, kašalj, nedostatak ili kratak dah.

Uzroci i faktori rizika

Pravi uzrok sarkoidoze nije do kraja poznat. Kombinacija naslednih faktora i nepovoljnih životnih uslova koji podrazumevaju izloženost prašini i buđi mogu biti pokretači bolesti. Stanje je posledica pokušaja imunskog sistema da se odbrani od neke nepoznate supstance, koja je dospela u telo najčešće udahom. Sarkoidoza se javlja u mlađem životnom dobu od 20 do 40 godine života, a žene su podložnije bolesti. Ljudi poreklom iz Afrike ili Skandinavije su u povećanom riziku. Porodično nasleđe ima bitnu ulogu, mada nije do sada pronađen gen ili geni koji bi se mogli povezati s ovim oboljenjem.

Kako se otkriva sarkoidoza

Sarkoidoza može biti komplikovana za dijagnostiku, pošto rani simptomi imaju dosta sličnosti sa nekim drugim stanjima, a ne postoji jedinstven test koji bi otkrio bolest.  Krvna slika, neurološki testovi, rendgen pluća, pregled očiju, magnetna rezonanca neke su od procedura koje su najčešće.

Leka za sada nema

Nema pravog leka za ovu bolest.  Moguće je, da ukoliko imate blage simptome, neće biti potrebe za lečenjem jer, bolest u ovakvim stanjima najčešće prolazi sama od sebe. U skoro 60 odsto slučajeva, granulomi nestanu za dve do 5 godina, a kod jednog broja dođe do ponovne pojave bolesti.

Ukoliko dođe do remisije, prolaznog popuštanja bolesti, doktor će savetovati njeno praćenje, a u nekim slučajevima može doći i do relapsa, najčešće u roku od šest meseci. Pojedini pacijenti zahtevaju, zbog progresije bolesti, stalno lečenje, kako ne bi došlo do većih problema sa srcem ili plućima. U nekim slučajevima može da dođe do otkazivanja rada pluća i tada je neophodna transplantacija organa.

Trajanje bolesti

Većina obolelih će imati remisiju bolesti u roku od dve do pet godina. Od 10 do 30 odsto će dobiti sarkoidozu kao hronično oboljenje. Lečenje se sprovodi na osnovu toga koji je organ zahvaćen bolešću. Kortikosteroidi su lekovi koji se najčešće koriste kao prva linija odbrane. Moguće je direktno da se primenjuju, na primer, na kožu, intravenski ili u vidu tableta. Lekovi za imuni sistem se često koriste kao i inhibitori faktora tumorske nekroze – alfa, ako drugi tretmani sarkoidoze ne daju rezultata. Primenjuju se i lekovi protiv malarije, pacijentima kojima su pluća zahvaćena bolešću, moguće je da će biti potrebna i kiseonička terapija.

Prevencija sarkoidoze

Ne postoji način da se bolest izbegne, ali ako imate neke od faktora rizika izbegavajte buđ i supstance iz vazduha, koje mogu da dovedu do formiranja granuloma. U najtežim slučajevima bolest može dovesti do slepila, problema s krvlju i koštanom srži. Može doći i do povećanog nivoa kalcijuma u krvi, dijabetesa, nedostatka menstruacije. Moguće su i aritmije, slabljenje srca, kardiomiopatije, oboljenja bubrega, ciroza jetre.

Neki pacijenti koji dožive iznenadni početak sarkoidoze imaju oblik stanja poznato kao Lofgrenov sindrom koji se ispoljava uvećanim limfnim žlezdama, otečenim zglobovima. Ovo stanje je učestalije kod žena do 40 godine, najčešće u roku od dve godine prolazi samo od sebe.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend