Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Pneumofiziolog Ljiljana Timotijević: Hronična opstruktivna bolest pluća dovodi i do toga da ne možete sami ni da se očešljate

Priredio/la: J. M.
11:00 - 21. 02. 2021.
Dr Ljiljana Timotijević, pneumofiziolog, direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, Beograd

Kako izgleda život sa HOBP, kako sprečiti ovu opaku bolest pluća koja dolazi tiho i koje često, u početku, nismo ni svesni. A onda, stanje bude sve teže i teže…

Ostavite pušenje, cigarete su glavni uzročnik hronične opstruktivne bolesti pluća Foto: Shutterstock
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je uzročnik smrti u svetu, (posle bolesti srca, šloga i zapaljenja pluća), a više od polovine obolelih od HOBP nemaju dijagnozu i nisu svesni da su bolesni. Šta je prevencija za ovu bolest? Kako je sprečiti, a kako lečiti? Na sva ova pitanja za eKliniku odgovara pneumofiziolog dr Ljiljana Timotijević, direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu.

Kad nedostaje vazduha…

− Kada govorimo o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća, mi govorimo o oboljenju koje je hroničnog toka, što znači da se bolest vremenom ne povlači, progresivnog je karaktera, a definiše je smanjen protok vazduha u disajnim putevima. Ograničenje protoka vazduha je progresivno i udruženo je sa zapaljenskom reakcijom pluća koja je odgovor na štetne čestice ili gasove koje se nalaze u udahnutom vazduhu. Zapaljenska reakcija u disajnim putevima dovodi do pojačanog stvaranja sekreta u disajnim putevima, otoka sluznice i spazma u glatkim mišićima bronhija, zbog čega je otežano kretanje i strujanje vazduha kroz bronhije – objašnjava dr Ljiljana Timotijević.

Kašalj nije „normalna pojava“ već simptom!

Kašalj praćen iskašljavanjem je prvi simptom bolesti koji veliki broj pacijenata ignoriše, zanemaruje, pripisuje dugugodišnjem pušačkom stažu, ili čak smatra normalnom pojavom. Osim kašlja, oboleli se žale na otežano disanje, osećaj nedostatka vazduha, zamor, koji se u početku javlja pri fizičkom naporu, a sa napredovanjem bolesti i u miru, uz osećaj sviranja i zviždanja u grudima.

Šta to dišemo?

− Najčešći faktor rizika za oboljevanje od opstruktivne bolesti pluća je pušenje, a ne smemo zanemariti ni pasivno pušenje. Zatim, aerozagađenje, udisanje različitih hemijskih gasova i isparenja u životnoj i radnoj sredini, nasledni faktor, takođe. Koliko su simptomi, ili sama bolest teška, zavisi od stadijuma bolesti, odnosno od toga koliko je zbog bolesti došlo do smanjenja plućne funkcije, ali i od pridruženih bolesti, tj. komorbiditeta kod svakog pojedinačnog pacijenta.

Ništa više ne mogu bez tuđe pomoći…

− S obzirom da se bolest javlja kod osoba koje su starije od 40 godina, ukoliko su i dalje pušači, a imaju i pridružene bolesti, ili se ne pridržavaju terapijskih preporuka, vremenom može doći do potpunog ograničenja u samostalnom obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što je češljanje, umivanje… Određenom broju pacijenata kod kojih dolazi do razvoja hronične respiratorne insuficijencije, neophodan je i koncentrator kiseonika za upotrebu u kućnim uslovima- kaže dr Ljiljana Timotijević.

Kako da se ne razbolimo od HOBP? A kako se lečimo?

− Prevenciju bolesti, osim redovne fizičke aktivnosti, zdrave ishrane, izbegavanja faktora rizika, predstavlja i redovna vakcinacija protiv sezonskog gripa, uz nezaobilazan prekid pušenja. Bolest lečimo bronhodilatatorima, postoje različite vrste istih, brzodelujući, dugodelujući, a ako je potrebno i antibioticima, inhalacionim, ali i znatno ređe sistemskim kortikosteroidima. Terapija se sprovodi pomoću uređaja, populanoih „pumpica“, putem kojih se lek u malim dozama aplikuje direktno na mesto gde je potrebno da deluje, uz minimalne komplikacije ili neželjene efekte, i naglašavam – ne dovodi do zavisnosti kod obolelog. U Srbiji smo u potpunosti snabdeveni svim lekovima koji su nam neophodni za lečenje HOBP-a– naglašava dr Ljiljana Timotijević.

HOBP i covid 19

− Obolelima od HOBP , u toku pandemije covid 19, osim nošenja maske uz poštovanje socijalne distance, preporuka je redovno korišćenje terapije koju je preporučio pulmolg. Ukoliko pacijent koji ima HOBP dobije covid 19, rizik za razvoj komplikacija covid 19 su posledica pridruženih bolesti, a ne same HOBP – kaže za eKliniku dr Ljiljana Timotijević, direktor Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend