Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kortizol ili hormon stresa: Sve što treba da znate o ključnom „skretničaru“ našeg organizma

Priredio/la: I. N.
17:00 - 13. 05. 2021.

Kortizol igra važnu ulogu u metabolizmu – stimuliše jetru da poveća proizvodnju šećera u krvi, a pomaže telu da masti, proteine i ugljene hidrate pretvori u korisnu energiju

kortizol-hormom-stres Nivo kortizola u telu raste kad je stres na visokom nivou Foto: Shutterstok

Kortizol je steroidni hormon koji pomaže telu da odgovori na stres. Igra ključnu ulogu u mnogim bolestima i stanjima, a ponekad se naziva i „hormon stresa“, jer nivo kortizola u telu raste kad je stres na visokom nivou.

Kortizol je važan za metabolizam

Steroidni hormoni su kategorija hormona koji se u telu prirodno sintetišu iz holesterola. Zajedno vrše širok spektar funkcija u telu. Kortizol igra važnu ulogu u metabolizmu. Stimuliše jetru da poveća proizvodnju šećera u krvi. Takođe, pomaže telu da masti, proteine i ugljene hidrate pretvori u korisnu energiju. Kao deo telesne reakcije „bori se ili beži“, oslobađa se u stresnim situacijama kako bi telu pružio prirodni podsticaj energije. On, zapravo, podstiče mišiće da odgovore na preteću situaciju. Ali, kada su nivoi kortizola konstantno visoki, zbog hroničnog stresa, ti isti efekti mogu da rezultiraju rezistencijom na insulin i dijabetesom tipa 2. Kortizol takođe pomaže telu da se bori protiv upala, kontroliše ravnotežu soli i vode u telu i reguliše krvni pritisak.

Proizvode ga nadbubrežne žlezde

Ovaj hormon proizvode nadbubrežne žlezde, parni organi trouglastog oblika, smešteni iznad bubrega. Iz nadbubrežnih žlezda, kortizol se oslobađa direktno u krvotok. Hipofiza, žlezda veličine zrna graška u osnovi mozga, i hipotalamus, region mozga koji kontroliše aktivnost hipofize, mogu da osete da li krv sadrži pravu količinu kortizola u sebi. Ova dva regiona mozga rade zajedno kako bi usmerili nadbubrežne žlezde da proizvode više ili manje kortizola, delujući kao kontrolni mehanizam u vezi sa količinom ovog hormona. Veza između hipotalamusa, hipofize i nadbubrežnih žlezda čini okosnicu telesnog sistema za odgovor na stres.

Nivo kortizola najviši u 9 ujutru

Nivo kortizola prirodno raste i opada tokom dana. On dostiže najniži nivo kasno noću, obično oko ponoći, a od tog momenta nivo počinje da raste. Kortizol dostiže najviši nivo u telu rano ujutro, dosežući vrhunac oko 9 sati, pre nego što je ponovo počinje da opada.

Nivoi i ritam se menjaju kod osoba koje imaju neobičan ritam budnosti i sna, što se dešava, recimo, ako se radi noću, a spava se u toku dana. Bolesti, uključujući poremećaje rada nadbubrežne žlezde, koje utiču na proizvodnju ili upotrebu kortizola takođe mogu da promene uobičajeni obrazac. Poremećaji rada nadbubrežne žlezde mogu da nastanu kada one proizvode previše ili premalo kortizola. Kad se razvije Kušingov sindrom, proizvodnja kortizola je prevelika, dok nadbubrežnu insuficijenciju karakteriše premala proizvodnja kortizola.

Kušingov sindrom

Kušingov sindrom nastaje kada se tokom dužeg vremenskog perioda u krv oslobađa prevelika količina kortizola, što može da prouzrokuje fizičke i mentalne promene. Simptomi Kušingovog sindroma mogu da uključuju povećanje telesne težine, visok krvni pritisak, visok nivo šećera u krvi, gubitak mišića i slabost, oticanje lica, depresiju. Kad postoji ovo stanje, lako nastaju modrice, a može doći i do smetnji u kognitivnim funkcijama, poput jasnog razmišljanja.

Najčešći uzrok Kušingovog sindroma je uzimanje lekova steroidnog tipa, koji su strukturno vrlo slični kortizolu. Ako je ovo uzrok, Kušingov sindrom obično nestaje nakon prestanka uzimanja lekova. Ovaj poremećaj takođe može da bude uzrokovan tumorom na hipofizi.

Nadbubrežna insuficijencija i kortizol

Nadbubrežna insuficijencija se dešava kada nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno kortizola. Uzrok može da bude njihov nepravilan rad, kao što je slučaj kod Adisonove bolesti, ili kada hipofiza ne usmerava nadbubrežne žlezde da stvaraju kortizol.

Simptomi insuficijencije nadbubrežne žlezde mogu da budu umor i slabost, gubitak telesne težine, malaksalost i vrtoglavica, nizak krvni pritisak, nizak nivo šećera u krvi, tamna koža lica, vrata i ruku. Osobe koje pate od insuficijencije nadbubrežne žlezde možda će morati da uzimaju neku vrstu lekova koji sadrže steroidne hormone, nazvane glukokortikoidi, kako bi povisile nivo kortizola.

Testiranje nivoa kortizola

Lekar može da preporuči testiranje nivoa kortizola ako postoji sumnja da ga telo proizvodi premalo ili previše. Nivoi ovog hormona mogu da se mere u krvi, urinu ili pljuvački. Uzorci krvi najčešće se uzimaju iz vene, i to ujutro, kad su nivoi najviši, kao i oko 4 popodne, kada bi nivoi trebalo da budu znatno niži.

Test krvi za nizak nivo kortizola vrši se merenjem nivoa u krvi pre, i sat vremena nakon injekcije leka koji se naziva adrenokortikotropni hormon, koji je hormon hipofize i pomaže u stimulisanju proizvodnje kortizola. Kod pacijenata sa niskim nivoom kortizola izazvanim Adisonovom bolešću, nivoi se neće povećati ni nakon injekcije, dok kod ostalih osoba nivoi znatno rastu.

„Nadbubrežni umor“ i kortizol

Termin „nadbubrežni umor“, ili „adrenalni umor“ poslednjih godina se koristi kako bi se opisalo mnoštvo nejasnih simptoma, uključujući umor, bolove u telu, nervozu i probleme sa spavanjem i probavom. Hroničan stres može da dovede do toga da nadbubrežne žlezde koje proizvode kortizol „izgore“ i prestanu da proizvode ovaj važni hormon. Termin se više kolokvijalno koristi kako bi opisao stanje, jer nema naučnih dokaza da postoji „umor nadbubrežne žlezde“. Ideja da stres dovodi do toga da nadbubrežne žlezde „izgore“ i prestaju da proizvode kortizol nije u skladu sa naučnim razumevanjem rada nadbubrežnih žlezda. Stres zapravo povećava proizvodnju kortizola. Ni Endokrino društvo, najveća svetska organizacija lekara za hormonske poremećaje, niti bilo koja druga velika medicinska organizacija ne prepoznaje „umor nadbubrežne žlezde“ kao legitimnu medicinsku dijagnozu.

Kortizol i povećanje telesne težine

Poslednjih decenija rađen je veliki broj istraživanja koja povezuju hronični stres sa debljanjem i gojaznošću. Kortizol, koji se oslobađa iz nadbubrežnih žlezda u krvotok tokom stresnih situacija, igra važnu ulogu u metabolizmu, navodeći istraživače da pretpostave da hronično visoki nivoi kortizola mogu da igraju ulogu u debljanju.

Studije rađene na životinjama pokazale su da previše kortizola može da pospeši akumulaciju masti u predelu stomaka. Istraživači znaju da ljudi i laboratorijske životinje imaju tendenciju da se opredeljuju za energetski jaku hranu kada su pod stalnim stresom, što navodi na pretpostavku da hronično visoki nivoi kortizola takođe mogu da igraju ulogu u tome da žudimo za visokokaloričnom hranom, koja je često nezdrava.
Naučne studije na ljudima su, međutim, pokazale mešovite rezultate u vezi između visokog nivoa kortizola i debljanja, pri čemu su neke od njih pronašle vezu, a druge ne.

Sveobuhvatni pregled naučnih i medicinskih istraživanja, objavljen u okrtobru 2012. u časopisu Obesity, nije utvrdio postojanu vezu između nivoa kortizola i masti na stomaku. Mnoge od ovih starijih studija merile su nivo kortizola u krvi, urinu ili pljuvački. Iako ove telesne tečnosti mogu da posluže kao dobri markeri za dnevne oscilacije nivoa kortizola i pomažu lekarima da procene kada se proizvodi previše ili premalo ovog hormona, neki naučnici tvrde da one možda ne daju najtačniju sliku dugotrajne izloženosti kortizolu.

Posledica dugotrajnog izlaganja stresu

U obimnoj studiji koja je sprovedena na uzorku od oko 2.500 odraslih Britanaca, istraživači su merili koncentraciju kortizola u kosi. Otkrili su da osobe sa višim nivoom kortizola u kosi tokom četvorogodišnjeg perioda imaju veću verovatnoću da budu gojazni, kao i da ostanu gojazni, u odnosu na one sa nižim nivoom. Istraživači, koji su rezultate istraživanja objavili u februaru 2017. godine u časopisu Obesity, istakli su da je kortizol u kosi možda bolji pokazatelj dugotrajnog izlaganja stresu i bolji parametar za utvrđivanje visokog nivoa kortizola, u odnosu na nivo kortizola izmerenog u krvi, urinu ili pljuvački.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend