Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kad se vreme menja, umorni smo, kad pada kiša, boli nas glava: I za meteoropate postoji „lek“

Piše: Iva Nenezić
8:00 - 10. 02. 2021.

Spoljašnji faktori mogu da naruše bioritam, pa oni osetljiviji ispadaju iz ravnoteže

Vremenske prilike mogu da utiču na razdražljivost i promenu raspoloženja Foto: Shutterstock

Iako je to odavno poznato, najnovija naučna istraživanja potvrđuju da vreme snažno utiče na naš organizam u celini. Atmosferski uslovi povećavaju njegovu osetljivost i uslovljavaju brojne psihofiziološke reakcije. Ovu pojavu nazivamo meteoropatija.

Hronični bolesnici burnije reaguju

-Kod mladih i zdravih ljudi meteoropatske tegobe su blage i skoro neprimetne, dok kod starijih i hroničnih bolesnika mogu da budu toliko izražene, da zahtevaju poseban tretman, a u nekim slučajevima i hospitalizaciju – počinje razgovor za eKliniku načelnik Odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) biometeorolog Jasminka Smailagić.
Kako objašnjava, kad se vreme menja, umorni smo, a ne možemo da spavamo. Kad pada kiša, boli nas glava, a kad duva vetar, razdražljivi smo i nervozni. Posledice uticaja vremena posebno osećaju osobe koje boluju od nekih hroničnih tegoba, kao što su bolesti srca i krvotoka, disajnih organa, astma, reuma i artritis. Simptomi tih bolesti usled uticaja vremena, a posebno naglih promena i ekstremnih klimatskih događaja, naglo se pogoršavaju.

Prilagođavanje traje i do 4 dana

Tegobe se ne javljaju uvek istovremeno kada i vremenske oscilacije, već često neposredno pre ili posle vremenskih promena. Reakcije organizma se javljaju od 4 do 48 sati pre predstojeće promene vremena, dok prilagođavanje organizma na nepovoljne vremenske prilike traje od 2 do 4 dana – kaže Jasminka Smailagić za eKliniku.

A zašto je to tako?

Prema rečima psihologa Jelene Blažević, mi funkcionišemo po principu bioritma. Postoje planetarni bioritmi, sa kojima se sva živa bića usklađuju. Oni se odvijaju na ćelijskom nivou, svaka ćelija ima svoj bioritam.
– Jedan od osnovnih bioritama po kojima funkcionišemo naziva se cirkadijalni (od latinskog circa – oko, otprilike i dies – dan). “Programirani” smo, kao da imamo “časovnik u glavi” koji nam diktira pravilnosti u funkcionisanju organizma na 24 sata. Dakle, u zavisnosti od doba dana menja se telesna temperature, varira krvni pritisak, produkcija urina. Ovaj ritam “diktira” menstrualni i ciklus budnosti i spavanja, zasićenost ćelije kiseonikom, moždane talase. Svi aspekti se menjaju i ciklično smenjuju, prema ovom “biološkom časovniku” – objašnjava psiholog.

Kad je ovaj ritam narušen, gubimo balans, a na to snažan uticaj vrše i spoljašnji faktori.
– Ako, recimo, prelazimo iz jedne u drugu vremensku zonu, potrebno nam je određeno vreme da se adaptiramo. To je ono vreme koje je potrebno organizmu da se prilagodi novom ritmu. Ako pomerimo odlazak na spavanje, narušavamo sopstveni ritam i organizam to oseća. A pošto je organizam osetljiv na spoljašnje okolnosti, reaguje i na nagle promene vremenskih prilika – kaže Blažević.

Kako objašnjava, spoljašnje promene utiču na biohemijske procese u organizmu, pa je moguć disbalans na nivou hormona i neurotransmitera, što se automatski odražava i na raspoloženje.

Iako je svaki ljudski organizam “podešen” prema ciklusu smene dana i noći, veoma je sposoban da se adaptira, kad spoljašnjost to nameće kao nužnost.

– Oni koji žive na krajnjem Severu, pola godine provedu u mraku, a pola na svetlu. Njihov organizam je na to adaptiran. Oni su „naučili“ da spavaju i kad je dan, a nama, koji na to nismo naviknuti, ritam spavanja i budnosti bio bi narušen u takvim okolnostima. Kad se spoljašnje okolnosti promene, dolazi do narušavanja ritma, a na nama je da se adaptiramo. Ovo važi i za promene vremenskih prilika – objašnjava Blažević.

Nagle promene uzrokuju tegobe

Promene spoljašnjih okolnosti zahtevaju brzo prilagođavanje organizma. Ipak, njemu je za to potrebno određeno vreme, a dok to ne učini, trpi nelagode u vidu meteoropatsih simptoma, kad su posredi nagle promene vremena.
Prema rečima biometeorologa Jasminke Smailagić, mlađa i zdrava populacija ne pati mnogo usled kolebanja atmosferskih prilika, dok hronični bolesnici, kao i starije osobe mogu da imaju i većih problema.
Hronični bolesnici pri određenim vremenskim uslovima imaju pojačane tegobe, naročito pri nagloj promeni vremena – kaže biometeorolog.

Rizične grupe i vremenske prilike

Ovakvi vremenski uslovi naročito su opasni za sledeće grupe hronično obolelih:
– za srčane bolesnike i osobe sa varirajućim krvnim pritiskom ( smeta im nagla promena temperature vazduha i vazdušnog pritiska, kao i dugi periodi sa visokom maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha);
cerebrovaskularne bolesnike (nagli prelaz iz toplog u hladno vreme);
– kod osoba koje imaju osetljiv nervni sistem (usled češćih prolazaka atmosferskih frontova i pojačanog južnog i jugoistočnog vetra);
astmatičare (usled povećane vlage u vazduhu – pojava magle, padavina).

Toplo i vlažno vreme može da uzrokuje umor i malaksalost Foto: Shutterstock

Kako zdravi reaguju na promene

Prema rečima Jasminke Smailagić, pored hroničnih bolesnika i kod zdravih osoba koje su osetljive na promenu vremena – meteoropata, moguća je pojava meteoropatskih reakcija u vidu:
glavobolje (uslovljene upravo naglom promenom temperature i njenim izraženim dnevnim hodom – velikom razlikom između minimalne i maksimalne dnevne temperature vazduha, prolaskom fronta i značajnom razlikom vazdušnih pritisaka, tj. naglog smenjivanja visokog i niskog vazdušnog pritiska, pojačanim hladnim vetrom),
razdražljivosti i promenljivog raspoloženja (usled prolaska frontalnog sistema, pojačanog južnog i jugoistočnog vetra),
bolova u mišićima (izraženi pred prolazak frontalnih sistema, naročito hladnog fronta, pri povećanoj vlagi u vazduhu),
umora – malaksalosti (pri toplom i vlažnom vremenu i pred promenu vremena, pri niskom vazdušnom pritisku);

Jasminka Smailagić savetuje da osetljive kategorije obrate pažnju na biometeorološu prognozu, jer bi ovi saveti mogli da im olakšaju svakodnevnicu.

Biometeorološka prognoza predstavlja informaciju za hronične bolesnike i meteoropate o povoljnom ili nepovoljnom uticaju vremenskih prilika na njihovo zdravlje. Korisna je za stanovništvo, a posebno za hronično obolele i osobe starije životne dobi – kaže biometeorolog.

Prema njenim rečima, na osnovu biometeorološke prognoze moguće je ispravno planirati aktivnosti narednih par dana.
– Ukoliko je preporuka bioprognostičara da određena grupa bolesnika navedenog dana izbegava velike psihičke ili fizičke napore, onda je potrebno napraviti takvu preraspodelu poslova da se oni planiraju za neki drugi dan kada će vremenska situacija za njih biti povoljnija. Time će se izbeći dodatni nepovoljan uticaj na njihove tegobe uzrokovane osnovnom bolešću –  savetuje naša sagovornica.

Ukoliko se prognoziraju povoljne biometeorološke prilike za određenu grupu bolesnika, potrebno je da ove osobe za taj dan isplaniraju važnije i teže poslove, jer će im dodatni povoljan uticaj vremenske situacije omogućiti i lakše i brže obavljanje tih poslova.
– Veoma je značajan i psihički efekat biometeorološke prognoze na bolesnika, jer ako on dobije stručno saznanje da su njegovi bolovi i tegobe pojačani usled vremenskih prilika, može da sačeka da nepovoljni uslovi prođu i može da očekuje smanjenje svojih tegoba sa prolaskom konkretnih vremenskih prilika – kaže Smailagić za eKliniku.

Pozitivna strana meteoropatije

Psiholog, istovremeno, primećuje i pozitivne strane pojave koju nazivamo meteoropatija.
Sposobnost organizma da “predoseti” nastupajuće promene ili ih oseća kad su one već nastupile, predstavlja potencijal organizma. Onaj koi ima staru povredu, recimo, reaguje na promene spoljašnjih okolnosti tako što ga ona zaboli. Ovo govori o tome koliko je naš organizam receptivan, prepoznaje promene i ima potrebu da im se prilagodi – objašnjava Blažević.

Prema njenim rečima, mi na ove “signale” koje nam šalje reagujemo pogrešno. Uklanjamo simptom, umesto da “osposobimo” organizam da se brže prilagođava promenama.
– Organizam javlja da oseća promenu. Reaguje, a ti – uzmeš tabletu. Kad uzmeš tabletu, ukidaš simptom, odnosno ukidaš to obaveštenje. Jedino trajnije rešenje je naučiti organizam da se brže i lakše prilagođava, umesto otklanjati simptom – kaže psiholog.

Kako tvrdi, ukoliko bismo organizmu pružili priliku da se “nauči” prilagođavanju, ovakvi simptomi bi se, vrlo verovatno, ređe javljali, a kad se jave, bili bi daleko blaži.
Ako izlažemo organizam promenama faktora, on će lakše da se izbori i adaptira. Umesto toga, mi mu dajemo komfor i on “zaboravi” da se adaptira, pa kad dođe do promene, onda je u čudu – zaboravio je šta treba da radi – objašnjava Blažević.

Ne vežbamo prilagođavanje

Prema njenim rečima, opseg prilagođavanja našeg organizma je veoma mali, jer se najčešće ne ponašamo kako mu je potrebno da bi “uvežbao” brzo prilagođavanje.
Šoping, auto, fotelja, stolica – to je najčešće naš opseg prilagođavanja. Dakle, naš organizam ne dolazi u situaciju da se prilagode. Svi, a posebno ljudi skloni meteoropatiji, treba da šetaju bar pola sata dnevno, pri različitim vremenskim prilikama, kako bi svi procesi u telu procirkulisali. U suprotnom, uleću u začarani krug, pa im ni ne preostaje ništa drugo do tabletica, koja će ukloniti samo simptom, ali neće trajno rešiti problem – zaključuje ona.

TEME:
Nn
21:15, 10. 02. 2021. Odgovori

Nista niste rekli za nas koji imamo vrtoglavicu i mucninu kad
se barometar menja. Ne uvek ali bar dva tri puta u godini,
vrtoglavice SU nepodnosljive. Nije mi poznato da imam
neke hronicne bolesti. Sad sam starija ali i u mladosti je tako
bilo samo mnogo redje. Ako imate savet, rado prihvatam. Hvalaaaa!!!

Dušan Beočanin SMEDEREVO
22:16, 10. 02. 2021. Odgovori

Izvrsno napisano i rečeno. Ja imam STAŠNE BOLOVE vezane za meteoropatiju, da prosto neverovatno da na ovom svetu nema niko da mi pomogne makar nekim savetima. Hvala na razumevanju

Minja Lazovic
14:26, 19. 02. 2021. Odgovori

Predobra aplikacija

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend