Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Babić: Za vaskulitis još ne postoji lek, bolest pod kontrolom drže određena terapija i zdrave životne navike

Piše: Danijela Tadić
9:30 - 02. 03. 2021.

Vaskulitis je jedna od 80 autoimunih bolesti, koji u nekim slučajevima može ozbiljno da naruši kvalitet svakodnevnog života

Bolest koja se drži pod kontrolom Foto: Pixabay

Vaskulitis je bolest krvnih sudova i podrazumeva upalu, inflamaciju krvnog suda, koja je nekada praćena i umiranjem, nekrozom ćelija. Može biti veoma opasna, jer organi i tkiva ne dobijaju dovoljne količine krvi. U najtežim vidovima dolazi do oštećenja, koja nekada zahtevaju i amputaciju ekstremiteta. Kako stručnjaci naglašavaju, nema još leka za ovu autoimunu bolest, ali zdrave životne navike i prestanak pušenja mogu biti od velikog značaja u procesu držanja vaskulitisa pod kontrolom.

Doživotna terapija

Lečenje različitih vrsta vaskulitisa zavisi od težine simptoma bolesti i stepena zahvaćenosti organa. Cilj je da se u najkraćem roku prekine zapaljenje i postigne dobra kontrola oboljenja.

– Terapija nekada može biti i doživotna, a njeno trajanje zavisi od vrste problema i kliničke slike. Najteže kliničke forme bolesti iziskuju i odstranjivanje pojedinih sastojaka iz krvne plazme (plazmaferezu). Određene forme bolesti mogu biti lečene i hirurški – kaže za eKliniku ass dr sci med Srđan Babić, opšti i vaskularni hirurg.

U zavisnosti od tipa vaskulitisa bolest se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi, kod oba pola, nekada se može javiti samo jednom ili biti recidivirajuća (ponavljajuća).

– Pacijenti mogu imati od lake do teške kliničke slike, do čak, i životno ugrožavajućeg stanja. Klinička slika i simptomi zavise od samog tipa vaskulitisa i lokalizacije inflamacijom zahvaćenih krvnih sudova. Nekada se jave kožne promene, tzv. petehije i purpure, u nekim slučajevima klinički asimptomatske, ali laboratorijski dokazive promene na bubrezima. Nekada može da dođe do pomena na respiratornom traktu u vidu otežanog disanja, nedostatka vazduha, krvavog ispljuvka. Kod nekih pacijenata se uočavaju promene na nervnim strukturama, javljaju se glavobolje, oslabljen vid, pa čak i simptomi koji nas neretko prvo upućuju gastroenterologu, kao što su bolovi u trbuhu, praćeni pojavom krvi u stolici – objašnjava dr Babić.

Rana dijagnoza i odgovarajuća terapija ključ uspeha

Početak bolesti uglavnom se manifestuje nespecifičnim simptomima poput temperature, umora, slabosti, bolova u mišićima i gubitka težine. Zbog zahvaćenosti krvnog suda upalnim procesom dolazi do ishemije (nedostatka kiseonika u tkivu koji ishranjuje krvni sud).

Uz anamnezu i klinički pregled, uobičajene laboratorijske testove krvi, a ponekad i specifične laboratorijske pretrage i dodatne dijagnostičke metode u smislu skenerskog snimka krvnih sudova (MSCT angiografije) ili biopsije se uspostavlja dijagnoza.

Foto: Dr Srđan Babić, opšti i vaskularni hirurg

Rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje vode smirivanju, remisiji bolesti. Treba napomenuti da većina bolesnika zahteva doživotnu primenu lekova – ističe dr Babić.

Aktivan život osnova zdravlja krvnih sudova

On objašnjava da lečenje vaskulitisa uglavnom zahteva primenu antitrombocitne, antikoagulantne terapije koja sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje tromba i kortikosteroidne terapije koja smanjuje upalne procese i pomaže imuni sistem u stanjima u kojem organizam napada vlastito tkivo.

– Iako je većina ovih bolesti autoimune prirode, gde postoje „abnormalna“ reakcija ćelija na sopstveno tkivo, svakako da je obustava pušenja, raznovrsna ishrana, svakodnevna umerena šetnja i uopšteno aktivni život, nešto što je osnovna stvar za zdravlje naših krvnih sudova, a i organizma u celini – savetuje doktor.

On objašnjava da su vaskulitisi uglavnom idiopatskog porekla, ne zna im se uzrok i dodaje da postoje i genetske predispozicije za navedenu bolest.

– Naravno, autoimunska osnova bolesti je dokazana, kao i to da određene vrste vaskulitisa mogu biti povezane sa upotrebom lekova i hroničnim, dugotrajnim oboljenjima.Vaskulitisi se, neretko, mogu videti i u nemalom procentu reumatoloških oboljenja – kaže dr Babić.

Zanimljivo je i da svaka od formi vaskulitisa zahvata populaciju određene životne dobi.

– Kavasakijevu bolest, na primer, srećemo samo kod dece, a temporalni arteritis kod starijih od 50 godina. Takođe, treba napomenuti i Birgerovu bolest, bolest malih i srednjih krvnih sudova gornjih i donjih ekstremiteta, koja dovodi do značajne stope amputacija kod mladih ljudi. Bolest je češća kod muškaraca, mada ni žene nisu pošteđene, najčešće je povezana sa pušenjem, a oboljevaju osobe starosne dobi između 20 i 40 godina – upozorava dr Babić.

Autoimuna bolest se razvija kada se ljudski organizam okrene sam protiv sebe, i krene nekontrolisano da stvara antitela koja napadaju sopstvena tkiva i organe. U zavisnosti od toga koji je organ napadnut, nastaje određena autoimuna bolest. Nauka do sada nije u potpunosti razjasnila zbog čega.

Mogu biti napadnuti zglobovi, koža, oči, pluća, bubrezi, štitasta žlezda, jetra. Značajnu ulogu u nastanku bolesti imaju nasledni faktori, a potaknuti uticajima iz okoline – infekcija, stres, štetne materije.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend