Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Prof. dr Marija Matić: 7 najvažnijih uloga vitamina C u našem organizmu

13:57 - 02. 01. 2021.
prof. dr Marija Matić, specijalista kliničke biohemije

Vanredni profesor Medicinske biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, doktor medicine, specijalista Kliničke biohemije

Jedan je od najpoznatijih i najistraživanijih vitamina koji ima veoma važnu ulogu u organizmu

Vitamin C pojačava efikasnost i urođenog i stečenog imunskog odgovora Foto: Shutterstock

Vitamini su esencijalni nutrijenti koji se u ljudski organizam moraju unosti u malim količinama da bi ćelije organizma mogle pravilno funkcionisati. Ne mogu se sami sintetisati u ljudskom telu i stoga se moraju unositi putem hrane ili suplemenata. Mogu se podeliti u dve grupe, vitamini rastvorljivi u mastima (liposolubilni) i one rastvorljive u vodi (hidrosolubilne). U liposolubilne spadaju vitamini A, D, E i K, dok hidrosolubilne čine vitamini B kompleksa i vitamin C.

Vitamin C (L-askorbinska kiselina) prvi je otkrio i opisao mađarski biohemičar i nobelovac dr Albert Szent-Gyorgyi, koji je za ovo izuzetno otkriće 1937. godine dobio i Nobelovu nagradu za medicinu. U godinama posle njegovog otkrića vitamin C postaje, bez sumnje, jedan od najpoznatijih i najistraživanijih vitamina.

Ima ga u svežem voću i povrću

Njegova prisutnost u hrani je gotovo u potpunosti ograničena na sveže voće i povrće. Najbolji izvori vitamina C su citrusno voće (limun, pomorandža, kivi, grejp), bobičasto voće (crna ribizla), šipak, paradajz, kupus, aronija, acerola, zelena paprika (pre svega deo oko peteljke) i zeleno voće. Ima ga u i semenu u fazi klijanja. U mleku i namirnicama životinjskog porekla se nalazi vrlo malo ovog vitamina.

Interesantno je da je C vitamin esencijalan samo za neke vrste kao što su ljudi, primati, zamorci te ga oni moraju unositi hranom, dok ga većina drugih životinja i biljaka može sintetisati iz molekula glukoze. Askorbinska, monohidroaskorbinska i dehidroaskorbinska kiselina poseduju aktivnost vitamina. Vitamin C je bela kristalna supstanca, stabilna u kiseloj sredini, a osetljiva na toplotu (50-90 odsto se uništava kuvanjem), vazduh i alkalije.

Apsorpcija

Apsorpcija vitamina C se obavlja u sluznici usne duplje i u gornjem delu tankog creva. Apsorpciju pomažu prisustvo kalcijuma, magnezijuma, drugih vitamina i minerala, a smanjuju duvan, alkohol, antibiotici, salicilati, kortizon i oralna kontraceptivna sredstva.

Uloge vitamina C

Vitamin C je višestruko koristan jer ima brojne uloge u važnim funkcijama našeg organizma. Najveći broj biohemijskih i molekularnih funkcija vitamina C objašnjena je činjenicom da se može ponašati kao donor elektrona.

Snažan antioksidans

Upravo zbog toga jedna od najvažnijih bioloških uloga vitamina C je antioksidantna, jer štiti ćelije od oksidativnog oštećenja uzrokovanih dejstvom slobodnih radikala.

Poznato je da slobodni radikali imaju ulogu u patogenezi mnogih oboljenja jer reaguju sa važnim biološkim makromolekulima – proteinima, lipidima i nukleinskim kiselinama što može dovesti do oštećenja ili smrti ćelije. Svoju antioksidantnu ulogu vitamin C ostvaruje na dva načina. Prvi i glavni način je regeneracija drugog antioksidantnog vitamina, vitamina E. Međutim, askorbinska kiselina kao redukujući agens može i direktno reagovati i sakupljati slobodne radikale i na taj način neutralisati njihovo štetno delovanje.

Važan u stvaranju kolagena

Vitamin C je veoma važan u procesu stvaranja kolagena, osnovnog gradivnog proteina u telu. Kolagen u raznim varijacijama ulazi u sastav naše kože, kose, noktiju, hrskavica, tetiva, ligamenata, kao i krvnih sudova. Pored toga, vitamin C je takođe neophodan u nastanku osteokalcina (organski matriks u kostima koji sadrži kolagen). Stoga je vitamin C od izuzetnog značaja za održavanje normalnog i zdravog vezivnog tkiva, kao i za zarastanje rana.

Uloga vitamina C u odbrani imuniteta

Uloga vitamina C u održavanju funkcije obrambenog sistema je nedvosmislena. Naime, poznato je da vitamin C pojačava efikasnost i urođenog i stečenog imunskog odgovora. Vitamin C ispoljava antivirusni efekat jer podstiče proizvodnju interferona (primarnog odbrambenog odgovora na prisustvo virusa u organizmu domaćina). Pored toga, povećava aktivnost neutrofilnih granulocita, ćelija belih krvnih zrnaca važnih u odbrani od patogenih agenasa. Utiče na fagocitnu aktivnost leukocita, koja raste linearno sa povećanjem koncentracije vitamina C, što ima za posledicu efikasnije uklanjanje infektivnih mikroorganizama.

Važan za metabolizam gvožđa

Vitamin C je od izuzetnog značaja za metabolizam gvožđa. Naime, pomaže apsorpciju gvožđa u digestivnom traktu, redukujući ga u Fe2+ oblik u želucu i ubrzava intestinalnu apsorpciju i sintezu feritina. Štiti vitamine A, E i neke vitamine B grupe od oksidacije. Takođe poboljšava korišćenje folne kiseline, pomažući konverziju folata u tetrahidrofolat ili formiranje derivata poliglutamata tetrahidrofolata koji predstavljaju aktivan oblik ovog vitamina.

Važan u sintezi hemoglobina

Vitamin C neophodan za sintezu hemoglobina, za pravilno sazrevanje eritrocita, zbog njegove uloge u metabolizamu folne kiseline, kobalta i gvožđa. Obzirom da se vitamin C koncentruje u nadbubrežnoj žlezdi i učestvuje u sintezi kateholamina, adrenalina i noradrenalina, veoma je važan u periodu stresa. Pored toga, L-askorbinska kiselina učestvuje i u metabolizmu amino kiseline tirozina čiji su proizvodi u CNS-u neurotransmiteri dopamin i noradernalin koji su bitni za normalno raspoloženje i dnevne aktivnosti.

Značajan i u metabolizmu holesterola

Vitamin C aktivno učestvuje u metabolizmu holesterola i ima pozitivan učinak u prevenciji komplikacija vezanih za neke oblike hiperholesterolemije (povećanje nivoa holesterola). Vitamin C isto tako ima ulogu u proizvodnji karnitina, poznatog kao „sagorevač“ masti, jer učestvuje u u transportu i iskorišćavanju masnih kiselina kao izvora energije u našim ćelijama.

U lečenju komplikacija dijabetesa (bolesti desni, sporo zarastanje rana, brzo starenje kože) ovaj vitamin ima takođe važnu ulogu. Neka novija istraživanja ukazuju, da bi vitamin C, uz sadejstvu sa drugim lekovima, mogao imati i ulogu u lečenju mentalnih bolesti.

Pomaže kod muške neplodnosti

Kod muškaraca vitamin C može pomoći u lečenju neplodnosti, koja je uzrokovana aglutinacijom (slepljivanjem) spermatozoida, te je stoga spermatozoid nesposoban da prodre u jajnu ćeliju. Pored toga, vitamin C povećava iskoristljivost cinka, magnezijuma, bakra i kalijuma, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje spermatozoida.

Nedostatak vitamina C

Preporučene dnevne doze (RDA, eng. recommended dietary allowance) za vitamin C su sledeće: deca 40-60 mg, žene 60 mg, muškarci 75mg, dok trudnice i dojilje zahtevaju dozu od 100 mg. U uslovima normalne i uravnotežene ishrane ne dolazi do deficita vitamina C jer se unosom iz voća i povrća zadovoljava 90 odsto potreba, mleka i mlečnih proizvoda peto dsto, jaja, ribe i mesa jedan odsto potreba.

Međutim, deficit se može pojaviti usled dugotrajnog neunošenja (tri meseca) svežeg voća i povrća u slučajevima loše ishrane i/ili povećanih potreba organizma. Manji nedostatak ovog vitamina manifestuje se petehijama na koži i lakim nastankom modrica zbog povećne fragilnosti krvnih sudova. Hipovitaminoza je delimičan nedostatak vitamina C koji se manifestuje promenama na koži, povećanom fragilnosti krvnih sudova, gubitkom apetita, umorom, nervozom, bolovima u mišićima i zglobovima, gubitkom telesne težine, suvom kožom i čestim prehladama.

Skorbut je teži oblik nedostatka vitamina C i povezan je sa otežanim zarastanjem rana, osteoporozom, frakturama kostiju, krvarenjem desnih, gubitkom zuba, krvarenjima i anemijom. Hipokrat je prvi opisao skorbut i uočio da agrumi imaju pozitivan učinak kod ove bolesti.

Suplementacija vitaminom C

Pokazano je da pušači imaju niži nivo askorbinske kiseline u plazmi. Stoga su dnevne potrebe pušača za ovim vitaminom dvostruko veće nego kod nepušača i RDA za njih iznosi 200mg. Pojedini lekovi mogu uticati na metabolizam vitamina C. Izgleda da aspirin blokira preuzimanje vitamina C od strane leukocita. Takođe, i oralni kontraceptivi i kortikosteroidi snižavaju vrednosti vitamina C u plazmi. Pored toga, u stanjima stresa može doći do brzog pada nivoa vitamina C u organizmu, jer se veći deo mobiliše u nadbubrežne žlezde.

Upravo iz tog razloga osobe koje duže vreme koriste pomenute lekove, kao i osobe koje su u stanju stresa (infekcije, hirurške intervencije, velika fizička aktivnost) trebalo bi da budu na suplementaciji vitaminom C. U ovim slučajevima preporučuje se uzmanje oko 1g vitamina C dnevno, podeljeno u 2 doze, uz obroke.

Vitamin C je jedan od najšire i najčešće korišćenih dijetetskih suplemenata. Na tržištu se mogu naći hemijski raznovrsni sintetski preparati vitamina C u velikom broju različitih oblika (kapi, tablete, kapsule, smeša za piće, multivitaminske formulacije, prah). Međutim, treba naglasiti da je uvek bolje koristiti prirodne izvore vitamina C, jer je prirodni vitamin C u kompleksu sa bioflavonidima. Ova kompleksna forma im omogućava sinergistički efekat u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i jačanju imunog sistema. Pored toga, bioflavonoidi deluju i kao protektori vitamina C, štite ga od oksidacije, a povećavaju i njegovu apsorpciju i efikasnost.

Efikasniji u kombinaciji sa bioflavonoidima

Na tržištu postoje i suplementi koji imaju upravo ovakvu kombinaciju (vitamin C + bioflavonoidi poput kvercetina, hesperidina i rutina). Ranije korišćeni suplementi vitamina C, izolovani iz šipka, kao što su Na-askorbat/Ca-askorbat, samo su „prolazili“ kroz organizam i sav višak se izlučivao urinom, dok novije, „estar forme“ vitamina C (npr. askorbil-palmitat) omogućavaju dugotrajnije, kontinuirano snabdevanje organizma ovim neophodnim vitaminom i bolje ih podnose ljudi sa želudačnim problemima.

Zbog produženog oslobađanja vitamina C iz ovih preparata ne dolazi do njegovog naglog izlučivanja putem bubrega te se smanjuje rizik od nastanka bubrežnih kamenaca. Bitno je napomenuti da se komplikacije od strane urinarnog trakta mogu sprečiti upotrebom sode bikarbone, odnosno magnezijuma uz askorbinsku kiselinu, čim dnevna doza vitamina C pređe dva grama.

Pored toga, važno je naglasiti da se prilikom unosa većine suplemenata vitamina C u organizam apsorbuje samo njegov manji deo. Ovaj problem se može prevazići korišćenjem najnovije lipozomske forme suplemenata vitamina C, u kojima je natrijum askorbat kapsuliran u mikroskopske male dvoslojne čestice izrađene od esencijalnih fosfolipida čime se omogućava prirodnu i znatno efikasnija apsorpcija vitamina C (i do 95 odsto).

Hipervitaminoza vitamina C

Vitamin C je u najvećem broju slučajeva netoksično jedinjenje. U organizmu se zadržavaju samo male količine, dok se višak ovog vitamina brzo izlučuje urinom. Ipak, veće količine (doze preko pet grama) mogu dovesti do predoziranja ovim vitaminom. Prvi i najčešći znak da je telo zasićeno askorbinskom kiselinom jeste pojava dijareje. Drugi simptomi koji se mogu javiti su: mučnina, povraćanje, dizurija (peckanje kod mokrenja), osetljivost kože na dodir, crvenilo kože, glavobolja, umor i poremećаji sna. Hemoliza (razgradnja crvenih krvnih zrnaca) najozbiljnija je posledica previsoke koncentracija vitamina C u krvi, ali je ova pojava izuzetno retka i pojavljuje se tek kod unosa vrlo visokih količina vitamina C.

Predoziranje

Dugotrajno korišćenje visokih doza vitamina C može imati za posledicu:

  • “rebound effect” kod naglog prestanka uzimanja koji traje oko dve nedelje (dugotrajno uzimanje velikih doza, a zatim nagli prestanak može dovesti do pojave hipovitaminoze)

  • rizik od stvaranja kamenaca kalcijum oksalata u bubrezima i žučnoj kesici

  • maskiranje urinarnih testova za glukozu

  • smanjenje efekta antikoagulantne terapije

  • tablete C vitamina sadrže inertne materije (natrijum koji povećava krvni pritisak, a može dovesti i do dijareje jer ima laksativni efekat)

 

TEME:
Slovenka
21:42, 15. 01. 2021. Odgovori

Poučno za šire mase lako dostupno

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend