Najčešći uzroci promena su prekomerna ili neadekvatna upotreba glasa i duvanski dim Foto: Shutterstock
Mnogo je „instant saveta“ za dobar glas, ako pitate internet portale. Beli slez, živo jaje, ne kiselo, slatko, začinjeno… O tome šta je zapravo bitno poštovati ako je glas oruđe za rad, ali i ako želimo da ga sačuvamo od štetnih uticaja jer nam je od značaja u svakodnevnoj komunikaciji, razgovarali smo sa otorinolaringologom, subspecijalistom fonijatrije docentom dr Jelenom Sotirović.
– Za proizvodnju glasa važna je adekvatna i koordinisana funkcija više organa. Na prvom mestu to su strukture centralnog nervnog sistema– velikog mozga i moždanog stabla, jer je proizvodnja glasa voljna radnja. Zatim je važna adekvatna funkcija pluća, jer vazduh koji izdišemo dovodi do vibracija glasnica, koje su deo grkljana, a zatim se ton proizveden vibracijom glasnica dalje oblikuje u strukturama ždrela, nosa i usne šupljine. Tu dolazi do rezonancije glasa, tako da on dobija svoju „boju“, koja je karakteristična za svaku individuu – kaže dr Jelena Sotirović za eKliniku.
Zašto dolazi do promuklosti ili gubitka glasa?
Kad smo prehlađeni, naš glas zvuči drugačije. Često smo promukli, a ponekad “ostanemo i bez glasa”. Promuklost može biti prouzrokovana zapaljenskim procesom sluznice grkljana ili laringitisom, najčešće u sklopu infekcije nosa i ždrela. Ovakve promuklosti su kratkotrajne. Međutim, najčešće se promuklost javlja usled promena na samoj glasnici.
– Promuklost može da bude izazvana poremećajima pokretljivosti glasnice (paralize glasnice), zapaljenskim procesom, koji najčešće izazivaju virusi, iritacijom usled izloženosti duvanskom dimu, štetnim isparenjima ili slično. Ona, takođe, može da se javi kao posledica benignih i malignih promena na glasnici. Od benignih ili tzv. psudotumorskih promena, jer se ne radi o pravim tumorima, najčešće se javljaju čvorići, odnosno nodulusi, polipi i otoci, odnosno edemi na glasnicama – objašnjava dr Sotirović.
Prema njenim rečima, najčešći uzroci nastanka ovih promena su prekomerna ili neadekvatna upotreba glasa i duvanski dim.
Kako kaže, do promuklosti i gubitka glasa dolazi ukoliko postoji oboljenje bilo koje od anatomskih struktura zaduženih za proizvodnju glasa, dakle, centralnog nervnog sistema, pluća, glasnica, ali i usled drugih oboljenja.
– Mnoga oboljenja drugih organa, poput reumatoloških, gastroenteroloških i drugih, takođe, mogu posredno da dovedu do promuklosti. Na glas u velikoj meri utiču i hormoni, konkretno polni hormoni i hormoni štitaste žlezde, kao i emocije, te i hormonski disbalansi i emocionalna stanja utiču na glas – objašnjava.
Potreban balans
Važnost emocionalnog stanja, kao bitne pretpostavke dobrog glasa, naglašava i Ivan Đerković, profesionalni pevač i frontmen Menhetn benda. U tom smislu, savetuje da svako ko želi da njegov govorni aparat funkcioniše kako treba, koristio ga on kao alat za rad jer govori, peva, ili samo za „redovne potrebe“, za svoj duh i telo treba da čini ono što mu pogoduje.
– Ne mogu da budem neraspoložen na sceni. Potrebno je da sam u balansu. U tom smislu, treba praktikovati sve što pomaže njegovom uspostavljanju. Lično, plivam, provodim vreme na reci, vozim čamac, na vodi sam. Svako treba da praktikuje ono to ga dovodi u ravnotežu – kaže Ivan Đerković za eKliniku.
Dr Sotirović naglašava važnost redovnog vežbanja, u funkciji očuvanja glasa.
– Sa stanovišta struke, fizička aktivnost je izuzetno važna jer je za adekvatan glas, a naročito profesionalnih pevača, važna postura, pravilan stav tela, kao i dobar kapacitet pluća i aktivnost stomačnih mišića – kaže Sotirović.
Dovoljno kvalitetnog sna
Iz istog razloga potrebno je, priča Đerković, obezbediti sebi kvalitetan san. Govorni aparat, naime, traži odmor jednako kao i svaki drugi deo tela. Još više odmora potrebno je ako nam profesija nalaže da ga maksimalno koristimo. Kako je telo ovde zapravo glavni „instrument“, Ivan Đerković naglašava da je prva i osnovna stvar, pa i preduslov za „dobar glas“ – biti dobro naspavan.
– Pevač mora da spava više nego drugi. Uostalom, svetu je dovoljno oko 8 sati sna, dok je pevaču potrebno 10 do 12 sati. Svaki sat preko znači – objašnjava Đerković.
Kako kaže, ovo se najbolje oslikava kad su turneje, jer one ne dozvoljavaju vreme za kvalitetan odmor u spavanju, što se odražava i na vokalne sposobnosti.
Da ne bi došlo do „pucanja glasa“, prema rečima Đerkovića, potrebno je “štedeti grlo”, odnosno ne naprezati ga prekomerno. Vokalni mišići, kao i svi drugi, zahtevaju odmor.
– Ono što je prvenstveno od značaja je ne rabiti mišiće više nego što je potrebno. Za nas, pevače, to znači pravilnu tehniku pevanja. Ako se peva nepravilno, odnosno „iz grla“, nastaje problem, posebno ako se ima puno nastupa. Glasnice i vratni mišići se tad naprežu više nego što je nužno. Dokaz tome je to što posle nekoliko godina ovakvog pevanja, glas „puca“ – savetuje Ivan Đerković.
Glas u kondiciji
S druge strane, vokalni mišići, kao i svi drugi, kako kaže, zahtevaju trening, kako bi bili u dobroj formi. Što se češće vežbaju, to bolje rade.
– Poseban značaj predstavljaju vežbe glasa koje ordinira logoped, a koje održavaju dobar tonus mišića samih glasnica -kaže dr Jelena Sotirović.
Đerković objašnjava da formu postiže redovnim vežbanjem, odnosno pevanjem i tako što bira pesme teške za izvođenje. I, ova vežba daje rezultate, jer kaže da primećuje da što više peva, bolje je i izvođenje.
Šta kad je prehlada?
U sklopu infekcija respiratornih puteva, koje obično zahvataju nos i ždrelo, koje su najčešće virusne, a ređe bakterijske prirode, kaže otorinolaringolog, može da bude zahvaćen i grkljan, odnosno glasnice.
– Glasnice mogu, a ne moraju da budu zahvaćene upalnim procesom. Ukoliko dođe do širenja infekcije i na grkljan, larinks (latinski: laringitis), dolazi do pojave promuklosti. U tim slučajevima najvažnija je pošteda glasa, odnosno vokalni mir. Neophodno je izbegavanje vokalnog opterećenja, kao što su vikanje ili dugotrajno šaputanje – objašnjava dr Jelena Sotirović.
Prema njenim rečima, od presudnog značaja je izbegavanje štetnih faktora, pre svega prestanak pušenja i ograničenje unosa alkohola i kofeina. Važno je i izbegavanje dugog govora u uslovima štetnih isparenja, suvog vazduha ili buke. Ove savete u praksi primenjuje Ivan Đerković:
– Kad je prehlada, ne treba ni da govoriš, ni da pevaš, nego da ćutiš.
Priroda nudi spas
Iako je poznato da određene biljne tinkture i sirupi, poput onog od belog sleza, doprinose bržem oporavku prilikom prehlada, Đerković otkriva šta je njegov lični lek.
– Kad boli grlo ili postoji problem sa sinusima, koristim ulje divljeg origana. Jednu do tri kapi rastvorim u šolji mlakog čaja, nikako vrelog. Potrebno je oko 10 minuta da se ono razmuti i to mi mnogo pomaže. Ulje divljeg origana ima antibakterijsko dejstvo. Kao da doslovno osećam kako „ubija bakterije“ dok prolazi – kaže pevač.
On objašnjava da se mnogi inhaliraju rastvorom ulja divljeg origana, kad je prehlada jača i kad pogađa sinuse. Kako kaže, jedna kap rastvorena u vodi, kad pokrijete oči i udišete isparenje, čini čuda.
– Neobično je važan adekvatan unos tečnosti i u tom smislu najbolje je unositi vodu – savetuje dr Sotirović.
Đerković ističe da je hidratacija, kao i za sve procese i opšte stanje organizma, tako i za glas, od posebnog značaja.
– Potreban je redovan unos vode, u velikim količinama. U kafani prvo poručujem dve litre vode, pa sve ostalo. Pijem je i noću, kad spavam – to mi je navika. Pokraj kreveta imam veliku flašu s vodom, a kad se probudim – nje nema.
Što se ishrane i pića tiče, dr Sotirović kaže da je štetno sve što dovodi do refluksne bolesti, jer to posredno utiče na glas.
– Treba izbegavati hladna i gazirana pića. Važna je redukcija telesna težine, uzimanje obroka najmanje 2-3 sata pre odlaska u krevet, izbegavanje masne, pržene i pohovane hrane, zatim preterano slane, ljute i kisele – savetuje naša sagovornica.
Ni hladno, ni vruće, već – mlako
Ivan Đerković objašnjava da je, kad dođe prehlada, kao i u redovnim situacijama, neophodno pridržavati se opštih saveta lekara.
– Ne jesti ni piti ni hladno ni vruće. Treba unositi mlaku tečnost i hranu, kad dostignu sobnu temperaturu. Postoji ona pesmica: „Sunce vrelo širi telo, zima bela skuplja tela“. Kad grlo boli, naduto je, usled upale. Hladno može da pomogne, da malo ublaži taj osećaj. Ako popijem hladno ili pojedem sladoled, ono se skupi, pa glasne žice „bolje rade“. Ali, to je sistem: „Drži vodu dok majstori odu“, jer sutra bude još gore – objašnjava Đerković.
Pevač primećuje da se muzičari ređe razbolevaju, deluje da su manje skloni prehladama. To tumači činjenicom da mnogo vremena provode u masi ljudi, pa je moguće da zahvaljujući tome razvijaju imunitet. S druge strane, s obzirom na specifičnost posla, često provode vreme u zadimljenom prostoru, neretko su budni noću, što ukupno čini nezdrav način života.
Zdrave životne navike, kaže, kao i svemu drugome, umnogome doprinose očuvanju funkcije govornog aprata.
– Ko želi dobar glas, treba da povede računa o stanju svog duha i tela, a to će učiniti ako se šeta, kreće se, jača imunitet – zaključuje Ivan Đerković.
A, šta je sa sirovim jajima?
Postoji mit da sirovo jaje pospešuje glasovne sposobnosti, jer pogoduje grlu i glasnim žicama. Dr Jelena Sotirović kaže da nije čula da je sirovo jaje nekome pomoglo u pevanju, dok Đerković objašnjava da oni koji ga ovakvog jedu ili piju, osim toga što rizikuju da se zaraze bakterijom salmonelom, svojem glasu nisu pružili ništa posebno.
– Ne poznajem osobu kojoj je to pomoglo. Ako može da posluži kao placebo, onda u redu. Ali, u praksi, sirovo jaje nema nikakav uticaj na glasnice, niti na vokalne sposobnosti – zaključuje Đerković.
