Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Prof. dr Marija Matić: Zašto je cink toliko važan mineral i koje se doze preporučuju za dobar imunitet

13:00 - 04. 12. 2020.
prof. dr Marija Matić, specijalista kliničke biohemije

Vanredni profesor Medicinske biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, doktor medicine, specijalista Kliničke biohemije

Nedostatak cinka dovodi do pada imuniteta, apetita, poremećaja čula ukusa i mirisa, smanjenja seksualne želje….

Neophodan je za rast i razvoj novorođenčadi i dece Foto: Shutterstock

Osim glavnih elemenata (vodonik, kiseonik, azot i ugljenik) u ljudskom organizmu su prisutni i drugi stalni i neophodni elementi, koji se nazivaju mineralnim elementima. Mineralni elementi se u organizam unose putem hrane i neophodni su za održavanje važnih biohemijskih i fizioloških funkcija organizma. U grupu mineralnih elemenata spadaju i esencijalni oligoelementi (elementi u tragovima) među kojima je i cink.

Važan mineral

Cink pripada esencijalnim oligoelementima, neophodan je za normalan i zdrav život, rast i reprodukciju. Značaj cinka za ljudski organizam primećen je 60-tih godina prošlog veka i od tada traje intezivno proučavanje bioloških uloga ovog oligoelementa. Kod ljudi je klinički ili subklinički deficit cinka relativno čest, pogotovo u nerazvijenim i zemlljama u razvoju.

Iz tog razloga je SZO (Svetska zdravstvena organizacija) od 2002. godine uvela program suplementacije cinkom u zemljama u razvoju, jer je nedostatak ovog minerala svrstan na peto mesto uzroka za nastanak različitih bolesti. U organizmu odrasle osobe ovaj mineral se nalazi u količini od 2-3 grama, što ga čini drugim metalom po zastupljenosti u našim tkivima, odmah posle gvožđa.

Prirodni izvori

Prirodni izvori cinka su crveno meso (svinjetina, govedina), zrna žitarica (neglazirana), pšenične klice, spanać, mahunarke (grašak, pasulj, soja, boranija), jaja, mleko, riba, ostrige, škampi, rakovi, školjke, vino, seme bundeve, pivski kvasac.

Iako se nalazi u namirnicama i životinjskog i biljnog porekla, apsorpcija i iskoristljivost cinka nisu isti za ove dve grupe namirnica. Telo bolje apsorbuje cink iz crvenog mesa, ribe i živine zato što su za njegovu bolju apsorpciju potrebne amino kiseline pretežno prisutne u hrani životinjskog porekla.

S druge strane, biljna vlakna, fitinska kiselina i njene soli prisutne u hrani biljnog porekla otežavaju apsorpciju cinka.

Preporučene doze

Preporučene dnevne doze (Recommended Dietary Allowances, RDA) zavise od pola, godina i fiziološkog stanja organizma.

Za muškarce RDA iznosi 10-15 mg, za žene 8-10 mg, a decu 5-11 mg.

Povećane potrebe za ovim oligoelementom se javljaju kod trudnica i dojilja (preporučen dnevni unos 15-20mg). Smatra se da je iskoristljivost cinka iz hrane samo oko 10 odsto, pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih doza.

Ima važne biološke funkcije

Zink je mineral čije je prisustvo u organizmu neophodno da bi se sačuvalo zdravlje. Ovaj oligoelement je uključen u brojne aspekte ćelijskog metabolizma i ima važne biološke funkcije. Cink predstavlja kofaktor za  preko 300 enzima koji kontrolišu vitalne procese, što ukazuje da je ovaj hemijski element uključen u praktično svaki aspekt našeg metabolizma.

Pored toga, on učestvuje u sintezi DNK, neophodan je za rast i razvoj novorođenčadi i dece, ima antioksidantno delovanje, jer štiti telo od slobodnih radikala, pospešuje zdravlje kostiju i zuba i smanjuje rizik od raznih degenerativnih promena, pomaže u bržem zarastanju rana, smanjuje rezistenciju na insulin, utiče na stvaranje spermatozoida i sintezu testosterona, stoga se koristi u tretmanu impotencije i steriliteta.

Poboljšava pamćenje, smanjuje infekcije

Pokazano je da cink poboljšava intelektualne sposobnosti poput pamćenja, rasuđivanja i razmišljanja, odnosno vraća mentalnu svežinu. Takođe, ovaj oligoelement pomaže organizmu da se bolje nosi sa stresom, smanjuje učestale infekcije i efikasan je u borbi protiv dijareje, pa se zato dodaje u probiotske preparate. Bez cinka organizam ne može adekvatno da se brani od patogenih agenasa, jer je izuzetno važan za pravilno funkcionisanje imunog sistema.

Važan za imunitet i rad štitne žlezde

Naime, joni cinka imaju bitnu ulogu u odbrambenom odgovoru ćelija urođenog i stečenog imuniteta domaćina tokom bakterijskih i virusnih infekcija. Cink je potreban za pretvaranje T4 (tiroksin) u T3 (trijodtironin), pa je važan i za normalnu funkciju štitaste žlezde. Na koži i sluzokoži sprečava razvoj bakterija, ima sposobnost isušivanja i zatezanja kože i sluzokože, doprinoseći tako smanjenju osećaja svraba i bola.

Cink igra veliku ulogu i u starosti, jer poboljšava imunitet, utiče na regulaciju nivoa šećera u krvi, sprečava uvećanje prostate, stoga bitno utiče na zdravlje, kvalitet i dužinu života starijih osoba.

Većina ljudi na adekvatnoj i raznovrsnoj ishrani dobija dovoljno cinka. Međutim, kod određene grupe ljudi, kao što su pacijenti sa sa poremećajima probavnog sistema, vegetarijanci i alkoholičari, može da se javi deficit cinka. U terapiji deficita cinka se preporučuje unos cinka u dozi od 30-60mg dnevno. Iz tog razloga vegetarijancima se savetuje da unose čak 50 odsto više cinka od RDA.

Simptomi deficita

Deficit cinka se može ispoljiti blagim, srednje teškim i teškim kliničkim simptomima. Blagi klinički simptomi obuhvataju smanjen imunski odgovor, poremećaj čula ukusa i mirisa, smanjenje broja spermatozoida, smanjenje seksualnog nagona. Srednje teški klinički simptomi manifestuju se usporenim rastom organizma, smanjenim apetitom, otežanim zarastanjem rana, noćnim slepilom. Teški klinički simptomi obuhvataju sklonosti infekcijama (dijareja, pneumonija), mentalnu letargiju, opadanje kose.

O suplementima cinka

U slučajevima deficita cinka često je neophodno primeniti dijetetske suplemente cinka. Dijetetski suplementi sadrže nekoliko oblika cinka, uključujući cink glukonat, cink sulfat i cinkov acetat. Procenat elementarnog cinka varira od oblika do oblika. Na primer, oko 23 odsto cink sulfata sastoji se od elementarnog cinka; tako 220 mg cinkovog sulfata sadrži 50 mg elementalnog cinka. Istraživanja nisu utvrdila da li postoje razlike između oblika cinka u apsorpciji, bioraspoloživosti ili toleranciji.

Ne sme da se uzima uz određene lekove

Dijetetski suplementi cinka mogu imati interakciju ili smanjiti delovanje određenih lekova ukoliko se uzimaju istovremeno. Naime, uzimanje dijetetskog suplemenata cinka zajedno sa kinolonskim ili tetraciklinskim antibiotikom, penicilaminom (lek za lečenje reumatoidnog artritisa) smanjuje apsorpciju i cinka i ovih lekova. Zato je poželjno uzimanje ovih lekova najmanje dva sata pre ili četiri do šest sati nakon uzimanja preparata cinka. Pored toga, tiazidni diuretici, kao što su hlorthalidone, povećavaju količinu cinka izgubljenog u urinu. Stoga uzimanje tiazidnih diuretika duži vremenski period može smanjiti količinu cinka u organizmu.

Kada je toksičan

Toksični efekti cinka se ispoljavaju pri njegovom unosu od 150-500 mg ili više dnevno. Simptomi koji se mogu pojaviti pri ovim toksičnim dozama cinka su: poremećaj nervnog sistema, glavobolja, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, grčevi u stomaku, dijareja. Ukoliko se preparati cinka uzimaju u višku duže vreme može doći do oslabljenog imuniteta, niskog nivoa HDL holesterola (“dobar” holesterol) kao i niskog nivoa bakra u organizmu.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend