Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Krvni pritisak može da se spusti popodnevnom dremkom

Priredio/la: I. V.
14:00 - 19. 03. 2021.

Doktori nikoga ne teraju da bude lenj, ali, kako kažu, ako osoba oseti da treba da spava tokom dana, od 45 minuta do sat vremena, to je sasvim u redu

Ako vam se prispava u toku dana, to je u redu Foto: Shutterstock

Čak i kod ljudi sa kontrolisanim krvnim pritiskom, popodnevna dremka ili malo sna može da bude veoma delotvorna. Studija je pokazala da, kada čovek popodne oseti da mu „pada glava“ protiv toga se ne treba boriti i uporno nastavljati dan, već je najbolje malo spustiti glavu i telo. A ako pazite na krvni pritisak, podnevno dremanje je jedan od dobrih recepata da se on spusti.

Neke kulture spavaju u podne

Odavno je poznato da dremanje popodne može da bude osvežavajuće i da vraća energiju. A da li dremanje ima bilo kakve neposredne kardiovaskularne koristi nije je još dokazano, iako bi to moglo da utiče na zdravlje miliona ljudi širom sveta.

– Svi znamo da promene životnog stila predstavljaju kamen temeljac lečenja. Takođe znamo i da određene kulture imaju naviku da spavaju tokom podneva – podsetio je dr Manolis Kallistratos iz Opšte bolnice Asklepieion u Vouli, u Grčkoj. Ova dva zapažanja navela su dr Kallistratosa i kolege da istraže efekte dremanja na krvni pritisak, i to na više različitih načina.

Dremanje jeste povezano sa nižim pritiskom

Dr Kallistratos i njegov istraživački tim već su otkrili da je dremanje povezano sa nižim krvnim pritiskom i uzimanjem nedovoljno lekova za krvni pritisak, kod ljudi sa ozbiljnom hipertenzijom. Ali, za poslednje istraživanje analiziralo se da li se sličan efekat može videti kod mnogo veće kategorije ljudi, čiji je krvni pritisak prilično dobro kontrolisan, ali koji bi i dalje mogli da imaju  koristi od nižeg pritiska.

Pad krvnog pritiska od samo 2 milimetra (mmHg) može da smanji rizik od kardiovaskularnih pojava poput srčanog udara, i to do 10 procenata – objašnjava dr Kallistratos, pa bi čak i poboljšanje, koje se ne čini drastičnim, kako kaže, moglo da ima ogroman efekat kada se pomnoži u celoj populaciji. Studija je obuhvatila 212 odraslih osoba prosečne starosti 62 godine, čiji je prosečni sistolni krvni pritisak iznosio 129,9 mmHg. Svaki ispitanik nosio je merač krvnog pritiska 24 sata, tokom kojih su neki učesnici dremali u podne, a neki nisu. Među onima koji su dremali, taj odmor  prosečno je trajao 49 minuta.

Ko odmara tokom dana ima niži pritisak za 5,3 mmHg

Nakon kontrole starosti, pola, lekova i faktora životnog stila kao što su fizička aktivnost, status pušač/nepušač, unos alkohola, kafe i soli, istraživači su otkrili da su učesnici koji su dremali imali sistolni krvni pritisak koji je u proseku bio niži za 5,3 mmHg, nego u oni koji nisu dremali. Radi poređenja, dr Kallistratos ističe da promene u načinu života poput smanjenja unosa soli ili alkohola imaju tendenciju smanjenja krvnog pritiska za 3 do 5 mmHg, a lekovi sa niskim dozama za hipertenziju obično ga snižavaju za 5 do 7 mmHg.

Dozvoljen predah od 45 do 60 minuta

Postoje razlozi za uverenje da je niži krvni pritisak primećen kod učesnika studije koji su dremali zaista povezan sa tom razlikom, a ne sa nekim drugim faktorom. Jedan od razloga je taj što su obe grupe učesnika studije primetile sličan pad krvnog pritiska, dok su spavali noću. To znači da niži prosečni krvni pritisak zabeležen u „dremka“ grupi nije odražavao očigledne razlike u noćnom snu. Drugo je da su obe grupe bile slične u pogledu faktora rizika od srčanih bolesti, osim što je u grupi koja je dremala popodne, bilo više pušača. S obzirom na to da nije poznato da pušenje snižava krvni pritisak, ovo još snažnije ukazuje na dremanje kao presudnu razliku. Dr Kalistratos naglašava da „niko ne želi da kaže ljudima da budu lenji, ali, ako osoba oseti da treba da spava tokom dana, od 45 minuta do sat vremena, to je sasvim u redu.“

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend