Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Visok pritisak, pored lekova, kontroliše se i ishranom: Saveti doktora šta bi trebalo izbaciti iz jelovnika

Piše: Danijela Tadić
11:00 - 18. 04. 2021.

U Srbiji skoro polovina populacije ima povišen krvni pritisak, od ove podmukle bolesti sve češće pate i deca i veoma mladi ljudi

visok krvni pritisak Foto: Canva

Svaka druga osoba u Srbiji ima povišen krvni pritisak. Po poslednjim zvaničnim podacima ima ga 46,8 odsto stanovnika. Od visokog krvnog pritiska, koji se nekad završava moždanim udarom, leče se i deca školskog uzrasta i sve više mladih od 20 do 30 godina. On je najčešće uslovljen lošim životnim navikama i stresom.

Od ukupnog broja ljudi koji imaju hipertenziju, pretpostavlja se da samo 33,9 odsto ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Jedan broj pacijenata, ipak, pogrešno kontroliše krvni pritisak, a doktori upozoravaju da samoincijativna terapija nekada može oštetiti cirkulaciju u mozgu.

Smatra se da oko 1,1 milion građana Srbije pije lekove za pritisak, koji nikada nisu dobra kombinacija sa povećanim unosom soli, mastima, gaziranim pićima, grejpfrutom. Optimalan krvni pritisak je do 120/80 mmHg, normalan do 130/85 mmHg a visoko normalan je do 130-139/85-89 mmHg. Hipertenzija ili povišen arterijski krvni pritisak je, po evropskim preporukama iz 2018. godine, vrednost pritiska viša od 140/90mmHg .

Kako deluje grejpfrut, a kako vitamin C?

Sagovornici eKlinke, ipak, tvrde da se uz malo truda i jednostavnim promenama u načinu ishrane može regulisati hipertenzija, na taj način da posle izvesnog vremena naročito mlađim pacijentima lekovi i nisu potrebni, i to, ukoliko pijete lekove za pritisak, unosite manje soli, slatkiša, gaziranih napitaka, kisele vode i brze hrane, a više sveže zelene salate.

Ipak, izbegavajte grejpfrut koji se dovodi u vezu sa povećanjem krvnog pritiska. Stručnjaci ga ne preporučuju, ako uzimate lekove za visok pritisak. Grejpfrut sadrži furnokumarine, supstance koje blokiraju normalnu razgradnju enzima.

Visok krvni pritisak u kombinaciji sa stresom, pušenjem, fizičkom neaktivnošću, velikim količinama masne i slane hrane, nekada i najbolji doktori i lekovi neće izlečiti.

Ukoliko se neke namirnice nekontrolisano koriste i uprkos medikamentoznoj terapiji mogu uticati na vrednosti krvnog pritiska. Sada se zbog pandemije covid 19 preporučuje pojačan unos vitamina C, ali treba znati da je on jedan od elemenata koji može da utiče na smanjenje krvnog pritiska. Masne kiseline i ugljeni hidrati utiču na vrednost krvnog pritiska, ali tako što dolazi do povećanja telesne težine, a to je faktor koji ima negativan efekat na krvni pritisak. Koliko trošite kalorija toliko ih i unosite, fizička aktivnost je bitna – kaže za eKliniku internista – kardiolog prof. dr Dragan Lović.

Mladi mnogo bolesniji neko pre 15 godina

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije koje se pridržavaju i naši doktori jeste da se upotreba soli ograniči na pet grama dnevno za zdrave, a za one koji piju lekove protiv hipertenzije i na tri grama dnevno.

– U Srbiji je prosečan unos soli 25 grama dnevno. Tradicionalna ishrana i hladni dani utiči na ovaj način ishrane. Osobe koje piju lekove za pritisak moraju da smanje i unos soli. Eliminacijom soli, imamo brz efekat u obaranju krvnog pritiska, koji je vidljiv posle nekoliko nedelja. Treba ipak imati na umu da je jedan đevrek od 100 grama može da ima 1,5 grama soli, a to je samo doručak. Lečila sam pacijenta koji je imao u sedmoj godini povišen holesterol, trigliceride i visok pritisak. Primećujem da su osobe od 20 do 30 godina danas mnogo bolesnije nego pre 15 godina i to je ono što zabrinjava – kaže za eKliniku specijalista higijene i medicinske ekologije, dijetolog dr sc med. Tatjana Mraović.

Da li samo lekovi pomažu kod visokog pritiska?

Da lekovi za visok krvni pritisak i so ne idu nikako zajedno potvrđuje i dr Lović, koji kaže da svako dosoljavanje hrane kod određenog broja ljudi povećava krvni pritisak.

– Rizične grupe su stariji pacijenti i oni koji imaju oštećenu bubrežnu funkciju. Kod tih pacijenata bubreg nije u mogućnosti da izbaci dovoljnu količinu natrijuma iz organizma, pa samim tim može na ćelijskom nivou da dođe do povećanja vrednosti krvnog pritiska. Sada smo izašli iz zime, kada se jela dosta turšija, kiseli kupus, ajvar, koje su sve namirnice koje se zbog konzerviranja spremaju s dosta soli. To može kod jednog broja ljudi da povećava krvni pritisak i pored terapije koju svakodnevno koriste. Zabluda je da će samo lekovi sami od sebe pomoći da se reguliše krvni pritisak, kod nekog hoće, a kod ipak većeg broja neće. Moraju da se promene i loše životne navike kako bi se postigle optimalne vrednosti krvnog pritiska – objašnjava prof. dr Lović.

Kako vremenske prilike utiču na visok pritisak?

Zanimljivo je da se sve više ljudi žali i na vremenske prilike kao faktor koji uslovljava oscilacije krvnog pritiska.

– Kada su velike temperaturne razlike, normalno je da reagujemo na ono što se dešava u atmosferi. Vezani smo za sunčevo i jonizujuće zračenje. Postoje meteoropate koje na oscilacije temperature burnije reaguju, ali kod svih može doći i do oscilacija krvnog pritiska. One osobe koje koriste terapiju za hipertenziju, treba da nastave s primenom iste terapije. Ne preporučujem samoinicijativu primenu terapije u vidu povećanja ili smanjenja doze leka. Taj nepovoljni vremenski period traje par dana, i onda dolazi do promene – kaže dr Lović.

hrana i hipertenzija

Naučno je dokazano da zbog ishrane mediteranski narodi duže žive Foto: Shutterstock

Neadekvatan izbor antihipertenzivne terapije nekad dovodi do velikih oscilacija u vrednostima pritiska. Doktori kažu da je velika greška i to što neki pacijenti često pre uzete terapije mere pritisak i ako je povišen uzmu lek, a ako nije preskoče terapiju. Oscilacije krvnog pritiska se javljaju i u zavisnosti od godišnjeg doba, leti su niže vrednosti pritiska nego zimi.

– Zabluda je i greška što neki pacijenti samoinicijativno uzimaju pojedine grupe lekova koji mogu da smanje vrednosti krvnog pritiska. Neki lekovi mogu da imaju brz efekat na smenjene krvnog pritiska, to može da bude velika greška. Vrednost pritiska koju su izmerili u tom trenutku je neki trenutni skok izazvan nizom faktora, pa i vremenskim prilikama. Svako naglo obaranje pritiska može da izazove promene na mozgu, jer ako pritisak naglo obarate, može da dođe do hipoksije, nedovoljne snabdevenosti ćelija kiseonikom i do oštećenja cirkulacije u mozgu – precizira dr Lović.

Ovaj proces se neće javiti posle dve nedelje, ali ako se, kako navodi doktor na ovaj način koristi terapija može posle izvesnog vremena doći do ozbiljnih komplikacija, u vidu težih poremećaja u radu mozga.

Ako imate visok pritisak sakrijte slanik

Visok krvni pritisak je češći simptom koji vodi u bolest krvnih sudova nego što mi smatramo. Hipertenzija i turšija, suhomesnati proizvodi, kisela voda, gazirana pića, gotova hrana iz kesice nikako ne idu zajedno, opominje dr Tatjana Mraović.

– Rešenje je skloniti slanik s stola, a ono što spremate treba da bude bez soli. Nećete se s radošću sećati u početku lekara koji vam je to preporučio, ali samo posle par meseci, počećete da osećate pravi ukus hrane, pa nećete ni imati potrebu da više solite, za godinu ili dve nećete moći da jedete hranu koja vam se nudi kao gotova po nekim restoranima – kaže doktorka koja na ovu temu vodi i blog pod nazivom Zdrava dijeta.

Koristite mirođiju i peršun

Jedna od ključnih stvari u uspostavljaju normalnih vrednosti krvnog pritiska jeste i eliminacija suvišnih kilograma. Dr Mraović kaže da nema brze i zdrave dijete, da jedete sve, a da gubite na težini.

– Ovim pacijentima savetuju se medicinske dijete, treba biti strpljiv jer kilogrami nisu došli za nedelju dana, pa neće za nedelju dana ni otići – kaže ona. Dr Mraović precizira da lekove treba uzimati po savetu kardiologa, smanjiti i eliminisati unos soli. Posle izvesnog vremena se oseti poboljšanje, pa kako dodaje doktorka, nekim naročito mlađim pacijentima lekovi nisi više ni potrebni. Na tržištu postoje neke zamene za so, koje nam, doktorka ipak ne preporučuje već upućuje na način da damo ukus jelu na neki drugi način.

– Nema realne zamene za so. Imate celerovu so, ali ona je 60 odsto soli, treba pronaći i nove načine da se postigne ukus. Preporuka je da se koristi mirođija, peršun, đumbir. Ipak, kad se naviknete na smanjen unos soli, nećete imati posle izvesnog vremena potrebu da solite jela. Samo vam treba par nedelja. Zelenu salatu ne treba soliti dovoljan je kao začin limunov sok i maslinovo ulje. So se može stavljati malo u supu i čorbaste obroke, a sve ostalo ne. Svaka namirnica koja je prirodna ima neku količinu soli u sebi kao na primer meso ili jaja – kaže dr Mraović.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend