Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kad „ventil“ na srcu propušta nastaje prolaps mitralne valvule

Piše: Danijela Tadić
9:30 - 11. 03. 2021.

Prolaps mitralnoga zalistka jedna od najčešćih anomalija srčanih zalistaka i bolest koja ume da zaplaši roditelje, jer je česta dijagnoza u dečijoj kardiologiji. Kod većine, i odraslih i dece, ne izaziva nikakve tegobe

Prolaps mitralne valvule češće pogađa žene nego muškarce, na sreću bez težih posledica

Prolaps mitralne valvule je kardiološko stanje, koje nastaje kada jedan od zalistaka delova “ventila” srca malčice propušta, tako da se deo krvi vraća iz komore u pretkomoru. Prolaps mitralne valuve je u većini slučajeva lakše stanje, koje ne izaziva nikakve simptome, niti zahteva posebnu terapiju, a u ozbiljnim stanjima, koja su veoma retka, javlja se lupanje srca i tada je lečenje neophodno.

Prolaps nastaje zato što je najčešće jedan srčani zalistak ili oba, nešto duži. Srčani zalistak se zbog toga tokom kontrakcije srca protrudira ili ispupči u levu pretkomoru. Stručnjaci kažu da u normalnim okolnostima, ovo ne bi trebalo da se dešava zato što zdrav zalistak osigurava protok krvi u jednom smeru i to iz leve pretkomore u levu komoru i srcu omogućava da pumpa krv u sve delove tela.

Teža klinička slika i zahtevi za operativnim lečenjem veoma su retki i iznose oko 1 do 2 odsto kod pacijenata sa postavljenom dijagnozom. Prolaps mitralne valvule ne predstavlja jedinstven entitet, već čitav spektar abnormalnosti koje variraju u kliničkom, ehokardiografskom i patološkom pojavljivanju. S obzirom na visok stepen prevalencije, koja u opštoj populaciji iznosi od 3 do 5 odsto, prolaps mitralne valvule je najčešće valvularno oboljenje uopšte i predstavlja značajan entitet u kardiološkoj praksi – kaže za eKliniku kardiolog dr Slobodan Gajić.

Bez posledica kod većine pacijenata

Stručnjaci naglašavaju da prolaps mitralne valvule treba razlikovati od ostalih bolesti mitralne valvule. Češći je kod raznih autoimunih bolesti i ljudi vrlo vitke građe i manje telesne težine. Kod većine, on ne ne izaziva nikakve posledice.

Statistički podaci ukazuju da je prolaps mitralne valvule učestaliji kod žena, nego kod muškaraca, a smatra se da su neki oblici prolapsa genetski uslovljeni.

– Kao posledica prolapsa mitralne valvule pojavljuju se simptomi kao što je lupanje srca zamor uznemirenost gušenje, vrtoglavica. Od navedenih simptoma najčešći je lupanje srca kao posledica zatezanja hordi, jedan končić koji drži listić vezan za zid komore – napominje dr Gajić.

U slučajevima prolapsa mitralne valvule, kod kojih se javi i vraćanje krvi u levu pretkomoru, kada to ne bi trebalo, može se javiti umor, zadihanost kod ležanja na leđima i progresivna srčana insuficijencija.

– Takođe, prolaps predstavlja slabu tačku u organizmu pa se pacijentima sugeriše da ako imaju neku intervenciju, kod stomatologa, ginekologa ili hirurga, tri dana (dan pre, na dan intervencije i jedan dan posle ) uzimaju antibiotsku terapiju kako bi se sprečio nastanak endokarditisa – infekcije unutrašnjeg sloja srca – kaže dr Gajić.

Kada se radi hirurška intervencija

Dijagnoza se postavlja pomoću eha srca (ultrazvuk srca) na kome se mogu dijagnostikovati dva oblika prolapsa: u obliku znaka pitanja i u obliku mornarske mreže. Mada najveći broj pacijenta ne zahteva lekarski tretman, rutinski kontrolni pregled i ehokardiogarfija na svakih nekoliko godina su, kako smatraju doktori, dovoljni za utvrđivanje da li je stepen mitralne regurgitacije pogoršan.

U slučaju pogoršanja može doći do srčane slabosti i aritmije. Stručnjaci zato savetuju pacijentima sa prolapsom mitralne valvule da se obično prate godišnje, s obzirom na to da je infekcija prolapsa mitralne valvule retka, ali potencijalno ozbiljna komplikacija. Pacijenti sa ozbiljnim prolapsom, aritmijama, bolovima u grudima i atacima anksioznosti mogu zahtevati tretman.

– Stepen težine prolapsa zavisi od stepena mitralne regurgitacije ( istiskivanje dela udarnog volumena iz leve komore u levu pretkomoru usled disfunkcije mitralnog aparata). Ukoliko je mitralna regurgitacija u rasponu od traga do 2+ smatra se lakšim oblikom i koristi se samo medikamentna terapija, ali ako je mitralna regurgitacija veća od 2 + radi se hirurška intervencija, i to ili rekonstrukcija mitralnoga zalistka ili zamena celog zalistaka – objašnjava doktor Gajić za eKliniku.

On objašnjava i da je u najvećem broju prolaps urođen i nastaje kao posledica miksomatozne degeneracije vezivnoga tkiva u sklopu Marfanovog sindroma (mlade žene visoke vitke sa gotskim nepcem i širokim rasponom ruku). Prolaps mitralne valvule je u manjem broju posledica nekih stečenih bolesti kao što je infarkt miokarda, kardiomiopatija ili reumatske srčane bolesti.

Život bez ograničenja

– U lečenju prolapsa primenjuju se najčešće i sa najviše uspeha beta blokatori, jer se simptomi prolapsa uglavnom javljaju između 20 i 40 godine života kod mlađih žena koje, inače, imaju u tom periodu vrlo nizak krvni pritisak. Beta blokatori ne spuštaju pritisak, ali veoma efikasno smiruju lupanje srca koje je i najčešći simptom – kaže dr Gajić.

Kada se postavlja dijagnoza prolapsa, kako napominje doktor Gajić, pacijent nema neka velika ograničenja osim što ne bi trebalo da se izlaže velikim naporima i ne bi smeo da se profesionalno bavi sportom.

Specijalista medicine sporta dr Bojan Ćećez kaže za eKliniku da je, kada je u pitanju bavljenje sportom, pre svega, bitno koliko je prolaps mitralne valvule hemodinamski značajan.

Prolaps može da bude mali i da ne pravi problem u protoku kroz srce, onda je dozvoljena fizička aktivnost i bavljenje sportom. Ukoliko je prolaps veći onda se, naravno, ne preporučuje teža fizička aktivnost – kaže dr Ćećez.

Prolaps mitralne valvule je čest kod dece ali kako doktori naglašavaju, ovo stanje kod većine dece nije opasno. Ukoliko je prolaps hemodinamski beznačajan onda se savetuje samo praćenje i ta deca mogu da se bave sportom.

– Kod dece ta vratanca i srce nisu još toliko čvrsta pa može doći do blagog prolapsa koji ne pravi problem. Na ultrazvuku se najčešće čuje šum. Prolaps nema hemodinamski značaj kod 99,9 odsto dece i ti mališani mogu da se bave svim sportskim aktivnostima – objašnjava dr Ćećez.

Deca kod kojih je utvrđen prolaps imaju duguljastu konstituciju, pa stručnjaci objašnjavaju da im je tako i srce, što znači da su mitralni zalisci nežni i duguljasti. Mališani sa hemodinamski značajnom mitralnom insuficijencijom mogu imati komplikacije kao što su slabljenje srčane funkcije, poremećaji ritma ili proširenje srca. Deca koja pate od ovog problema su u manjini, a kardiolozi naglašavaju da savremena terapija i praćenje stanja mogu u velikoj meri sprečiti teže posledice.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend