Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Neki ljudi su stalno bolesni, a nisu hipohondri, evo i zbog čega

Priredio/la: M.R.
15:30 - 09. 04. 2021.

Hronične glavobolje, male prehlade, zamor, letargija, simptomi koji liče na alergiju koja se ne potvrđuje ispitivanjima – postoje brojni razlozi zašto su neki ljudi stalno „rovitog“ zdravstvenog stanja

Neke osobe imaju hroničnu glavobolju, malaksalost ili čak i lagane prehlade Foto: Shutterstock

Ne postoji niko ko se nije prehladio ili zaradio virus baš onda kada je to najmanje očekivao. Međutim, nekim ljudima je jednostavno svakodnevica ili način života osećaj da im „stalno nešto fali“, a dani kada se osećaju dobro su retki, ili ih se i ne sećaju. Da biste ovo stanje ostavili za sobom, najpre morate da saznate koji je, u vašem slučaju, osnovni razlog, ili je u pitanju više njih.

„Ono si što jedeš“

„Jabuka dnevno držaće te od doktora dovoljno daleko“ – jednostavna je izreka u čiju se istinitost mnogi kunu, a to je samo deo mozaika. Ako se ne hranite uravnoteženo, vaše telo ne može da funkcioniše kompletno. Loša ishrana uključujući brzu i nakvalitetnu hranu takođe povećava i rizik od raznih kancerogenih bolesti.

Balansirana ishrana podrazumeva zadovoljavajuću količinu hranljivih sastojaka, vitamina i minerala koji su potrebni vašem telu. Različite starosne grupe imaju različite prehrambene potrebe i zahteve, ali neka opšta pravila važe za sve, ako govorimo o zdravim principima ishrane:

Pravilan unos vitamina D

Ako se često razboljevate, možda treba da regulišete unos vitamina D. Nedostatak ovog vitamina takođe je povezan sa oslabljenim imunološkim sistemom. Idealno je da unos vitamina D pojačate hranom poput masne ribe, žumanca i pečurki. Boravak na svežem vazduhu minimum 10–15 minuta svakog dana je još jedan način da koristite blagodeti tzv. „sunčevog vitamina“. Optimalno je da većina odraslih osoba konzumira do 100 mcg dnevno, a jako je važno unositi dovoljne količine ovog vitamina u odnosu na potrebe vašeg organizma i opšteg stanja, o čemu treba da se konsultujete sa internistom.

Dovoljne količine vode

Stanje svakog tkiva i organa u našem telu telu zavise od dovoljne količine vode. Ona pomaže u prenošenju hranljivih sastojaka i minerala do ćelija, a usta, nos i grlo održava dovoljno vlažnim, što je važno za metaboličke psocese. Iako se telo sastoji od 60 odsto vode, tečnost se gubi mokrenjem, pražnjenjem creva, znojenjem, pa čak i disanjem. Dehidracija se dešava kada tečnosti koje gubite ne nadoknađujete na odgovarajući način, tj. ne unosite dovoljne količine vode. Blagu do umerenu dehidraciju je ponekad teško prepoznati, ali zbog toga uvek može da vam pozli kroz umor, glavobolju i opstipaciju. Akutna i hronična dehidracija mogu biti čak i opasne po život. Simptomi uključuju

  • osećaj ekstremne žeđi
  • upale oči i tamni podočnjaci
  • glavobolja
  • nizak krvni pritisak
  • ubrzan rad srca
  • konfuzija ili osećaj letargije

Jednostavno je: pijuckajte vodu tokom celog dana, posebno ako su ekstremne vrućine ili visoka vlaga. Ako unosite hranu sa visokim sadržajem vode, poput voća i povrća, takođe ćete biti više hidrirani tokom dana. Još jedan pokazatelj odgovarajuće hidratacije je da boja urina bude bledo žuta (ili skoro bistra).

Ne uskraćujte sebi san

Za osobe koje ne spavaju dovoljno svake noći, važi veća verovatnoća da će se razboljevati češće.

Naš imunološki sistem oslobađa citokine dok spavamo, a citokini su prenosnici proteina koji se bore protiv upala i bolesti. Telu je potrebno više ovih proteina kada smo bolesni ili pod stresom,  a ako nismo dovoljno naspavani, telo ne može da ih proizvede dovoljno. Ovaj proces smanjuje prirodnu sposobnost vašeg tela da se bori protiv infekcija i virusa, što je posebno aktuelno i sada, u eri pandemije covid 19. Dugotrajni poremećaj sna takođe povećava rizik od

Većini odraslih je potrebno između 7 i 8 sati sna svakog dana, a prema istraživanjima Klinike Mayo, tinejdžerima i deci čak i 10 sati.

Redovna i česta higijena ruku

Naše ruke su izložene tokom dana uticaju ogromnog broja mikroorganizama i bakterija. Kada ruke ne perete redovno, a zatim dodirujete lice, usne ili hranu, možete da dobijete ali i da širite razne bolesti. Jednostavno pranje ruku tekućom vodom i antibakterijskim sapunom u trajanju od 20 sekundi, pomoži će vam da ostanete zdravi i izbegnete bakterije koje uzrokuju bolesti. Kada vam čista voda i sapun nisu dostupni, koristite sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola koja sadrže najmanje 60 procenata alkohola.

Dezinfikujte radne površine, kvake na vratima i elektroniku, poput telefona, tableta ili računara, i kada ste zdravi i kada ste bolesni. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuje pranje ruku u sledećim situacijama:

  • pre i posle pripreme hrane
  • pre jela
  • pre i posle zbrinjavanja bolesne osobe
  • pre i posle kontakta sa ranama
  • nakon korišćenja kupatila
  • nakon promene pelena ili pomoći detetu u obavljanju nužde
  • nakon kašljanja, kijanja ili izduvavanja nosa
  • nakon dodirivanja kućnih ljubimaca ili rukovanja hranom ili posipom za kućne ljubimce
  • nakon kontakta sa smećem

Loše zdravlje usne duplje

Usta i zubi su prozor i ulaz u naše zdravlje, a samim tim i idealan teren za dobre ali i loše bakterije. Kada ste zdravi, prirodna odbrana vašeg tela pomaže u održavanju dobrog oralnog zdravlja. Svakodnevno četkanje i čišćenje zuba i prostora između njih koncem takođe vrši kontrolu i odstranjivanje opasnih bakterija. Međutim, kada štetne bakterije izmaknu kontroli, može da vam pozli, da dođe do upala ili drugih problema u telu. Loše oralno zdravlje može da bude u vezi sa raznim drugim poremećajima, uključujući:

  • bolesti srca
  • prevremeno rođenje
  • nisku telesnu težinu na rođenju
  • endokarditis (infekcija unutrašnjeg sloja srca)

Najbolji vid prevencije su redovni pregledi kod zubara, kao i redovno uklanjanje zubnog kamenca.

Poremećaji funkcionisanja imunskog sistema

Ovi problemi se javljaju kada se imuni sistem osobe ne bori protiv:

  • bakterija
  • toksina
  • ćelija karcinoma
  • virusa
  • gljivica
  • alergena, poput polena
  • mešanja sa stranom krvlju ili tkivima

U zdravom telu sa imunskim sistemom koji funkcioniše, antitela se susreću sa antigenom koji ih napada (antitela su proteini koji uništavaju štetne materije). Međutim, kod nekih ljudi iz različitih zarloga, imunološki sistem doslovno ne radi onako kako bi trebalo i takvi imuni sistemi ne mogu da proizvedu efikasna antitela za sprečavanje bolesti. Možete naslediti poremećaj imunološkog sistema, a razlog može da bude i neuhranjenost ili nedovoljan unos vitamina. Imunski sistem takođe postaje sve slabiji procesom starenja.

Genetika

Nizak broj belih krvnih zrnaca (leukocita) takođe može dovesti do češćeg oboljevanja. Ovo stanje je poznato kao leukopenija, i može biti genetsko ili izazvano nekom drugom bolešću. Nizak broj leukocita povećava rizike od infekcije. Slično niskom broju belih belih krvnih zrnaca, i veći broj leukocita takođe može biti rezultat genetske predispozicije. Iz tog razloga, neki ljudi jednostavno mogu da budu otporniji na bolesti, prehlade ili grip.

Simptomi alergije, a alergije nema?

Možete biti skloni simptomima sezonskih alergija kao što su svrab u očima, kijanje, golicanje u nosu ili zapušene nozdrve, a da zapravo nemate alergiju. Ovo stanje se naziva nealergijski rinitis.

Simptomi nealergijskog rinitisa slični su simptomima klasične alergijske reakcije. Umesto da ga uzrokuju ambrozija, trava, polen ili neki drugi tipični alergen, nealergijski rinitis mogu da prouzrokuju jaki mirisi, određena hrana, stres, promene vremena, ili čak i suv vazduh. Iritacija i otok sluznice nosnih šupljina takođe uzrokuju nealergijski rinitis. Krvni sudovi u nosu se šire i krv nadire u nosnu sluznicu, to uzrokuje abnormalno širenje i upale u nosu, što pokreće simptome alergijske reakcije. Kod većine ljudi se nealergijski rinitis dijagnostikuje nakon što prođu alergološko testiranje koje pokaže da zapravo nemaju alergiju.

Većini osoba u ovom slučaju pomažu sprejevi za nos na bazi steroida za ispiranje i smanjenje upale. Međutim, neželjeni efekti dugotrajne upotrebe su visok krvni pritisak, gubitak apetita i anksioznost.

Previše stresa

Stres je sastavni deo života, a umerena doza adrenalina je i zdrava i preporučljiva. Međutim, hronični stres može da napravi velike probleme poput direktnog uticaja na smanjenje prirodnog imunološki odgovora našeg tela na spoljne uticaje. Zbog toga bi trebalo svakodnevno primenjivati tehnike smanjenja stresa, kao što su:

Modus opuštanja je individualan i za nekoga je to muzika, umetnost ili meditacija. Potražite stručnu pomoć ako ne možete sami da kontrolišete stres i ako osetite anksioznost ili sklonost ka napadima panike koji mogu biti posledica nekanalisanog stresa.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend