Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Dr Milanko Šekler ekskluzivno za eKliniku: Ne plašite se novog soja korone, oni koji su je preležali zaštićeni su i do 15 meseci

Priredio/la: I. V.
9:00 - 31. 12. 2020.

Dr Milanko Šekler o novom soju korona virusa, sticanju imuniteta na covid 19 i o ponašanju u periodu vakcinacije i revakcinacije

milanko šekler Za svaku vakcinu važi pravilo – možeš da je primiš kada si zdrav Foto: printscreen RTS / eKlinika

Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka, deo je tročlanog tima za sekvenciranje (uz dr Dejana Vidanovića i doktorantkinju Bojanu Tešović) Veterinarskog specijalističkog instituta „Kraljevo“ u Kraljevu, koji su prvi „pročitali“ genom korona virusa što je i upisano u svetsku bazu podataka. Ovaj tim doktora  „samoinicijativno je sekvencirao desetak uzoraka korona virusa i tako utvrdio njegov genetski sastav“, odmah na početku pojave epidemije u Srbiji. Povodom početka vakcinacije u Srbiji protiv infekcije covid 19 dr Milanko Šekler za portal eKlinika priča o tome kako treba da se ponašaju ljudi koji su primili prvu dozu vakcine, da li treba da se vakcinišu ljudi koji su već preboleli covid 19 i šta da očekujemo od novog soja korona virusa koji je trenutno registrovan u desetak zemalja Evrope.

Vakcinacija u Srbiji počela je pre nedelju dana. Kako bi trebalo da se tokom pandemije korona virusa ponašaju osobe koje su primile prvu dozu vakcine? Da li dalje treba da nose maske, drže distancu i odgovorno se ponašaju kao i pre vakcinisanja?

– U momentu vakcinacije ljudi nisu zaštićeni od virusa. Lično nisam video uputstvo proizvođača vakcine i ne znam šta tačno u njemu piše, u smislu koliko nedelja je potrebno da se stvori imunitet. Ali, jedno je sigurno – svi koji su se vakcinisali do druge vakcinacije ne mogu da budu opušteni i da se ponašaju kao da su apsolutno zaštićeni. Čak i kada se primi druga doza, odnosno revakcina, opet je potrebno biti obazriv neko vreme. Ne znam koliki je rok od prve do druge vakcine, tri ili četiri nedelje, nisam upoznat sa tim. Voleo bih kada bi imali neko uputstvo. Ali, ono što je sigurno – od prve do duge vakcine čovek mora da se ponaša kao da uopšte nije vakcinisan. To je prosta logika.  Zaštita ne može da nastupi momentom aplikacije. Antitela počinju da se „dižu“ možda od 10. do 14. dana, ali ona svakako nisu dovoljna da zaštite čoveka od infekcije. Mora da se primi i druga vakcina, i sačeka još neko vreme da bi moglo da se kaže da je zaštita nastupila. Vreme od vakcine do revakcine je period kada je čovek osetljiv i podložan infekciji.

Može li osoba obolela od covid 19 da primi vakcinu?

– Za svaku vakcinu važi pravilo – možeš da je primiš kada si zdrav, i to idealno zdrav, da nemaš nikakve infekcije, niti simptome neke bolesti. I, da bi zaštita nastala, čovek treba da se čuva od bilo kakve infekcije, uključujući i koronu ili bilo koju drugu infekciju. Morate da se čuvate da bi se zaštita stvorila na potrebnom nivou i čovek bio zaštićen. Čim postoji revakcina, znači da je potrebno čuvati se u periodu do nje, jer čovek je tada sigurno osetljiv. Ali, treba se čuvati i još neki period nakon revakcine, sve dok se ne stvori nivo potpune zaštite, bar od 90 odsto.

Studija objavljena u maju 2020. godine u SAD otkrila je da je infekcija covid 19 bila toliko jaka kod hospitalizovanih pacijenata da se njihov imunološki odgovor iscrpeo, a imunološka memorija na virus nije bila adekvatno formirana. Znači li to da osobe obolele od težeg oblika covid 19 možemo svrstati u ranjivu kategoriju?

– Nije mi poznato to istraživanje. Upoznat sam sa mnogo drugih studija koje kažu da ljudi sa težim oblikom covid 19 imaju garantovani nivo zaštite godinu, do godinu i po dana. Pazite, to mogu da budu neki ekstremni slučajevi, na primer. Čovek koji je jedva preživeo koronu moguće je da nije imunokompetentan, da je reč o starijim osobama, da mu nivo zaštite nije adekvatan. To jeste moguće. Ali takvi ljudi nisu pravilo, oni su izuzeci. Znači, neko ko je preboleo boginje, jasno je da ne treba da se vakciniše protiv boginja. U 99 odsto slučajeva nije potrebna vakcina jer postoji potreban nivo zaštite. Ljudi koji su preležali teži oblik covid 19 obično imaju viši nivo zaštite. Imaju i celularni i humoralni imunitet i logika stvari bi rekla da ljudi koji su imali ozbiljan oblik covid 19 imaju viši nivo zaštite. Ali, studija koju pominjete zavisi od toga da li je čovek imunokompetentan, da li je bio potpuno zdrav pre infekcije covid 19, da li je u srednjim godinama ili star čovek. Činjenica je da stariji ljudi možda ne mogu da stvore imunitet. Mnogo je podataka o covid 19. Nikada mi u kraćem vremenskom periodu nismo imali više informacija o nečemu nego kao o korona virusu. To je činjenica. I to malo stvara i konfuziju, jer ima i oprečnih, ali i nerelevatnih podataka.

S obzirom na to da nema dovoljno preciznih podataka o imunitetu na covid 19, u SAD su u toku rasprave o mogućem vakcinisanju zdravstvenih radnika na svakih 6 ili 12 meseci, zbog visokog rizika od zaraze. Ima li potrebe za tim i da li je to dobro za ljudski organizam?

– Ako je neko vakcinisan nekom vakcinom i ako primi revakcinu za mesec dana ili koliko već nedelja treba da prođe, i ako je non-stop izložen uzročniku infekcije, logika stvari kaže da će taj čovek dobiti sve veću zaštitu zbog tog izlaganja uzročniku. Zašto bi ponovo primao vakcinu? Ako sam ja vakcinisan protiv covid 19, i primio revakcinu, i postigao solidan nivo zaštite, i ako sam non-stop izložen uzročniku infekcije, logika stvari kaže da ću imati sve veći nivo zaštite i neću se razboleti. Ja stojim iza ovih reči. Kad čovek primi vakcinu i revakcinu – postigao je nivo zaštite koji mu garantuje da neće da se inficira. Ako u međuvremenu stupiš u kontakt sa uzročnikom, tebi stepen imunološkog odgovora i dalje raste. Znači, sve si „jači“, zaštićeniji. Šta će vam onda vakcina na 6 ili 12 meseci? Naš INEP institut radio je ispitivanja antitela u martu i aprilu. I utvrđeno je da je posle 6 meseci više od 90 odsto ljudi imalo isti nivo zaštite ili čak i viši. Uopšte nije tačno da ne postoji zaštita, nije tačno da imunitet tako brzo prolazi. Ne znam zašto ljudi vole da veruju i pričaju kako u slučaju covid 19 nema zaštite. Pa to je nemoguće.

A šta je onda sa ljudima koji su se ponovo inficirali u vrlo kratkom vremenskom roku?

– Pa šta? Zašto imamo dve vakcine? Zašto nije dovoljna jedna doza? Pa iz prostog razloga. Zato što jedna doza ne može da garantuje zaštitu. Kada vakcinišem živinu ja je vakcinišem četiri puta za 4 meseca. I to sa različitim sojevima. Prosta je stvar. Neko je preboleo covid 19 i ima vrlo nizak nivo antitela i ima nizak nivo celularnog imuniteta – pa logično je da može da se inficira ponovo. Šta je tu čudno. Kada se inficira i drugi put preboli covid 19 – to čoveku dođe kao revakcina. Ja garantujem da treći put neće dobiti infekciju. Nikad.

Da li osobe koje su već imale covid 19 treba da se vakcinišu?

– Ako si imao teži oblik covid 19, duže si bolovao, imao veću temperaturu, bolest duže trajala, sigurno je da ćeš imati viši nivo zaštite i nećeš moći ponovo da se inficiraš jer imaš dovoljno zaštite. Za takve osobe mogu da garantujem da su sigurno zaštićeni 9 do 15 meseci. Najmanje toliko. Ako si imao blage simptome, jedan dan temperaturu od 37,1℃, maltene nije ni znao da je oboleo, taj nivo zaštite koji imaš vrlo je diskutabilan, na niskom je nivou i logično je da možeš ponovo da se inficiraš jer infekcija nije postala sistemska. Nema tu ništa neobično. Zavisi od količine, doze virusa koji si primio. U vakcini imaš veliku, standardnu dozu koju ćeš da primiš da bi stvorio zaštitu. Ako si ti 5 puta, po malo primio virus, a da to i ne znaš, ti možeš da postigneš fenomenalan nivo zaštite. Jer si se 5 puta inficirao, ali to i ne znaš. Nije bilogija 1 + 1 su 2. Ima mnogo varijanti koje treba da dovedu do zaštite ili da dovedu toga da nisi zaštićen. Da vam to dočaram – da može to jednim inficiranjem da se stvori sigurna zaštita onda bi vam trebala jedna doza vakcine. Zašto imamo dve vakcine? Zašto nije dovoljna jedna doza? Zašto dve? Ponekad i tri. Ovde treba da primite dva puta dozu da biste bili sigurni da nećete da se razbolite i da će vakcina da vas zaštiti. Drugim rečima, onaj ko je preboleo dva puta covid 19, on je sigurno zaštićen možda i godinama. Stvari su tu vrlo jasno definisane, ali, postoje izuzeci. Čovek koji se inficirao, imuni status mu je vrlo slab, stariji je, ima hronične bolesti, dijabetičar je… njegov imuni sistem je već izmrcvaren i on ne može da stvori potreban nivo zaštite. I ako se inficira njegov imunitet nije sposoban da stvori potreban nivo zaštite.

Novi soj korona virusa identifikovan u Velikoj Britaniji trenutno je registrovan u desetak zemalja Evrope. Treba li da budemo zabrinuti zbog ove mutacije?

– Ima mnogo varijantnih sojeva korona virusa. To je jasno. I uopšte ne postoji nikakva panika. On se non-stop menja od marta do sad. I ima mutacija i mutacija. Do sada ih je zabeleženo oko 4.000. To je tačno. Korona virus ima 29.000 nukletotida i non-stop se tu po nekoliko nukleotida razlikuje. Sada se nagomilavaju razlike pa ih negde ima više, a negde manje. Ali ništa epohalno se nije promenilo, jer nas samo zanimaju one varijacije i mutacije gde imamo veću prenosivost i veću patogenost, zarazu, pa, daleko bilo, više ljudi umire ili lakše obolevaju. Sve ostale varijante nas ne zanimaju. Virus najčešće mutira na svoju štetu. On te „greške“ pravi slučajno. Nema on neku inteligenciju pa svesno pravi problem. Greške pravi po trincipu „tras“. Lupio. I najčešće te mutacije koje napravi su na njegovu štetu. Ili nemaju nikakvog efekta na njegovo prenošenje ili na njegovu patogenost. E sad, kod ovog novog soja korona virusa koji se pojavio u Velikoj Britaniji, koji je, kako su rekli, imao 14, 17, 23… koliko već mutacija, samo je jedna bitna. Ona N501Y, zato što se ona nalazi na S proteinu koji se nalazi na mestu vezivanja virusa za ćelijski receptor. Bila je priča da to sad olakšava vezivanje. OK, mogu da prihvatim. Ali ne mogu da prihvatim da su to tako brzo otkrili. Ali hajde, neka bude da jesu. Znači, ništa se tu nije promenilo sem u smislu da je sada potrebno manje virusa i čestica da bi se neko inficirao. Ali, to što se neko lakše inficirao sa manjim brojem virusnih čestica nema nikakvog uticaja na kliničku sliku. Klinička slika je i dalje ostala ista. Možda je čak i blaža. U prirodi najčešće veća prenosivost automatski znači manja patogenost. I obratno. To je pravilo. Izuzetno retko može da se desi da se veća prenosivost veže za veću zarazu. Ali to je jako retko. Na primer, SARS-CoV virusi su se lakše prenosili od ovog korona virusa, ali su ipak imali i veću smrtnost (oko 10 odsto). MERS-CoV  se mnogo teže prenosio ali je imao  još veću smrtnost (više od  30 procenata). Teže se prenosio, ali je izaziva i težu kliničku sliku. To ide jedno s drugim, a ne lakše se prenosi a teža klinička slika. To mnogo ređe biva. Dešava se, ali vrlo retko. Kad se nešto lakše prenosi, po pravilu je manje zarazno. Kao da priroda to nekako reguliše nekim svojim mehanizmima. Znači, lakša prenosivost po pravili znači manju zaraznost.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend