Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Prim. dr Ivan Bojović: Trudnoća je moguća i u menopauzi

Piše: Marijana Rajić
11:00 - 20. 01. 2021.

Menopauza je prirodan proces, a ne bolest nedostatka steroidnih hormona, pa je tako treba i prihvatiti, iako je mnogi još smatraju tabu temom

Klimekterijum: izazovno razdoblje u životu svake žene Foto: Shutterstock

Klimakterijum obuhvata period perimenopauze, menopauze i postmenopauze a ono šta jedna žena doživljava tokom ovog razdoblja zavisi od više činilaca: naslednih osobina, sredine iz koje potiče, vlastitog vrednovanja. Ipak, većina žena preživljava neku neprijatnost i nelagodnosti  u ovom periodu zbog izraženih simptoma ovog stanja u kome čak može doći i do trudnoće, kaže za eKliniku prim.dr Ivan Bojović, ginekolog.

Klinički simptomi klimakterijuma

  • neredovni menstrualni ciklusi – od oligomenoreje (oskudne i retke menstruacije) do hipermenoreje (učestale i obilne)
  • neurovegetativni simptomi – valunzi (55% žena), umor (43%), znojenje (39%), glavobolja, nesanica, depresija, vrtoglavica, palpitacije; valunzi i znojenje su prvi znaci nastupajuće menopauze
  • psihičke tegobe: brze promene raspoloženja, umor, nesanica, otežana koncentracija i pamćenje, gubitak libida (želja za seksualnim odnosima)
  • gubitak elastičnosti kože
  • bolovi i osećaj ukočenosti u zglobovima i mišićima, neprijatan osećaj u vidu suvoće, svraba, peckanja i žarenja u predelu vagine, vulve, tokom mokrenja i polnih odnosa
  • u kasnijoj fazi klimakterijuma se javljaju srčana oboljenja, oboljenja krvnih sudova, osteoporoza („krte“ kosti“), bolesti zglobova

Seksualni odnosi poželjni ali uz obaveznu zaštitu

Kao i u drugim periodima života, i u fazi klimakterijuma postoji potreba za seksualnim odnosima, te se svakako preporučuje i njihovo upražnjavanje, kaže dr Bojović i ukazuje na oprez.

Moguće je da do trudnoće dođe i u perimenopauzi jer ovulacije i dalje mogu da postoje, samo su znatno ređe nego u periodu pre perimenopauze. Teorijski, nakon menopauze ovulacije su moguće jedino jatrogenim (stimulisanim) aktiviranjem funkcije jajnika, te bi postojala i mogućnost nastanka trudnoće – kaže naš sagovornik.

Trudnoće visokog rizika i momenat odluke

On objašnjava da ukoliko u periodu perimenopauze ili menopauze dođe do trudnoće, smatrala bi se visokorizičnom zbog godina pacijentkinje.

– U starijem životnom periodu moguće su i različite pridružene bolesti, čije postojanje može učiniti trudnoću rizičnijom. Oko ishoda takve trudnoće, da li će je pacijentkinja zadržati ili prekinuti, odluku može doneti jedino pacijentkinja nakon konsultacija sa ginekologom.

Preporučeni načini zaštite

– Što se tiče metoda kontracepcije u tom životnom periodu, mogućnosti su različite, od mehaničkih metoda, tipa prezervativa ili dijafragme, pa do intrauterinih uložaka – spirala. Klasična hormonska kontraceptivna terapija (kontraceptivne pilule) se u tom životnom periodu ne preporučuju. Treba napomenuti da kontracepciju treba koristiti i godinu dana nakon poslednje redovne menstruacije – savetuje sagovornik eKlinike.

Dr Bojović: Uz lekarsku pomoć, žene mogu da utiču na ponekad dramatične promene u menopauzi Foto: privatna arhiva

Ne propuštajte kontrole!

Dr Bojović ženama u klimakterijumu savetuje obavezne redovne godišnje kontrole (ginekološki pregled, Papanikolau i kolposkopija, vaginalni bris, kao i ginekološki i UZ pregled dojki, mamografija i osteodenzitometrija).

– Svakako se preporučuju i ginekološki pregledi u svim situacijama kada postoje tegobe (čak i minimalno krvarenje, krvarenje nakon odnosa, neprijatan miris sekreta, bolovi i oticanje abdomena, pojava pojačane maljavosti…). Nakon menopauze, iako nema ciklusa, neophodni su redovni ginekološki pregledi (jednom godišnje). Ukoliko je ordinirana neka terapija pregledi mogu biti i češći –savetuje on.

Važnost komunikacije sa lekarima

U današnje vreme, kaže dr Bojović, nema razloga da žena u periodu klimakterijuma trpi tegobe koje nastaju usled slabljenja funkcije jajnika i utiču, ponekad i na dramatičan način, na kvalitet života.

– Pomoć lekara je neophodna, jer stalno treba da imamo u vidu da je period perimenopauze i postmenopauze period kada je žena veoma angažovana u partnerskom, porodičnom, poslovnom i društvenom životu. Dobra okolnost je to što postoje različite terapijske mogućnosti za tretman simptoma klimakterijuma – od prirodnih hormona, preko homeopatije, do hormonskog supstitucionog lečenja – kaže dr Bojović.

Naravno, pre nego što lekar endokrinolog ili/i ginekolog uključe hormonsku terapiju, proceniće rizike i koristi, a poštujući najnovije stručne preporuke i rezultate naučnih istraživanja koji se tiču bezbednosti i povoljnog efekta hormonske /menopauzalne supstitucione terapije.

 Terapije koje mogu da ublaže simptome i preveniraju druge bolesti

Prema njegovim rečima, terapija je veoma individualna i određuje se za svaku ženu ponaosob.

-Uzimaju se u obzir rezultati svih učinjenih pretraga i težina subjektivnih tegoba, da li žena još uvek menstruira, da li je eventualno imala raniju operaciju malignih tumora dojke i/ili jajnika, da li je pušač, da li je gojazna, da li već boluje od dijabetesa (šećerne bolesti), bolesti karotidnih i koronarnih arterija, da li je imala moždani udar, da li ima povišen krvni pritisak… da li u porodici postoje bolesti poput: osteoporoza sa frakturom kuka kod majke ili baka, Alchajmerova bolest, rano oboljevanje od kardio-vaskularnih bolesti… Prolongirani manjak/nedostatak estrogena utiče na kosti i kardiovaskularni sistem, tako da cilj terapije, u periodu klimakterijuma, nije samo ublažavanje/uklanjanje tegoba već i prevencija bolesti poput osteoporoze i bolesti kardiovaskulranog sistema – napominje naš sagovornik.

Po njegovim rečima, u terapiji se koriste: oralni kontraceptivi, hormonska supstituciona terapija (tablete, flasteri, gerlovi, vaginalete…), fito estrogeni (koji značajno mogu ublažiti tegobe, a nalaze u crvenoj detelini, soji, sveže mlevenom lanu, eteričnom ulju lavande, pšeničnim klicama…).

Korisni saveti

Pacijentkinjama se savetuje promena načina života koja podrazumeva smanjen unos ugljenih hidrata i masnoća, više voća, povrća i belančevina, pre svega poreklom iz mesa plavih riba (orada, skuša, tina, losos, tuna, haringa, škarpina, zubatac), koštunjavo voće, manja količina alkohola (na primer čaša crnog vina), prestanak pušenja, smanjenje unosa kafe. Takođe, savetuje se i povećana fizička aktivnost koja, po mogućnosti, treba da se obavlja u prirodi (šetnja, brzi hod, plivanje, joga, vežbe istezanja…), kao i adekvatan unos vitamina D.

– Naravno, lekar će vam, tokom terapije i po njenom završetku, savetovati redovne i periodične kontrole kojih morate da se pridržavate – kaže za eKliniku prim.dr Ivan Bojović.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend