Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Sve zamke astme: Zašto je bitno pridržavati se terapije

Piše: Danijela Tadić
15:00 - 22. 02. 2021.

Terapija ima za cilj da ublaži i zaustavi promene koje menjaju arhitektoniku disajnog puta i dovode do komplikacija, kaže za eKliniku pedijatar pulmolog profesor dr Slobodanka Petrović

Uz dobro kontrolisanu astmu ljudi mogu da obavljaju sve aktivnosti Foto: Shutterstock

Kašljanje, otežano disanje, stezanje u grudima neki su od simptoma pogoršanja astme, ali i znaci koji često ukazuju da pacijent ne uzima ili ne koristi lekove na propisani način. Stručnjaci su jasni u oceni da ljudi sa dobro kontrolisanom astmom mogu da obavljaju sve aktivnosti. Doktori upozoravaju da zanemarena astma sa umerenom kliničkom slikom može u kasnijem životnom dobu prerasti u veoma teško oboljenje hroničnu opstruktivnu bolest pluća, pa dovesti i do fatalnog ishoda.

Precizni podaci o broju obolelih od astme ne postoje. Prema nekim podacima, svaki deseti punoletni stanovnik Srbije i oko osam odsto dece boluje od ove bolesti. Svetska istraživanja pokazala su da skoro polovina lečenih pacijenata ne drži bolest pod kontrolom, dok samo 20 odsto ima kontrolisanu bolest.

Astma je hronična bolest u čijoj patogenezi su kompleksne upalne promene u disajnim putevima. U neprepoznatim i nelečenim slučajevima i kod bolesnika koji se ne pridržavaju terapijskog režima, bolest dovodi do trajnih, ireverzibilnih promena strukture disajnog puta i razvoja teških formi bolesti koje mogu imati fatalni ishod. Hronična priroda bolesti obavezuje na potrebu stalne brige i u fazama oporavka (remisije), kada pacijent i više godina živi bez bilo kakvih simptoma – kaže za eKliniku pedijatar pulmolog prof. dr Slobodanka Petrović.

Zanemarivanje i nepridržavanje terapije uvod u teže oblike bolesti

Pacijenti zbog svih izazova koje im zadaje bolest, u nekim momentima moraju da smanje svoje uobičajene aktivnosti. Mnogi postaju nezadovoljni, nekada depresivni ili frustrirani. U takvim momentima, pojedinci naročito ako primete da dugo nisu imali simptome ili pogoršanja, počnu svojevoljno da izbegavaju redovno uzimanje propisanog leka ili čak i da ne koriste terapiju.

– Kod velikog broja obolelih od astme zbog propusta u sprovođenju terapije, pre svega neredovnom uzimanju lekova ili nepravilnom korišćenju inhalera (pumpica) za aplikaciju lekova dolazi do ponovnog i/ili učestalog javljanja simptoma. Sve to uslovljava posete lekaru ili urgentnim službama, uzimanje lekova za olakšanje simptoma u učestalijim intervalima, korišćenje sistemskih steroida i češće hospitalizacije – naglašava prof. Petrović.

Terapija hronične astme podrazumeva uzimanje lekova kontrolora astme. Lekar pulmolog kada postavi dijagnozu bolesti i proceni stepen težine bolesti, odlučuje se za terapijski režim, uvodi jedan ili više lekova koji odgovaraju težini bolesti u skladu sa smernicama za lečenje astme.

– Terapija ima za cilj da ublaži i zaustavi promene koje menjaju arhitektoniku disajnog puta i dovode do komplikacija. Ova činjenica je od velike važnosti i treba je ponavljati roditeljima obolele dece u cilju prihvatanja bolesti i dobre saradnje sa lekarom. Idealno bi bilo da se stekne poverenje u doktora i prihvate lekovi. Preporučuje se da roditelji vode dnevnik simptoma, identifikuju eventualne faktore pogoršanja i kontrolišu redovnost i način uzimanja lekova kod dece – savetuje dr Petrović.

Ozbiljne posledice svojevoljnog prekida terapije

Ona dodaje da, na primer, dete sa dobro kontrolisanom astmom može da obavlja sve aktivnosti, da se bavi svakim sportom i da u budućnosti obavlja sve poslove. Posebno je bitno u detinjstvu i adolescenciji raditi redovne kontrolne preglede.

Nije retko da dete bude duže vreme bez simptoma, a da dolazi do pogoršanja plućne funkcije. U takvim situacijama neophodno je korigovati terapiju ili je ponovno uvesti ukoliko je ona u ranijem periodu prekinuta. Rezultati skorih longitudinalnih studija koje su se bavile ispitivanjem odnosa između astme, pogoršanja plućne funkcije i razvoja hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) dokazale su da astma ispoljena u ranom detinjstvu sa progresivnim oštećenjem plućne funkcije do adolescencije, predstavlja predisponirajući faktor za razvoj teške forme HOBP – kaže prof. Petrović.

Dete sa kontrolisanom astmom može da obavlja sve aktivosti Foto: Pixabay

Kod najvećeg broja dece sa astmom terapija podrazumeva primenu dve grupe lekova: antagonisti receptora leukotrijena i inhalacionih kortikosteroida. Lekovi se uzimaju duži vremenski period a terapijska šema i postupak tokom vremena praćenja je individualan.

– Doze lekova određuje pulmolog koji prati pacijenta. On odlučuje o prekidu terapije, zakazuje kontrole i u slučaju evidentiranog kliničkog ili funkcionalnog pogoršanja uvodi ponovo lek. Nikada ne treba roditelj ili pacijent da donosi odluku o korekciji ili prekidu terapije. Posledice mogu da budu ozbiljne. Pogoršanje u smislu bronhoopstrukcije može da nastane naglo i da zahteva hitnu intervenciju, a poznati su i fatalni ishodi – upozorava dr Petrović.

Ne znaju da treba da idu kod pulmologa

Da bi se bolest razumela i prihvatila poželjno je odvojiti vreme za upoznavanje sa detetom, roditeljima ili odraslim bolesnikom. Što nekada nije nažalost izvodljivo u praksi.

– Sada se specijalistički pulmološki pregledi uglavnom obavljaju u bolnicama, gde zbog velikog broja pacijenata i vremenskog ograničenja ima malo prostora za detaljniji razgovor o svim aspektima bolesti i mogućim komplikacijama u budućnosti – kaže prof. Petrović.

Predsednica Udruženja pacijenata „Pobedimo astmu i alergije“ Ivana Vračar ističe da veliki procenat pacijenata ne kontroliše dobro svoju bolest, pa pojedini čak i ne znaju da je pulmolog lekar koji bi trebalo da im pomogne.

– Dosta ljudi ima simptome, ali se uopšte ne leče ili idu samo kod lekara opšte prakse, koji im često prepisuju bronhodilatatore, to jest lekove koji samo olakšavaju simptome, a ne leče uzroke. Pacijentu bude bolje, ali na kratke staze, jer se zapaljenje disajnih puteva ne leči kako treba. Neki ljudi ne znaju da problem rešavaju lekovi koji direktno leče zapaljenje disajnih puteva. Danas ima dobre terapije i bolest može lepo da se drži pod kontrolom – kaže Ivana Vračar.

Pacijenti strahuju od kortikosteroida

Ona ističe da nije lekar i da govori iz ugla pacijenta koji je video da neki ljudi ne znaju, na primer, kako da koriste pumpice. Više od polovine bolesnika ne uzima inhaler na propisani način, svedoče neki podaci.

Nekada je potrebno dva udaha kako biste primenili lek, a ja sam videla da neko ta dva udaha uzima odjednom. Neki ne znaju da moraju potpuno da izdahnu, pa potom pritisnu pumpicu, pa ponovo da udahnu i zadrže dah nekih 10 sekundi, pa ponove postupak – objašnjava Vračar.

Prof. dr Petrović takođe ističe da je kako bi se obezbedilo optimalno dejstvo leka potrebno naučiti dete i pacijenta pravilnoj tehnici uzimanja leka i povremeno kontrolisati način primene.

Ivana Vračar dodaje i da se terapija se ne koristi redovno, jer je skupa. Velika većina pacijenta pored pumpica, mora da uzima i lekove protiv alergija, pa iako ima nekih lekova na recept, kada se sve sabere suma koju valja izdvojiti u toku jednog meseca za sve medikamente uopšte nije zanemariva. Problem je što, kako objašnjava Vračar, neki pacijenti nemaju sva saznanja i plaše se kortikosteroida.

Doktorka Petrović potvrđuje da se pacijenti često interesuju za nuspojave koje izazivaju lekovi za kontrolu astme. Neki bolesnici veruju da pumpice nisu najbolje rešenje, čak se misli da neki lekovi zaustavljaju rast dece.

– Pumpice su popularni naziv za sredstva u koje se stavlja lek. Ispravni naziv je merno dozni inhaler koji čini plastično ležište sa bočicom leka u aerosolu. Pritiskom na dno metalne bočice aktivira se jedna doza leka koju pacijent udahne. Postoje i slični uređaji sa određenim brojem doza leka koji se udiše metodom aktivnog udaha, a zovu se inhaler sa suvim prahom. Ovakav način primene leka pokazao se superiornijim u odnosu na merno dozne inhalatore, ali je primenjiv tek kod školske dece jer zahteva primenu aktivnog udaha. Lek spakovan u ove uređaje za inhalatornu terapiju može biti iz grupe bronhodilatatora (sa brzim ili produženim delovanjem), kortikosteroida ili kombinacija bronhodilatatora sa produženim dejstvom i kortikosteroida. Ovi uređaji omogućavaju dopremanje leka na obolelo mesto, odnosno u disajni put. Na taj način se daju značajno manje doze lekova nego ranije kada su se lekovi unosili oralnim putem ili kada se unose u vidu injekcionih rastvora. Takođe, ne manje važno je što su sistemski neželjeni efekti svedeni na minimum – kaže prof. Petrović.

Ona naglašava da je inhalatorna terapija idealan način distribucije leka u disajne puteve, koja omogućava u akutnim pogoršanjima najbrže, najefikasnije olakšanje pacijentu i to sa najmanjom dozom leka.

Udruženje „Pobedimo astmu i alergije“ obezbedilo je od nedavno obolelima od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća besplatne uređaje pomoću kojih će moći samostalno da prate plućnu funkciju. Ovo udruženje u okviru globalne kampanje „Asthma Zero“ organizuje i besplatna onlajn savetovališta koja pružaju mogućnost obolelim od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća i alergijskog rinitisa da dobiju korisne savete od doktora.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend