Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Miloš Počekovac: Klinički i samopregled dojke spasavaju živote

Piše: Marijana Rajić
14:00 - 30. 03. 2021.

Rana dijagnoza je presudna za izlečenje raka dojke a mlađe žene izložene su uglavnom pojavi benignih tumora koje, takođe, treba pratiti

Onkohirurg Miloš Počekovac: Samopregled dojke je poželjan, ali nije dovoljan Foto: Privatna arhiva / Shutterstock / eKlinika

Učestalost oboljevanja od raka dojke povećana je od uvođenja mamografskog skrininga i nastavlja da raste sa starenjem stanovništva. Najviši procenat obolelih i dalje je je između 50. i 70. godine života, a oko četvrtina obolelih je mlađa od 50 godina, što je takođe visok procenat. Karcinom dojke svrstava se u prva tri karcinoma po stopi oboljevanja kod nas, pored raka pluća i debelog creva.

Važno ispratiti i benigne promene kod mlađih osoba

Da i mlađe ženske osobe treba da budu oprezne i odgovorne u smislu redovnih kliničkih pregleda i samopregleda dojke, potvrđuje specijalista hirurgije i subspecijalista onkologije prim dr Miloš Počekovac.

– Najveći broj benignih oboljenja dojke se javlja u mlađem životnom dobu. Fibroadenomi, kao najčešći benigni tumori dojke se javljaju obično između 15. i 25. godine života, kada je reproduktivni život najaktivniji. Estrogenska stimulacija ima važnu ulogu u nastanku ovih oboljenja. Kod žena ispod 40. godine, procenat oboljevanja od malignih tumora dojke je do 7 odsto, a nešto manje od 5 odsto je obolelih pre 35. godine života – objašnjava naš sagovornik sa značajnim iskustvom u tretiranju bolesti dojke.

Doktor navodi da je Evropska komisija za rak dojke (European Commission Initiative on Breast Cancer) dala sledeće preporuke za skrining:

  • Preporučuje se redovna (godišnja ili svake dve godine) mamografija kod žena starosti 50–69 godina. Redovna mamografija može se raditi i za žene starosti 40–49 i 70–74 godine, mada su dokazi o koristi manje utvrđeni.
  • Kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom karcinoma dojke, sa ili bez dokazanih mutacija gena, preporučuju se godišnja magnetna rezonanca i godišnja mamografija.

Samopregled i klinički pregled ovim osobama preporučuje se već od 25 godine života.

Klinički pregled dojke

Klinički pregled dojke je temeljna dijagnostička procedura koja obuhvata anamnezu i fizikalni pregled.

Onkohirug kaže da razlog za klinički pregled može biti: sistematski pregled, razvojna anomalija, povreda, bol u dojci, tumor u dojci, vlaženje iz bradavice, uvećanje limfnih čvorova pazušne jame.

– Pregled je idealno obaviti između 5. i 12.dana ciklusa, a sastoji se iz inspekcije i palpacije. U okviru inspekcije vrši se provera izgleda, oblika, veličine, simetrije, deformiteta kože, venskog crteža, položaja areole i bradavice. Palpaciju (opipavanje) dojke vršimo u sedećem i ležećem položaju pacijentkinje, sa dve trećine prstiju ili šakom položenom na dojke. Najpre se ustanovljava stanje limfnih čvorova, a u sedećem položaju pacijentinje najbolje se opipavaju promene u gornjim delovima dojki. Kada pacijentkinja leži, mogu se bolje osetiti promene u donjoj polovini dojke. Ukoliko lekar u toku kliničkog pregleda ustanovi da postoji neka promena, pacijentkinja se upućuje na dodatnu dijagnostiku – opisuje sagovornik eKlinike.

Samopregled – potreban ali nedovoljan

Prim dr Počekovac objašnjava da je samopregled dojke dopunska metoda redovnom kliničkom pregledu koji obavlja izabrani lekar, ginekolog ili onkohirurg jednom ili dva puta godišnje. Vrši se jednom mesečno, obično između 5. i 12. dana menstrualnog ciklusa (kao i klinički pregled).

Preporuka je, dodaje, da se obavlja tokom i nakon tuširanja, jer voda i sapunica omekšavaju kožu što olakšava samopregled, odnosno, bolje se opipavaju promene na dojkama. Samopregled vršimo u stojećem i ležećem položaju, a evo i detaljnog uputstva po instrukcijama sagovornika eKlinike:

Stojeći položaj:

  • Ispred ogledala, postavimo ruke pored tela, na bokove kao i iznad glave i opisujemo kožu i bradavicu jer se ovaj način promene lakše uočavaju.
  • Podignemo jednu ruku iznad glave, a drugom rukom kružnim pokretima opipavamo sve delove dojke.
  • Desnom rukom opipavamo levu dojku i levom rukom opipavamo desnu dojku.
  • Potrebno je šakom ili sa dve trećine prstiju opipavati dojku, a ne vrhovima prstiju, kako bi se dobio osećaj trodimenzionalnosti uočljive promene.

Ležeći položaj:

  • U ležećem položaju podigniti ruku iznad glave i postaviti jastuk ili peškir ispod lopatice, a suprotnom rukom opipavati sve delove dojke, uključujući i pazuh. Takođe, desnom rukom opipava se leva dojka, kao i suprotno.
  • Ležeći položaj je bolji za opipavanje većih (voluminoznijih) dojki, jer se žlezda razlije preko zida grudnog koša.
  • U ležećem položaju se bolje opipavaju promene u donjim delovima dojke za razliku od stojećeg ili sedećeg položaja kada se lakše opipavaju promene u gornjim delovima dojke.
  • Na kraju pregleda potrebno je lagano pritisnuti obe bradavice radi prisustva iscedka ili tečnosti.
  • Tokom pregleda, ako primetite bilo kakve promene, obavezno je javiti se lekaru.

Lepe dojke su zdrave dojke: i mlađe osobe treba da vrše samopreglede ali i obavezne kontrolne preglede Foto: Shutterstock

Rana dijagnostika i poštedna operacija

Nije naodmet, saglasan je naš sagovornik, iznova ponavljati da je rana dijagnoza presudna za izlečenje raka dojke. Potrebno je, po njegovom mišljenju, i da se uvede obavezan skrining program koji će dovesti do situacija da kada žena ne opipava nikakve promene na dojkama kao ni hirurg (što je moguće), ultrazvuk i mamografija otkriju promene koje su milimetarskih dimenzija. Njihovo uklanjanje, podseća dr Počekovac, dovodi do izlečenja uz zadovoljavajući estetski rezultat.

– Jedan od razloga za to je i što se trenutno u zapadnoj Evropi kod 60 -80 odsto novootkrivenih karcinoma dojke primenjuje poštedna operacija. Ponekad se naziva tumorektomija, parcijalna resekcija ili kvadrantektomija, u zavisnosti koliki deo tkiva dojke se otklanja. Poštednom operacijom se otklanja tumor sa okolnim zdravim tkivom. Koliki deo tkiva mora biti uklonjen, zavisi od veličine tumora i gde se nalazi. Odnos veličine tumora u odnosu na volumen dojki je presudan za izvođenje poštedne operacije, a glavna prednost je da se ne uklanja zdravi deo dojke, što upravo i čini zadovoljavajući estetski rezultat – objašnjava prim dr Počekovac.

Hirurg, takođe, mora da proveri limfne čvorove u pazuhu kako bi otkrio da li se tumor proširio.

Šta je sa osobama koje imaju estetske silikonske implantate

Sve veći broj žena podvrgava se estetskim operacijama uvećanja ili korekcija dojki. Da li one treba dodatno da brinu u odnosu na druge žene?

– Postoje male šanse, ali su moguće, statistički, doduše beznačajne, da se zbog toga razvije neka zloćudna promena. Neke studije su čak objavile da se ugradnjom implantata, kao stranim telom u organizmu, podiže imuni odgovor i može da bude zaštitni faktor od nastanka nekih oboljenja – iznosi onkohirurg za eKliniku zanimljiv podatak.

Ne zaostajemo za svetom u dijagnostičkim i operativnim metodama

Prof dr Miloš Počekovac je i autor više knjiga na polju tumora dojki. Pitamo ga u kakvoj poziciji je tretiranje oboljenja dojke kod nas u odnosu na svet, da li kaskamo ili pratimo aktuelne dijagnostičke i metode lečenja?

– Dijagnostičke procedure koje se primenjuju u svetu kao što su digitalna mamografija, ultrazvuk i magnetna rezonanca, primenjuju se i kod nas. Važno je da imamo dovoljan broj obučenih lekara. Takođe, hirurške i onkoplastične procedure zastupljene su i na našim klinikama. Veći deo lekova se prepisuje i našim ženama kao svuda u svetu – podseća onkohirurg uz još jednu poruku da redovni pregledi u najbukvalnijem smislu spasavaju živote.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend