Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Aleksandar Urošević o rekonstrukciji ušne školjke od rebarne hrskavice

Piše: V. M. B.
15:00 - 25. 09. 2020.

Tehnikom koja je prihvaćena svuda u svetu i daje najbolje estetske rezultate, dr Aleksandar Urošević pomaže pacijentima sa deformitetom jer je nakon rekontsrukcije usne školjke uvo skoro identično kao prirodno

žensko uho

Na operacije kod dr Uroševića dolaze i pacijenti iz regiona Foto: Shutterstock

U Srbiji se svake godine u proseku rodi desetoro dece sa deformitetom ili bez ušne školjke (mikrotija). Dešava se da i odrasli bez uva ostanu usled trauma – saobraćajne nesreće, tuče, ujeda pasa, međutim, za razliku od prošloh vremena sada i u našoj zemlji pacijenti sa tim deformitetom uspešno mogu da reše svoj problem.

Dr Aleksandar Urošević, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, radi rekonstrukcije ušne školjke od rebarne hrskavice. To je tehnika koja je prihvaćena svuda u svetu i daje najbolje estetske rezultate, jer je uvo skoro identično kao prirodno.

Učestalost mikrotije

Urošević objašnjava da se u svetu jedno od 7.000 novorođene dece rodi sa mikrotijom, a da je učestalost u nekim populacijama i veća. U najvećem broju slučajeva deformitet je jednostran i desno uvo je češće pogođeno od levog. Takođe, mikrotija se češće javlja kod dečaka.

Takva deca mogu imati problem sa sluhom, naročito ako je deformitet obostran. Ipak, u najvećem broju slučajeva, samo je jedno uvo pogođeno, mališani sasvim normalno čuju na drugo i razvijaju govor.

Često je kod dece koja imaju taj deformitet poljuljano samopouzdanje, posebno u periodu puberteta. Tada pokušavaju da sakriju uvo, puštaju kosu, stide se. 

Rešenje u Srbiji

Tehniku rekonstrukcije ušne školjke, koja je prihvaćena kao najbolje rešenje za te pacijente svuda u svetu, od pre četri godine radi se i u Srbiji.

Dr Urošević objašnjava da se operacija izvodi u dva akta, da se u prvom uzima rebarna hrskavica, modelira uvo i stavlja u kožni džep, a da nakon šest meseci sledi drugi akt gde se uvo odvaja i pravi žleb iza njega.

− Prvi akt je komplikovaniji i operacija duže traje. Tokom operacije se prvo vadi rebarna hrskavica koja se modeluje u oblik ušne školjke . To modelovanje je dugotrajan i komplikovan proces, a cilj je da se delovi dobijeni od rebarne hrskavice spoje i oblikuju kao prirodno uvo. Posle toga se model ubacuje pod kožu u džep koji je prethodno pripremljen. Uvo ostaje tako prilepljeno za glavu narednih šest meseci − navodi Urošević za eKliniku. 

Druga operacija izvodi se nakon pola godine, uvo se odvaja od glave i stvara se sulkus, odnosno brazda iza ušne školjke. Prva operacija traje pet do sedam sati, dok druga traje kraće.

Operacija dece sa osam ili devet godina

Da bi se uradila operacija kod dece, potrebno je da se ispune određeni preduslovi. Pošto se u rekonstrukciji koristi rebarna hrskavica neophodno je da obim grudnog koša deteta bude oko 62 centimetra. To je obično kada dete napuni osam ili devet godina. 

− Tada je ušna školjka već dostigla veličinu ušne školjke odraslog čoveka pa je moguće i uzeti je kao model u slučaju jednostrane mikrotije. Naše je iskustvo da se ovo, takođe, poklapa sa uzrastom kada je dete dovoljno psihološki zrelo i kada želi da se podvrgne toj operaciji − ističe Urošević koji je do sada, sa kolegom Aleksandrom Vlahovićem, specijalistom za dečju plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju,  uradio oko 25 rekonstrukcija ušne školjke kod dece i odraslih. Osim toga rade i mnoge druge intervencije kao što su smanjenje ušne školjke (kod ljudi rođenih sa makrotijom, odnosno velikim ušima), rešavanje „cup ear“ sindroma, smanjivanje ušnih resica.

Uvo izgube u tučama

Dr Urošević navodi da je najviše pacijenata sa urođenim deformitetom uva koji se javljaju za pomoć, ali da su imali i pacijenata koji su uvo izgubili u traumama – saobraćajnim nesrećama, tučama ili ujedima pasa.

− Ovi slučajevi znaju da budu dosta teži i komplikovaniji za rešavanje od urođenih deformiteta, zato što se dešava da je koža u ožiljcima i da je tkivo oštećeno od inicijalne povrede − objašnjava Urošević i dodaje da je sa pacijentima i njihovim porodicama u stalnom kontaktu, prati odrastanje onih najmlađih, raduje se njihovim uspesima.

UČIO OD NAJBOLJIH

Dr Aleksandar Urošević usavršavao se osam meseci kod dr Fransoaz Firmin u Parizu u Francuskoj. Dr Firmin je jedan od najboljih svetskih hirurga u rekonstrukciji ušne školjke. Njen hirurški algoritam za rekonstrukciju ušne školjke je prihvaćen širom sveta kao najbolji pristup. 

Od 1984. godine ona se fokusirala samo na tu oblast i uradila je više od 2000 rekonstrukcija. 

− Doktorka je pre nekoliko godina otišla u penziju u svojoj 76. godini. Do tada je radila u punoj snazi, po 12 sati dnevno u operacionoj sali i zaista je bila privilegija provesti sa njom osam meseci. I dalje smo u kontaktu i često volim da se posavetujem sa njom kad nam naiđe neki komplikovaniji slučaj − navodi dr Urošević. 

Pacijenti iz Srbije, ali i iz regiona

Urošević kaže da osim pacijenata iz naše zemlje ima dosta i pacijenata koji dolaze iz inostranstva, posebno iz regiona – Crne Gore, Republike Srpske, Severne Makedonije da reše problem.

Među pacijentima dr Uroševića je i mlada Banjalučanka (22) kojoj je rekonstruisana ušna školjka pre dve godine i prezadovoljna je postigutim.

− Više se moja mama interesovala za tu operciju. Ona je od mog rođenja istraživala, tražila da li se negde rade operacije. Bila je opcija da se uradi proteza, ali to nije bilo rešenje za mene − priča ona.

Anomalija uva nije joj predstavljala problem tokom odrastanja, jer na to nije obraćala pažnju. Nosila je uvek dugu kosu, tako da nije imala problem sa samopouzdanjem.

Onda su čuli da u Beogradu doktor Urošević primenjuje tehniku rekonstrukcije ušne školjke kojom se postiže najbolji efekat i gde uvo izgleda skoro identično prirodnom.

− Mama mi je rekla da postoji mogućnost da se reši problem i ja sam prihvatila. Stupili smo u kontakt sa dr Uroševićem i otišla na prvi pregled. Ubrzo je usledila prva operacija koja je trajala oko sedam sati, a šest meseci kasnije i druga, koja je trajala dva-tri sata − priseća se ona.

Kaže da kod nje straha nije bilo, ali da je majka bila pod ogromnim stresom da sve protekne kako treba.

− Drago mi je da je operacija urađena. Nikakvih problema nemam, uvo je kao pravo. Sada mogu da vežem rep, mogu da spavam normalno − presrećna je ova mlada pacijentkinja.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend