Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Atrijalna fibrilacija je najučestalija aritmija: Promena životnih navika utiče na bolest, kaže dr Milica Vukićević

Piše: Danijela Tadić
8:00 - 12. 03. 2021.

Atrijalna fibrilacija jedan je od glavnih uzroka moždanog udara, sistemskih tromboembolijskih komplikacija, srčane slabosti, kardiovaskularnih bolesti i naprasne smrti

Atrijalna fibrilacija (AF), poznata i kao treperenje pretkomora, predstavlja poremećaj srčanog ritma, koji nastaje u pretkomorama. Nepravilan i često ubrzan srčani rad glavni su simptomi ovog oboljenja koje može dovesti do moždanog udara, s ozbiljnim posledicama, pa i fatalnim ishodom. Doktori, ipak, tvrde da promene životnih navika, uz redovne kontrole i optimalnu terapiju mogu povoljno uticati na regulaciju bolesti.

Kako i na koji način promena životnih navika može uticati na tok AF, koji su rizici, koji su modaliteti medikamentnog lečenja ove aritmije, objašnjava za eKliniku specijalista interne medicine Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Milica Vukićević.

Najčešća aritmija današnjice

Prema podacima, Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ od oko 24.000 moždanih udara, koliko se godišnje dogodi u Srbiji, gotovo svaki peti uzrokovan je AF.

Dr Vukićević navodi da je AF najučestalija aritmija današnjice (1.5-2 odsto opšte populacije) i jedan od glavnih uzroka moždanog udara, sistemskih tromboembolijskih komplikacija, srčane slabosti, kardiovaskularnih morbiditeta i naprasne smrti.

Najčešći simptom ove aritmije je nepravilan, vrlo često i ubrzan srčani rad. Neretko, prva manifestacija ove aritmije može biti masivni ishemijski moždani udar, sa trajnim posledicama, a ponekad i fatalnim ishodom. Kod pacijenata sa AF postoji tri do pet puta veći rizik od nastanka moždanog udara u odnosu na populaciju bez ove aritmije. Kod osoba sa AF i nekom od pridruženih bolesti (arterijska hipertenzija, dijabetes, bolest krvnih sudova srca tj. koronarna bolest) ovaj rizik je i do 12 puta veći – navodi dr Vukićević.

Sve češća bolest u mlađoj i srednjoj životnoj dobi

Prema najnovijim podacima, smatra se da će do 2050. godine prevalenca AF biti duplo veća na globalnom nivou. Dr Vukićević navodi da glavne determinante, kada govorimo o AF, predstavljaju pol i starost.

– AF je povezana sa dva puta većim rizikom od smrti bilo kog uzroka kod žena, to jest 1.5 puta većim rizikom od istog kod muškaraca. Prevalenca AF je strogo starosno zavisna i to jedan odsto kod mlađih od 60 godina, 10 odsto kod starijih od 80 godina života, 17,8 odsto kod od starijih od 85 godine. Od posebnog značaja je trend porasta učestalosti AF kod osoba mlađe i srednje životne dobi. Skorašnje procene pokazuju da će jedna od četiri osobe nakon 40. godine dobiti AF – navodi dr Vukićević.

Jedna od četiri osobe će nakon 40. godine dobiti AF: Foto lična arhiva dr Vukićević

Dr Vukićević dodaje da se trend porasta učestalosti AF može delimično objasniti starenjem ljudske populacije, ali i sve većom prevalencom faktora rizika za pojavu AF koji su, kako navodi dr Vukićević arterijska hipertenzija, dijabetes melitus, gojaznost.

– U manjem broju slučajeva, oko tri do pet odsto, AF se može javiti i kod osoba bez pridruženog strukturnog srčanog oboljenja ili drugih faktora rizika za nastanak AF. Ovaj oblik aritmije naziva se idiopatskom ili „lone“ (eng. izolovanom, usamljenom) AF. Redovna fizička aktivnost, primena mediteranskog tipa ishrane, optimalna telesna težina, obustava konzumiranja cigareta i alkoholnih pića imaju povoljan uticaj na regulaciju postojeće arterijske hipertenzije, dijabetesa i njihovih komplikacija (npr. koronarna bolest) ali i u prevenciji istih. Takođe, pribegavanje ovakvom stilu života doprinosi i smanjenju rizika od nastanka AF – naglašava dr Vukićević.

Individualni pristup lečenju

Dr Vukićević objašnjava da se zavisno od supstrata za postojanje ove aritmije i eventualnog postojanja bolesti krvnih sudova srca, srčane slabosti, bolesti srčanih zalistaka i komorbiditeta (pridruženih bolesti) u vidu arterijske hipertenzije, dijabetesa i gojaznosti, razlikuju i ishodi lečenja AF.

Faktori na koje pacijent može uticati su pridržavanje optimalnih životnih navika i propisane terapije od strane kardiologa. Takođe, veoma je česta i udruženost disfunkcije štitaste žlezde sa pojavom AF, pa regulacija vrednosti tiroidnih hormona značajno doprinosi regulaciji ove aritmije. Sa druge strane postoje i okolnosti u kojima nije moguć značajan uticaj od strane pacijenta na ponovnu ili „de novo“ AF, kao što su uvećane srčane šupljine ili određeni stepen srčane slabosti – ističe dr Vukićević.

Spavanje i AF

Sleep apnea predstavlja kratkotrajni prekid disanja tokom sna. Smatra se da je poremećaj klinički značajan ukoliko se tokom noći javi više od pet ovakvih zastoja na sat spavanja, i ukoliko oni pojedinačno traju 10 sekundi ili više. Ovaj problem je najčešće prepoznat od strane partnera osobe koja spava, a najčešće po glasnom i snažnom hrkanju. Sleep apnea je neprepoznata u situacijama kada druga osoba nije prisutna da primeti ove znake. Simptomi u vidu hroničnog umora, iscrpljenosti, glavobolje, nedostatka pažnje i koncentracije, depresije, smanjenog libida, treba da pobude sumnju na moguće postojanje ovog poremećaja. Pojava AF je za 25 odsto češća kod osoba koje imaju sleep apneu – objašnjava dr Vukićević.

 

Poremećaj cirkadijalnog ritma (ciklus budnosti i spavanja) nedovoljan san, izloženost stresu i prekomerna konzumacija napitaka bogatih kofeinom značajno utiču na rizik od pojave AF, naročito u predisponiranoj populaciji, upozorava dr Vukićević.

Ona se zalaže za individualizovani pristup lečenju, pa kaže da savet higijensko-dijetetskog režima ishrane i upražnjavanja fizičke aktivnosti treba da bude dat svakom pacijentu u skladu sa kliničkim stanjem i postojećim bolestima.

Individualizovani pristup pacijentu je neophodan u cilju optimalnog lečenja, kako kod ove vrste aritmije tako i u slučaju drugih kardioloških stanja i bolesti – naglašava dr Vukićević.

Na pitanje kod kojih su pacijenata najveći uticaj imale promene životnih navika dr Vukićević objašnjava da su to bolesnici sa hroničnim stanjima kao što su arterijska hipertenzija, dijabetes, hronična opstruktivna bolest pluća i gojaznost.

Promena životnih navika i aktivno učestvovanje u sopstvenom lečenju definitivno pokazuju značajan pomak u pospešivanju lečenja ove aritmije – kaže dr Vukićević

Kako terapijom umanjiti rizik od moždanog udara?

Osnovni modaliteti lečenja AF su primena antiaritmijske i naročito antikoagulantne terapije kod onih kod kojih je ta vrsta terapije indikovana.

Važno je napomenuti da bolesnici koji koriste antikoagulantnu terapiju treba da obrate pažnju na izbor hrane.

– Klinička procena rizika od tromboembolijskih i sa druge strane hemoragijskih komplikacija AF moguća je pomoću CHA2DS2-VASc i HAS-BLED skora. Činioci ovih skorova su: kongestivna srčana slabost, arterijska hipertenzija, starost 75 godina i više dijabetes, abnormalna funkcija jetre ili bubrega, moždani udar, krvarenja. Antikoagulantna terapija se propisuje u skladu sa procenom rizika od tromboembolijskih kompliakcija AF. Najčešće su u upotrebi takozvani antagonisti vitamina K. Oni koji koriste ovu vrstu lekova mogu koristiti namirnice koje sadrže vitamin K ali tako da na svakodnevnom nivou postoji balansirani unos ove vrste hrane (kupus, karfiol, prokelj, spanać, kopriva, ostalo lisnato zeleno povrće, paradajz, grašak, soja, krompir, riblje ulje, kravlje mleko, jogurt, žumance, tikva, pšenica). U tom slučaju neće doći do značajnog uticaja na vrednost INR-a kod pacijenata koji koriste terapiju antagonistima vitamina K (laboratorijski pokazatelj kojim se kontroliše koliko je razređena krv). Takođe, primenjuju se i novi oralni antikoagulantni lekovi, gde je od posebnog značaja periodična kontrola (od strane lekara) vrednosti prethodno navedenih skorova, a u skladu sa tim i optimizacija doze primenjenog leka. Kod pacijenata koji koriste nove oralne antikoagulantne lekove hrana nema uticaj na terapijski efekat leka, a kontrola vrednosti INR-a nije potrebna – objašnjava dr Vukićević.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend