Kašalj predstavlja iznenadnu refleksnu radnju kojom se naš organizam brani od onoga što nadražuje grlo i disajne puteve. Najčešći uzrok su bakterijske ili virusne infekcije. Kašalj može biti suv, odnosno neproduktivan (bez sluzi) ili produktivan kada dolazi do prekomernog lučenja sluzi koja otežava disanje.
– Izazivači kašlja mogu biti razni, to su čestice prašine, dim cigareta, dim, polen i ostali alergeni koji se nalaze u vazduhu, sluz, šlajm, ali i želudačna kiselina i tumori pluća. Ovi iritanti stimulišu nerve u respiratornom traktu da pošalju impuls mozgu, i dalje mišićima trbuha i dijafragme da naglo izbace vazduh iz pluća, a sa uzrocima iritacije – kaže za e-Kliniku prof. dr Nevena Sečen internista pulmolog – onkolog.
Kašalj je znak upozorenja za mnoge bolesti. Ako traje duže od mesec dana, a naročito ako iskašljavate krv, neophodno je da se javite pulmologu kako bi se otkrio uzrok kašlja i počelo lečenje.
Koji kakšalj treba da nas zabrine?
- Ako se kašalj javlja često i traje duže od mesec dana,
- ako iskašljavate sukrvičasti ispljuvak,
- ako uz kašalj imate i temperaturu višu od 38 stepeni,
- ako imate osećaj gušenja i bol u grudima pri kašljanju i dubokom disanju,
- ako iskašljavate žućkasti ili zelenkasti sekret,
- ako ste izgubili apetit i naglo smrašali bez očiglednog razloga,
Zbog ovakvih vrsta kašlja neophodno je da se hitno javite pulmologu. Uzroci kašlja mogu biti razne akutne i hronične bolesti pluća i disajnih puteva, ali i karcinom pluća, naročito ako ste u rizičnoj grupi, dugogodišnji pušač i imate preko 55 godina.
Kako da znamo da je uzrok kašlja covid 19?
Kod velikog broja obolelih od covid 19 uz opštu malaksalost i povišenu temperaturu (najčešće između 37,2 i 37,4) javlja se i suv, uporan kašalj. Česta komplikacija je obostrana upala pluća kada telesna temperatura može da bude visoka (preko 38,5), a kašalj još izraženiji i organizam se boli da dođe do kiseonika.
I kod pacijenta sa viskom krvnim pritskom se javlja kašalj sličan kao kod covid 19, kako ih razlikovati?
Kod bolesnika sa hipertenzijom može da se javi suv, nadražajni kašalj. Međutim, nije svaki kašalj posledica zaražavanja novim korona virusom. Kod kardioloških bolesnika koji su na terapiji ACE inhibitorima zbog visokog krvnog pritiska ponekad se javlja uporan kašalj. Taj kašalj nije praćen povišenom temperaturom.
Ukoliko uzimate Enalapril, Kaptopril, Monopril, Prexanil ili neki sličan lek, a svakodnevno Vas muči suvi kašalj, obratite se svome pulmologu da bi video da li je kašalj posledica lekova što tada iziskuje novi lek protiv povišenog pritiska.
Kada kašalj ukazuje na bolesti pluća?
Uporan kašalj, otežano disanje, bol u grudima pri kašljanju i dubokom disanju mogu da ukažu na različite bolesti pluća i organa za disanje od upale pluća, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća, intersticijalne bolesti pluća, fibroze, tuberkuloze, pa sve do raka pluća, što je danas veliki zdravstveni problem i prvi je među malignim oboljenjima po broju obolelih i umrlih.
Pored kliničkog pregleda pulmologa neophodno je:
- da se ispljuvak pošalje na mikrobiološku i citopatološku analizu
- da se uradi kompletna krvna slika sa biohemijom i zapaljenskim parametrima (CRP, prokalcitonin) i D- dimer
- da se uradi rendgenski snimak, CT – skener grudnog koša
- bronhoskopija
- punkcija ili biopsija pluća.
Kada se sumnja na rak pluća, preporučuju se i VATS – videoasistirana torksoskopija i medijastinoskopija.VATS podrazumeva uvođenje optičkog instrumenta kroz rez od dva centimetra na grudnom košu da bi se videla pluća, plućna maramica i uzeli uzorci tkiva.
Medijastinoskopija je minimalno invazivna dijagnostička hiruška metoda koja se izvodi u opštoj anesteziji. Kroz mali rez na koži vrata se provlači cev (medijastinoskop) da bi se ispitala oblast sredogruđa i limfni čvorovi blizu pluća.
