Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Mozak muzičara ima jače strukturne i funkcionalne veze, slično je i sa onima koji igraju balet, golf i šah

Priredio/la: I. V.
16:00 - 10. 02. 2021.

Muzika od malih nogu omogućava mozgu da se brže i bolje razvija, lakše povezuje sa spoljašnjim svetom, omogućava brže učenje jezika i brži razvoj inteligencije uopšte

Puštanje muzike može deci da pomogne da bolje čitaju i čuvaju uspomene Foto: Shutterstock

Pevanje tonova „do, re, mi fa, sol, la…“, sviranje gitare, bubnjeva ili bilo kakvo drugo stvaranje muzike jedan je od najboljih načina za podsticanje uma mlade osobe. Čak i ako deca krenu pa napuste časove muzike kada napune buntovne tinejdžerske godine, kognitivni neuronaučnici kažu da kultivacija muzičke sposobnosti u ranom dobu ima koristi za ceo život. Puštanje muzike može deci da pomogne da bolje čitaju, čuvaju uspomene i izgovaraju različite jezike. U nedavnoj studiji objavljenoj u Journal of Neuroscience naučnici su otkrili dodatne dokaze koji podržavaju ovu taktiku izgradnje mozga. Učenje muzike u dečjem uzrastu, kako navode, zapravo čini mozak povezanijim sa spoljašnjim svetom, dajući mu  neuronsku „plastičnost“ sposobnu da poboljša neurološke sposobnosti van muzike.

Iskustvo oblikuje ljudski mozak

– Ova studija, između ostalog, pokazuje kako iskustvo oblikuje ljudski mozak – kaže koautor studije  Lutz Jancke, istraživač neuropsihologije na Univerzitetu u Cirihu. On i njegov tim su u studiji otkrili da mozak muzičara ima jače strukturne i funkcionalne veze u poređenju sa onim koji nisu muzičari. Ova pojačana međusobna povezanost obuhvata deo između i unutar moždanih hemisfera i bila je posebno jaka u delovima mozga odgovornim za obradu zvukova poput muzike i govora. Muzika nije jedina praksa koja podstiče ove veze, niti je međusobna povezanost korist samo kod mladih. Istraživači su primetili slične, pozitivne promene na mozgu izazvane drugim aktivnostima – uključujući balet, golf i šah – nevezano za uzrast čoveka. Naučnici kažu da učenje bilo koje izazovne veštine ima koristi za mozak bez obzira kada se sa njom započne.

– Nalazi su bitni za bilo koju vrstu stručnosti, u svim oblastima u kojima čovek može da poboljša svoja znanja i veštine intenzivnom dugotrajnom obukom – kaže koautor studije Simon Leipold, psihijatar sa Univerziteta Stanford.

Šta je zapravo novo?

Prethodne studije koje su istraživale kako muzika utiče na strukturu i funkciju mozga dale su različite rezultate. Neki smatraju da su određeni delovi mozga muzičara veći i da pokazuju izvanredne sposobnosti slušanja, prikupljanja informacija. Međutim, mnoga istraživanja su relativno mala i ograničavajuća. Da bi došli do novih dokaza Lutz Jancke i Simon Leipold i njihove kolege regrutovali su 103 profesionalna muzičara i 50 osoba koje se ne bave muzikom, što je do danas najveći uzorak muzičara za istraživanje funkcija mozga. Tim je koristio funkcionalnu magnetnu rezonancu u stanju mirovanja, strukturnu magnetnu rezonancu i difuzno tenzorsko snimanje za izračunavanje veza u mozgu učesnika. Koristeći „najsavremenije“ tehnike kompjuterskog algoritma, tim je potom uporedio skeniranje mozga između muzičara, muzičara sa apsolutnim sluhom i osoba koje se ne bave muzikom, pronalazeći slične moždane mreže između onih koji su nešto svirali.

Kako se razlikuju mozgovi muzičara?

Dve muzičke grupe pokazale su „zapanjujuće slične mreže“ u svim analizama, objašnjava Jancke. Ali, suprotno očekivanjima, tim nije video značajnu razliku između redovnih muzičara i onih sa apsolutnim sluhom u svim merama funkcionalne ili strukturne povezanosti.

Mozak svih muzičara bio je strukturno i funkcionalno povezan znatno više od ne-muzičara, posebno u delovima mozga odgovornim za govor i zvuk (posebno u slušnim korteksima obe hemisfere). Te veze „nesumnjivo“ poboljšavaju muzičke sposobnosti grupe – objašnjava Leipold. Grupa muzičara pokazala je jače veze između slušnih korteksa i drugih moždanih područja u frontalnom, parijetalnom i temporalnom korteksu, za koje je poznato da su uključene u kontrolu viših kognitivnih funkcija poput memorije, radne memorije i izvršnih funkcija.

Zašto je ovo važno?

– Ovo otkriće ukazuje da jače veze muzički potkovanih osoba mogu da imaju „efekte prenosa“ na druge domene poput učenja jezika ili razvoja inteligencije. Što su muzičari ranije počeli da se bave muzikom, to je povezanost bila jača – objašnjava Janke i dodaje da takve pozitivne neuronske veze mogu da proizađu i iz drugih aktivnosti, ne samo iz muzike. Na kraju, nalazi potkrepljuju dokaze da učenje novih stvari, posebno sviranje muzičkog instrumenta, ima izuzetno pozitivne efekte na razvoj mozga.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend