Tuberkuloza je bolest koja još uvek ima smrtni ishod kod ne malog broja obolelih, Iako je otkrivena odavno, i iako za nju ima leka. Svetski dan borbe protiv tuberkuloze, obeležava se 24. marta, jer je baš 24. marta 1882. godine, Robert Koh objavio svoje otkriće – bacil tuberkuloze Mycobacterium tuberculosis, koji se zove još i Kohov bacil. Godine 1905. R. Koh dobija Nobelovu nagradu za ovo otkriće.
Šta je tuberkuloza?
− Tuberkuloza spada u grupu respiratornih, zaraznih bolesti, koju izaziva bacil tuberkuloze, koji se prenosi vazdušno-kapljičnim putem, a prenosilac je bolestan čovek, onaj koji ima aktivnu tuberkulozu, koji kad kašlje, peva, smeje se ili priča, u spoljašnju sredinu izbacuje sitne kapljice, koje u sebi sadrže bacile tuberkuloze.
Ukoliko se u blizini obolelog nalazi druga osoba, koja udahne te kapljice, postoji mogućnost da se i ona inficira i kasnije razboli, odnosno, razvije kliničku sliku TBC. Svega 10 odsto inficiranih osoba će se u kasnijem toku života razboleti, najčesće zbog pada otpornosti organizma izazvanog stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, HIV infekcijom… – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Ljiljana Timotijević, pneumofiziolog, direktorka Gradskog zavoda za pućne bolesti i tuberkulozu, Beograd.
Nelečena osoba širi bolest
− Nelečena osoba u toku jedne godine može da zarazi između 10 i 15 osoba. Tuberkuloza se može razviti kao bolest bilo kog organa, ili organskog sistema, ali je najzastupljenija, čak u 96 odsto , tuberkuloza pluća. Ostalo su vanplućni oblici TBC (TBC plućne maramice, limfnih žlezda, creva, kostiju). Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kašalj, nekad sa pojavom sukrvičavog ispljuvka, povišena temperatura, pojačano noćno znojenje, gubitak apetita, pad telesne težine, malaksalost. Simptomatologija se može razlikovati i varirati, od osobe do osobe, i ne treba je ignorisati. Naročito osetljive grupe su izbegla i prognana lica, narkomani, beskućnici, zatvorenici.
Kako se postavlja dijagnoza?
− Neophodno je saslušati pacijenta, obratiti pažnju na simptome i dužinu trajanja simptoma zbog kojih dolazi kod doktora, znači, uzeti dobru anamnezu. Od daljih pretraga, neophodan je snimak pluća, ukoliko postoji potreba i MSCT grudnog koša. Od laboratorijskih analiza krvi, rade se rutinske pretrage s akcentom na medijatore zapaljenske reakcije. Zlatni standard u postavljanju dijagnoze predstavlja još uvek zasejavanje uzoraka, odnosno iskašljaja na Levenštajn-ovu podlogu, ili upotrebom QuantiFERON Gold testova.
Kako izgleda lečenje?
− Bolest je zarazna, ali izlečiva. Lečimo je antituberkuloznim lekovima, koji su nam dostupni u našim apotekama i bolnicama, i u zavisnosti od toga da li je oboleli novootkriveni slučaj, ili je recidiv, zavisi i da li će režim lečenja trajati 6 ili 8 meseci. Lečenje u kućnim uslovima je moguće sprovesti kod pacijenata koji nisu zarazni po svoju okolinu, ali su preporuke da se početna, tkzv. inicijalna faza lečenja sprovede u bolničkim uslovima.
Tuberkuloza u Srbiji beleži pad
− Posledica pridržavanja režima lečenja preporučenih od SZO je primetan pad broja obolelih u Srbiji. U Beogradu su 2010. registrovane i lečene 294 osobe obolele od TBC, sa stopom oboljevanja od 18. Godine 2017. lečenih pacijenata od tuberkuloze u Beogradu bilo je 180, a stopa oboljevanja iznosila je 11, dok u 2019. ukupan broj obolelih od TBC u Beogradu iznosi 164 sa stopom oboljevanja od 10. Podaci za 2020. se još uvek statistički obrađuju. Zahvaljujući iskusnom i stručnom timu svih zaposlenih u Gradskom zavodu za plućne bolesti i TBC Beograd, evidentan je pad broja obolelih iz godine u godinu.
Prevencija
− Najvažnija prevencija širenja tuberkuloze je rano otkrivanje i lečenje obolelog od plućne TBC, zato što se tako najefikasnije uklanja izvor zaraze. Prostor u kome boravi oboleli mora da se stalno provetravati i održavati higijena na izuzetno visokom nivou. Sve osobe iz bliskog kontakta sa zaraznim bolesnikom, bilo u porodici ili na radnom mestu, moraju da se jave na pregled specijalisti za plućne bolesti, koji će utvrditi da li među osobama koje su bile u kontaktu sa obolelim ima još inficiranih, odnosno obolelih od tuberkuloze. Tuberkuloza, na žalost, nije bolest prošlosti, a svaki 24. mart nas podseća da na nju nikad ne smemo zaboraviti.
Tuberkuloza i covid 19
− Ukoliko je neko preležao tuberkulozu, može se slobodno bez razmišljanja vakcinisati covid 19 vakcinom. Ukoliko je bolest još aktivna, vakcinacija se odlaže sve do ozdravljenja – naglašava za eKlinika portal dr Ljiljana Timotijević.
