Međunarodni tim istraživača razvio je matematički model za predviđanje koliko će loša biti predstojeća sezona polenske groznice. Svoj model i rezultate testova naučnici su opisali u radu objavljenom u časopisu Science Advances.
Matematički model za predviđanje ozbiljnosti nastupajuće sezone
Svakog proleća milioni ljudi širom planete imaju alergije uzrokovane polenom u vazduhu. Problem poznat i kao peludna groznica, ima karakteristične simptome koji uključuju crvenilo u očima, svrab u nosu i bol ili grebanje u grlu. Mnogo godina unazad naučnici su tragali za načinima da predvide ozbiljnost date sezone alergija, ali do sada takva predviđanja nisu bila daleko od očekivanja. Mnoge vremenske prognoze uključuju broj polena i predviđanja nivoa zasnovanih na temperaturama i kišama u vrlo kratkom roku, ali još uvek ne postoji način da se predvidi koliko bi loša mogla da bude čitava sezona. U svom novom pokušaju istraživači su primenili matematiku na ovaj problem kako bi stvorili model koji može tačno da predvidi ozbiljnost predstojeće sezone alergija – ali samo na lokalnom nivou.
Ugljenik je dobar pokazatelj proizvodnje polena
Istraživači su svoj model izgradili tako što su prvo proučavali klimatski nivo i nivo polena širom severne Evrope tokom dvadesetogodišnjeg perioda, između 1996. i 2016. godine, a zatim su primenjivali statističku regresiju na sve dobijene podatke. Zatim su svoja otkrića dodali u Joint UK Land Environmental Simulator kako bi simulirali proizvodnju organskog ugljenika (karbona) u regionu tokom vremena, jer su uočili da su nivoi ugljenika dobar pokazatelj proizvodnje polena.
Više kiše i toplote – više polena
Radeći na svom matematičkom modelu, otkrili su da je bio u stanju da tačno predvidi nivo polena iz godine u godinu, tokom ispitivanog perioda od 20 godina, u poređenju sa nivoima koji su izmereni za te godine. Kao deo istraživanja otkrili su da male varijacije rasta trave na određenom području mogu da rezultiraju velikim varijacijama u proizvodnji polena. Naučnici napominju da njihov model koristi vremenske podatke iz jedne godine kako bi predvideo proizvodnju polena sledeće godine. Više kiše i toplote, kako su primetili, generalno je dovelo do proizvodnje više polena.
Globalno zagrevanje planete povećaće koncetraciju polena za 60 odsto
Istraživači su zatim svojim modelom predvideli šta bi moglo da se dogodit u Evropi usled globalnog zagrevanja i otkrili da bi količine polena mogle znatno da se povećaju kako nivo ugljendioksida raste. Preciznije, otkrili su da bi polen u vazduhu svakog proleća mogao da se poveća za 60 odsto ako bi se nivo ugljendioksida u budućnosti udvostručio.
