Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Rana dijagnoza aneurizme trbušne aorte spasava život

Piše: Branka Lazić
9:00 - 20. 02. 2021.

Opasnost od aneurizme zavisi najviše od njenog prečnika, a naročito kada pređe 4,5 do 5 centimetara…

Bol u stomaku Bol u stomaku Foto: Shutterstock

Aneurizma trbušne aorte je proširenje glavnog krvnog suda u stomaku koji se zove trbušna aorta. Nastaje zbog degenerativnih procesa u toku starenja koji su najčešće uzrokovani primarno aterosklerozom, bolesti koja izaziva ubrzano starenje krvnih sudova. Tada dolazi do postepenog širenja krvnog suda i to u specifičnom delu baš u trbušnoj aorti. Opasnost od aneurizme zavisi najviše od njenog prečnika, a pogotovo kada pređe prečnik od 4,5 do 5 centimetara, kaže za eKliniku dr Igor Končar, specijalista opšte i vaskularne hirurgije.

Krvni sud se na godišnjem nivou širi između 3 i 10 milimetara

– To širenje nastaje postepeno i godinama se pogoršava. Krvni sud kod zdrave osobe treba da bude otprilike prečnika do 2 centimetra. Kada dođe do proširenja, on se postepeno povećava između 3 i 10 milimetra na godišnjem nivou. Za 5 do 10 godina dostigne veličinu od 5, čak i do 8 centimetara. Sve preko 3 centimetra smatra se aneurizmom, ali opasnost nastaje kada pređe prečnik od 4,5 do 5 centimetara – objašnjava dr Končar.

On dodaje da se tada povećava mogućnost od komplikacija, koje su posledica starenja zida krvnog suda i njegovog daljeg popuštanja. Kad popusti zid krvnog suda, postoji opasnost od onog, najdrastičnijeg – pucanja, odnosno rupture aneurizme.

Tog trenutka pacijent oseća nesnosan bol, kao da ga je neko upucao u stomak i dolazi do takvog krvarenja, koje ukoliko se hitno ne interveniše, za nekoliko sati dovodi do smrti, kaže dr Igor Končar i dodaje:

– Dešava se da pacijent ne stigne do bolnice. Oko 50 odsto pacijenata umire na putu do bolnice, a od onih koji stignu, njih 50 odsto preživi operaciju, a 50 odsto, nažalost, ne. Bolest je podmukla jer praktično nema simptoma koji ukazuju da pacijent ima aneurizmu. Čovek je nosi u sebi ne znajući, a dešava se da je prvi simptom upravo pucanje, koje može biti fatalno.

Prevencija je svakako i blagovremena dijagnoza koja se može postaviti ultrazvučnim pregledom kod rizičnih osoba, da bi moglo adekvatno da se reaguje.

Ko je sve u rizičnoj grupi

Prema istraživanjima, u rizičnu grupu spadaju oni čija je životna dob iznad 65 godina, muškarci i pušači. To su tri  glavna faktora.
− To su u nekim zemljama i parametri za organizaciju skrining programa za rano otkrivanje. Postoji baza podataka, i svi iz rizičnih grupa pozivaju se na ultrazvučni pregled. To je jedini način da se blagovremeno otkrije aneurizma. Ranim otrkivanjem se sprečava visoki procenat smrti od ove bolesti, jer se ona otkriva na vreme i blagovremeno leči – kaže naš sagovornik.

Na Klinici za vaskularnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije radi se između 500 i 600 operacija aneurizme godišnje i to 20 godina unazad.

− Aneurizme koje ne daju simptome se mogu otkriti ultrazvučnim pregledom zbog drugih simptoma, kao što su gastritis ili kolitis, tokom pregleda prostate i tada je ova dijagnoza uzgredni nalaz. Aneurizma nije uzrok tih bolesti i ne treba stvarati paniku, već se obratiti lekaru – kaže dr Končar.

Ultrazvuk stomaka je jeftina metoda, a veoma efikasna i bez posledica na zdravlje pacijenta. Tako se otkriva ova podmukla bolest i tada se može pratiti stanje aneurizme ili preventivno operisati kako bi se sprečilo pucanje. Kada dođe do rupture, krvarenja aneurizme smrtnost je veća, a troškovi zdravstvenog sistema veliki. S obzirom na to da spadamo u zemlje sa starijom populacijom uvođenje skrininga bi bilo od velike pomoći, dodaje naš sagovornik.

Rana dijagnoza spasava život

Kada se aneurizma otkrije na vreme, razmatra se da li je potrebna intervencija i kojom metodom, naravno, ukoliko je rizik od tog pucanja aneurizme veći nego što je rizik od same operacije. Iskustvom i istraživanjima se došlo do toga da kada se krvni sud proširio preko 5 centimetra, da postoji rizik od krvarenja.

– Tada ima smisla operacija, a ako je manja prati se ultrazvučnom metodom, na 6 do 12 meseci, a manjeg prečnika i na tri godine – kaže dr  Končar.

Prestanak pušenja zaustavlja ili smanjuje rast aneurizme. Naravno zavisi i od druguh paramatara – krvnog pritiska, opstruktivne bolesti pluća jer se takvi bolesnici napinju i teže dišu, pa je kod njih veća mogućnost da dođe do komplikacija. Veliki je rizik je i za gojazne osobe. Preporuka je baviti se fizičkom aktivnošću, a svi kod kojih je aneurizma otkrivena da prestanju da puše.

Prema rečima dr Končara u praksi se često sreće izraz  da neko nosi „bombu“ u stomaku, koja ilustruje koliko je aneurizma opasna. Međutim, ovakve izjave su veoma opasne i plaše pacijente. Problem nastaje kada se pri nekom slučajnom pregledu otkrije aneurizma koja nije za intervenciju. To je odlično jer lekar može da prati tok bolesti pacijenta i da spreči da dođe do katastrofalnih posledica. Sa druge strane, uznemirenost pacijenta zbog tog saznanja je preterana.

Pacijenti postanu opsednuti tim saznanjem, stalno se kontrolišu, zabrinuti su, žive pod konstantnim stresom strahujući da će aneurizma pući. Za ovo su zaslužni pacijenti, ali i neki lekari koji tako narodski kažu pacijentu da se pazi jer ima „bombu“ u stomaku. To je veoma ozbiljna ocena i nije tačna, jer ako je malih dimenzija aneurizma ne može da pukne lako – tvrdi naš sagovornik.

Dve metode lečenja

bolnica hirurška sala operacija

Dve metode lečenja aneurizme: vaskularna i endovaskularna Foto: Pixabay

Postoje dve metode lečenja. Jedna je vaskularna, otvorena metoda sa kojom se otvaranjem stomaka dolazi do aneurizme i ona se zamenjuje veštačkim krvnim sudom, takozvanim graftom. Reč je o klasičnoj operaciji kojom se omogućava da se problem aneurizme reši jednom za zauvek, ali je rizična i oporavak je težak.

– Pacijent se nalazi u šok sobi tri dana, može doći i do raznih komplikacija, ali je to definitivno rešenje za aneurizmu. Veći su rizici za osobe starijeg doba, za one koji imaju koronarne bolesti, hronične bolesti pluća, ako su imali operacije debelog creva i slično – kaže dr Končar.

Druga metoda je endovaskularna metoda – kroz prepone se kateterima ubacuje stentgraft. Kada se taj veštački krvni sud stavi na aneurizmu, praktično se preusmerava krv iz zdravog dela aorte u druge delove. Osim toga isključuje se iz cirkulacije deo zida koji je proširen i oslabljen i koji bi pukao od pritiska krvi.

Oporavak posle endovaskularne metode je lakši, nema potrebe za transfuzijom, ponekad se radi i u lokalnoj anesteziji i pacijent već posle dva dana ide kući. Ipak, loša strana ove metode je što se stentgraft ne prišiva na aneurizmu i može vremenom da se pomeri i to se uzima u obzir kada se odlučuje o za ovu vrstu intervencije.

Multidisciplinarni pristup pacijentu

− Za ugradnju stengrafta je važna sama konfiguracija aorte, imamo specijalni skener na kome se sve vidi, predviđa se kakav će efekat biti i kolike su šanse da se pomeri kada se stavi, sa tim karakteristikama.  Osnov je individualni pristup svakom pacijentu, a radimo ga na multidiscilplinarni način – objašnjava dr Končar.

Tim koji čine vaskularni hirurg, anestiozolog, kardiolog, transfuziolog i interventni radiolog, svi zajedno procenjuju na osnovu svih parametara od godina i zdravstvenog stanja pacijenta do oblika i veličine aneurizme šta je bolje za pacijenta.

− Odluka za ovakvu manje invazivnu metodu se donosi ukoliko pacijent ima prateće bolesti, ukoliko je starijeg doba oko 80 godina i više. U  slučajevima gde postoji mogućnost da možda ne bi pacijent preživeo klasičnu operaciju, ugradnjom stentfgrafta omogućava mu se stabilno rešavanje problema sa aneurizmom – kaže dr Končar.

Prema rečima našeg sagovornika savet je da oni koji imaju manje godina, na primer 60, ipak idu na vaskularnu metodu, klasičnu operaciju. On dodaje i da tim stručnjaka sve svoje odluke donosi u skladu sa tim da pacijent i preživi i da bude dobro:

− Kontrole posle klasične vaskularne metode su najpre jednom godišnje bez dodatnog snimanja i tek posle 5 do 10 godina ih lekari šalju na skenerska snimanja. Za endovaskularnu metodu upravo zbog stenografta koji može da se pomeri sa mesta na koji je stavljen, pacijenti su često na kontroli. Šaljemo ih na 6 meseci prve godine nakon intervencije, a posle jednom godišnje. Prema potrebi se šalju i na skener da bi se pratilo da li se stenograft pomerio.

Sve veći broj žena ima aneurizmu, dijabetičari je ne dobijaju

Interesantno je da je dijabetičari nemaju probleme sa aneurizmom, naime naučnici su otkrili da su geni za „šećer“ i aneurizmu blizu i inaktiviraju jedni drugi. Ali, primećuje se da sve više žena ima aneurizmu trbušne aorte, ne zna se zašto, ali se pretpostavlja da je uzrok pušenje.

Naime, istraživanja su dokazala da se u zemljama u kojima je zabranjeno pušenje pre 20 godina beleži manji broj kardiovaskularnih bolesti i da je veći procenat preživljavanja od aneurizmi.

Na pitanje postoji li nešto što bi moglo preventivno da ojača zidove krvnih sudova dr Igor Končar, specijalista opšte i vaskularne hirurgije kaže da su rađena mnoga istraživanja, ali da do danas nije potvrđeno da neki lek može da deluje.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend