Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Nenad Dimitrijević: Veliki broj žena ima miom a nema nikakve simptome

Piše: Marijana Rajić
9:30 - 25. 03. 2021.

Miomi su po pravilu dobroćudni tumori i veoma retko mogu preći u neki tip karcinoma ili sarkoma a statistike kažu da svaka treća žena do 35 godina, posebno ukoliko nije imala trudnoću do 25. godine, ima miom

Dr Nenad Dimitrijević, načelnik Službe ginekologije i akušerstva Opšte bolnice u Valjevu Foto: Privatna arhiva / Shutterstock

Miomi se mogu javiti gotovo u svakom životnom reproduktivnom dobu žene ali se daleko češće javljaju u srednjim godinama života. U tom periodu, zbog uticaja estrogena, i sam rast mioma je najintenzivniji. Obično, ulaskom u menopauzu, rast mioma se usporava ili čak smanjuje, ali to nije pravilo.

Simptomatologija ne zavisi od veličine mioma

Specijalista ginekologije i akušerstva dr Nenad Dimitrijević, načelnik Službe za ginekologiju i akušerstvo Opšte bolnice u Valjevu, objašnjava za eKliniku da sam miom nastaje tako sto se određena mišićna vlakna materice nekontrolisano umnožavaju i rastu.

Miomi su najčešće loptastog oblika i u početku su mali, kao zrno prosa, a mogu dostići impozantne dimenzije, do veličine fudbalske lopte i biti teški po nekoliko kilograma. Po svom položaju, mogu da rastu na spoljašnjem zidu materice, unutar samog materičnog zida ili da rastu ka materičnoj šupljini. Od toga gde se nalaze i koliko brzo rastu zavisi i simptomatologija koju pacijentkinja oseća. Napominjem da veći miom ne mora da daje izraženiji simptom od manjeg i to je jedan od razloga zašto se nekad jave žene kojima se kao uzgredan nalaz pri nekom drugom pregledu otkriju miomi veličine jabuke ili grejpfruta, a da nemaju nikakve tegobe. Najčešći simptomi koje žene sa miomima osećaju su produžena i obilna krvarenja (kod žena koje nisu još u menopauzi), bolovi usled kompresije mioma na okolna tkiva i organe, problemi sa stolicom i osećaj tereta u stomaku – kaže za eKliniku Dimitrijević.

Važnost redovnih pregleda za dijagnostiku

Doktor kaže i da se kod žena koje uredno idu na kontrole, miomi najčešće otkrivaju prilikom ginekološkog pregleda rukom i ultrazvučnog pregleda.

– Veliki broj žena srednje dobi ima neki miom, ali ako nema simptome i ako je manji od 4 centimetara, on se praktično samo prati. Pacijentkinje koje ne idu na redovne kontrole kod ginekologa, a nažalost, nije mali broj takvih, javljaju se najčešće sa jako lošim krvnim slikama i nakon višemesečnih produženih menstrualnih krvarenja, koje su dugo kompenzovale. Takođe se javljaju i usled bolova u donjim delovima leđa, zbog neredovne stolice, tereta u stomaku ili otežanog mokrenja – dodaje Dimitrijević.

Naučnici kažu da u nastajanju mioma genetika svakako ima značajno mesto, slede faktori rasta (proteini u telu koji utiču na brzinu i stepen ćelijske prolifeacije), vaskularni problemi, reakcija tkiva na povrede. Miomi nisu primećeni kod devojčica u pubertetu i veoma su retki i kod adolescentkinja. Još neki od faktora rizika mogu da budu i rana prva menstruacija (pre navršenih 10 godina života), pojačano konzumiranje alkohola (pre svega piva), hipertenzija i infekcije materice.

Praćenje mioma

Dr Dimitrijević kaže da se miomi, kada se njihovo postojanje otkrije i potvrdi, najčešće prate ultrazvučnim pregledom. Tako se osim veličine i dinamike rasta prati i njihova struktura.

– Budući da su miomi po pravilu vrsta dobroćudnih tumora, retko prelaze u maligna stanja. Međutim, upravo iz tog razloga se prati i njihova eho struktura, kao i protoci kroz krvne sudove mioma. Ponekad se i oni koji su manji ali sa sumnjivom eho strukturom, pa i bez tegoba moraju operisati, posebno ako i snimak magnetom upućuje na suspektne promene – napominje naš sagovornik.

Lečenje i odstranjivanje

Prema njegovim rečima, najčešći način lečenja mioma je operativnim putem i po mogućstvu laparaskopskom tehnikom, zbog što manje traume tkiva pacijentkinje.

– No, nekad je moguće raditi samo klasičnu operaciju – kaže dr Dimitrijević i dodaje da se uvek najpre pokušava sa takozvanom poštednom operacijom, tako da se odstrani samo miom ili miomi, a da se sačuva materica.

Nažalost, to nije uvek ostvarivo, pa se kod starijih žena i kod žena u perimenopauzi nekad sa miomima odstranjuje i materica.

Osim operativnog lečenja, postoji i konzervativno lečenje medikamentima, ali je ono daleko manje zastupljeno i prema rečima doktora, nije efikasno kod svih tipova mioma.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend