Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Suva koža koja svrbi i crveni znak je dermatitisa: Ekcem se leči, a preventiva je najvažnija

Piše: M.Rajić
11:00 - 20. 03. 2021.

Neke forme dermatitisa zahtevaju duže lečenje dok je kod nekih oblika dovoljna adekvatna zaštita i upotreba proverenih preparata za negu kože

Koža: naš najveći organ i po rečima dr Svetlane Popadić, najvažnija 2 kvadratna metra neke površine naših života i zdravlja Foto: Privatna arhiva / Shutterstock / eKlinika

Zdrava koža ima očuvanu barijernu funkciju odnosno sposobnost da zadrži u organizmu sve ono što nam je neophodno za život (vodu, belančevine itd.) kao i da spreči ulazak mikroorganizama i različitih alergena u organizam. Ako je zdrava, ona je glatka, sjajna, elastična, optimalno hidrirana i sadrži dovoljnu količinu prirodnih masnoća (ima očuvanu hidrolipidnu barijeru).

Šta je atopijski dermatitis i kako nastaje

Doc. dr Svetlana Popadić, specijalista dermatovenerologije, kaže za eKliniku da do narušavanja hidrolipidne barijere kože mogu da dovedu nasledni, ali i različiti faktori kojima je koža izložena tokom života.

– Za takva oboljenja kažemo da nastaju usled sadejstva faktora unutrašnje sredine (nasleđe) i spoljašnje sredine (kontakt sa različitim alergenima…). Recimo, različite forme ekcema (dermatitisa) nastaju zbog nasledno uslovljene poremećene barijerne funkcije kože usled nedostatka lipida u koži – koža je prirodno suva, peruta se, dolazi do pojave crvenila i svraba. Pored toga, pod određenim uslovima, prethodno zdrava koža može da se izmeni, postane suva, crvena (inflamovana) sa izraženim osećajem svraba. Najčešća forma ekcema je atopijski dermatitis, oboljenje koje obično počinje u ranom detinjstvu – kaže dr Popadić i dodaje da se kod 60 odsto pacijenata prve manifestacije javljaju u prvoj godini života, a kod 90 odsto obolelih do navršene pete godine.

Kod većine pacijenata bolest se povlači do odraslog doba. Kod 25 odsto perzistira tokom života, dok se kod manjeg broja obolelih, prve manifestacije atopijskog dermatitisa pojavljuju u adultnom, odraslom periodu. Približno četvrtina obolelih od atopijskog dermatitisa razviće i neku formu ekcema na šakama tokom života, u odraslom dobu, najčešće kontaktni alergijski dermatitis.

Kako prepoznati ekcem i kada se javiti lekaru

Sagovornica eKlinike opisuje da ukoliko je koža suva, hrapava (kod dece se često prve promene vide na obrazima), crvena (eritematozna) i ukoliko postoji izražen osećaj svraba, verovatno se radi o nekoj formi dermatitisa, odnosno ekcema. Neke forme dermatitisa zahtevaju duže lečenje lokalnom ali i sistemskom terapijom, dok je kod nekih formi ekcema adekvatna zaštita i upotreba preparata za negu dovoljna da dođe do regresije promena i odžavanja remisije.

– Kada neko primeti da je koža suva, da postoji izražen osećaj svraba, da dolazi do pojave crvenila a nekada i bolnih pukotina, kao i da ga takvo stanje kože remeti u svakodnevnom funkcionisanju potrebno je da se obrati dermatovenerologu – savetuje Popadić.

Od značaja je, napominje, i da dermatovenerolog objasni pacijentu prirodu oboljenja i značaj sprovođenja opštih preventivnih mera kako bismo što duže bili bez promena na koži. Ovo istovremeno znači, da su mnoge forme ekcema hroničnog toka (kao što je na primer slučaj sa arterijskom hipertenzijom ili dijabetes melitusom) i da je neophodno stalno sprovođenje preventivnih mera, a u fazama pogoršanja sprovoditi i lokalnu ili i lokalnu i sistemsku terapiju kako bi se što pre oporavila hidrolipidna struktura i barijerna funkcija kože.

Kako se postavlja dijagnoza kontaktnog alergijskog dermatitisa?

Da bi se postavila dijagnoza kontaktnog alergijskog ili iritativnog dermatitisa sprovodi se posebna vrsta alergološkog testiranja na standardnu evropsku ili ciljanu profesionalnu bateriju alergena.

– Ukoliko se ispostavi da je do pojave dermatitisa došlo zbog kontakta sa materijalima na radnom mestu, recimo, sprovodi se niz preventivnih mera i ukoliko se ne postignu zadovoljavajući rezultati, pacijent se dalje upućuje specijalisti  medicine rada. Po pravilu, sprovođenje preventivnih mera pacijentima sa ovim problemom trebalo bi da omogući nesmetano obavljanje posla. Ukoliko se preventivne, zaštitne, mere ne sprovode u potpunosti, povremeno lečenje dovešće samo do privremenog poboljšanja i problem sa kožom može da postane nerešiv – upozorava specijalista dermatoneverologije.

Adekvatna nega kože, lekovi i izbegavanje preparata „na svoju ruku“

Dr Svetlana Popadić kaže da sastavni deo lečenja atopijskog dermatitisa (dečjeg ekcema) jeste adekvatna nega kože, odnosno upotreba posebnih preparata za kupanje i negu. To je prvi, najvažniji i neizostavni korak u lečenju atopijskog dermatitisa. Ona još napominje:

– Da li ćemo uvoditi lekove za lokalnu ili sistemsku terapiju, zavisi od težine kliničke slike atopijskog dermatitisa, ali prvi korak, i sve ono što možemo da uradimo sami, kod kuće, kako bismo ubrzali oporavak i/ili sprečili nastanak pogoršanja je nega preparatima koji su posebno formulisani za ove pacijente. Ono što se nikako ne savetuje je upotreba kortikosteroidnih kremova i masti bez prethodnog pregleda i dijagnostike koja se obavlja kod dermatovanerologa. Sličan stav imamo i prema narodnim biljnim preparatima i melemima koji neretko dovode do izrazitog pogoršanja ekcema, nekada toliko izraženog da je neophodno zbrinjavanje pacijentata u bolničkim uslovima.

TEME:
Kiki
23:30, 20. 03. 2021. Odgovori

Zašto ne Kaze čime mazati tu kožu,kad se ekcem ,,zaleči,, kojom mašću da se koža posle maže.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend