Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Nazire li se kraj HIV-u i AIDS-u?

9:25 - 30. 11. 2020.
dr Katarina Kukuruzović, lekar opšte prakse

Svetski dan borbe protiv HIV-a/AIDS-a se svake godine obeležava u celom svetu od 1988. godine, i dalje je neizlečiva bolest, a broj obolelih u Srbiji raste…

test na HIV

HIV je virus od koga takođe možemo da se zaštitimo ako se odgovorno ponašamo Foto: Shutterstock

Od 1988. godine, svakog prvog dana decembra obeležava se Svetski dan borbe protiv HIV-a i AIDS-a. Iako bolest i dalje pripada grupi neizlečivih, postignut je veliki napredak u terapiji i prevenciji. Ipak, kraj HIV-u i AIDS-u se za sada ne nazire.

Da li znate da u Srbiji iz godine u godinu raste broj zaraženih HIV-om?

Da li znate da se 83 odsto obolelih zarazilo nezaštićenim seksualnim odnosom, od čega su 82 odsto muškarci?

Da li znate da većina stomatologa odbija da leči HIV pozitivne?

Šta znače skraćenice HIV, AIDS i SIDA?

HIV (human immunodeficiency virus) je retrovirus koji izaziva bolest koja se naziva SIDA (francuski: Syndrome d’immunodéficience acquise) ili AIDS (engleski: acquired immunodeficiency syndrome).

Kada je prvi put dijagnostikovan AIDS?

Ranih 80-tih godina prošlog veka prijavljeni su prvi pacijenti koji su umrli od tada nove bolesti. Zajedničko za sve njih je bilo to da su bili homoseksualci koji su umrli od komplikacija retkih infekcija (naročito Pneumocystis carinii pneumonia) i neobično agresivnih malignih tumora (naročito Kapoši sarkom).

Ubrzo je ovo prepoznato kao sindrom (skup međusobno povezanih simptoma), i nazvano je AIDS ili SIDA, odnosno sindrom stečenog gubitka imuniteta.

Bilo je potrebno nekoliko godina da se shvati da je uzročnik AIDS-a virus, koji je zatim i pronađen, i to prvi put u okviru istraživanja instituta Paster u Parizu. Za otkriće virusa humane imunodeficijencije (HIV) troje virusologa je dobilo Nobelovu nagradu.

Kada je nastao HIV?

Nakon što je opisan HIV, testovi za otkrivanje prisustva virusa počeli su da se primenjuju ne samo na novim pacijentima kod kojih se sumnja na AIDS, nego i na uzorcima tkiva osoba koje su ranije preminule od tada nepoznatog uzroka, a čiji simptomi koji su doveli do smrtnog ishoda veoma liče na AIDS.

Ovim ispitivanjima potvrđeno je da je postojalo prisustvo HIV infekcije kod ljudi čak nekoliko decenija pre 1980.

Kako je nastao HIV?

Ponekad se u prirodi desi prenos virusa koji inficira neke životinjske vrste na čoveka, a nakon toga se desi da se taj virus raširi u ljudskoj populaciji. Ovo se naziva zoonotska transmisija.

HIV je nastao prenosom virusa imunodeficijencije majmuna (SIV) na čoveka. Nije tačno poznato na koji način se tačno ova transmisija odigrala, već se samo pretpostavlja da je to moglo da se desi prilikom lova na majmune, jedenjem zaraženog mesa majmuna, ili je došlo do napada inficiranog majmuna na čoveka, pa se na taj način virus preneo.

Kako se prenosi HIV?

HIV se sa osobe na osobu prenosi direktnim putem, preko telesnih tečnosti, ali samo onih u kojima se virus nalazi u dovoljnoj koncentraciji da može da se prenese na drugu osobu. HIV može da se prenese putem krvi, presemene i semene tečnosti, vaginalnog sekreta i majčinog mleka.

Putevi transmisije HIV-a su:

  • prilikom nezaštićenih seksualnih odnosa (bez kondoma) bez obzira da li je došlo do ejakulacije ili ne

  • korišćenjem zaražene igle kod intravenskih narkomana

  • prilikom tetoviranja ili pirsinga zaraženim iglama

  • transfuzijom krvi u kojoj je prisutan HIV

  • sa majke na dete prilikom porođaja (vertikalna transmisija)

  • dojenjem

Kako se ne prenosi HIV?

HIV se ne prenosi indirektnim putem, preko predmeta koje je dodirnula HIV pozitivna osoba, upotrebom zajedničkog toaleta, ubodom insekata, kupanjem u bazenu i sl.

HIV ne može da se prenese grljenjem, rukovanjem ili ljubljenjem sa zaraženom osobom, niti boravkom u istoj prostoriji sa osobom koja je HIV pozitivna.

Šta je AIDS?

AIDS je najteži i terminalni stadijum infekcije HIV-om. Ovaj sindrom čini skup simptoma koji nastaju zbog toga što HIV razara vrstu belih krvnih zrnaca (leukocita) koja se naziva T limfociti, a koji su odgovorni za regulisanje efektivnog imunskog odgovora na patogene.

Nakon zaražavanja HIV-om, nastupa latentna faza infekcije, koja može da traje više godina, nekada i deceniju, a onda, kada broj T limfocita padne ispod 200/ml, počinju sledeći simptomi:

  • Oportunističke infekcije, odnosno one koje nisu uobičajene kod osoba sa zdravim imunskim sistemom, a najčešće upala pluća izazvana gljivicom Pneumocystis carinii, tuberkuloza, kandidijaza usne duplje i jednjaka, kriptokokni meningitis

  • Generalizovana limfadenopatija (uvećanje limfnih čvorića)

  • Tumori, najčešće Kapoši sarkom i rak grlića materice

Kada broj T limfocita padne ispod 50/ml, nastupa poslednji i najteži, uznapredovali oblik AIDS-a, koji se završava smrtnim ishodom.

Kakvo je stanje u Srbiji što se tiče HIV-a i AIDS-a?

U Srbiji broj zaraženih HIV-om raste iz godine u godinu.

Prema podacima UNAIDS (program Ujedinjenih nacija za HIV i AIDS), 2019. godine je u Srbiji bilo između 2.500 i 3.800 osoba svih uzrasta koji su nosioci HIV-a, od kojih je čak 200-500 zaraženo te godine.

Prevencija

Nerizično ponašanje je najbolji vid sprečavanja širenja HIV infekcije.

Nakon otkrivanja HIV-a i početka pandemije, veliki napori na svetskom nivou uloženi su u edukaciju u cilju prevencije širenja virusa.

Izbegavanje rizika podrazumeva korišćenje kondoma tokom seksualnih odnosa, korišćenje sterilnih igala za tetoviranje i pirsing i izbegavanje korišćenja narkotika.

Dijagnostika

Utvrđivanje prisustva HIV-a u krvi radi se na dva načina:

  1. Detekcijom virusa ili delova virusa (PCR test)

  2. Utvrđivanjem prisustva antitela na HIV (ELISA, Western Blot test)

Prozor (window) period je vreme u kom u organizmu nema dovoljno virusa da bi testovi bili validni. Iako je za HIV ovaj period relativno dug, 4-6 nedelja nakon rizičnog kontakta, rano otkrivanje HIV infekcije je veoma važno, da bi terapija mogla blagovremeno da se sprovede.

Lečenje

Osnovna terapija kod HIV pozitivnih pacijenata je antiretroviralna terapija (inhibitori reverzne transkriptaze i inhibitori proteaze), a zatim i terapija protiv sekundarnih infekcija.

Blagovremeno lečenje može da prolongira latentnu fazu HIV infekcije i odloži početak AIDS-a, spreči pojavu komplikacija, poboljša kvalitet života i produži životni vek inficiranih.

Šta je budućnost borbe protiv HIV-a i AIDS-a?

Prof. dr sc. med. Darko Nožić, infektolog kaže:

„Danas, u vreme pandemije COVID 19, shvatamo važnost zaštite od virusa što prvenstveno uključuje nošenje maski. I HIV je virus od koga takođe možemo da se zaštitimo ako se odgovorno ponašamo i koristimo kondom pri svakom seksualnom odnosu.“

Svetski dan borbe protiv HIV-a/AIDS-a se svake godine obeležava u celom svetu od 1988. godine sa ciljem da se promoviše sprečavanje prenošenja virusa, testiranje na HIV, prestanak stigmatizacije obolelih i ulaganje u razvoj lekova.

Tema ovogodišnje kampanje je ‚‚Otpornost i snaga“ (Resilience and Impact). Prvi decembar je prilika da se podigne svest o sidi, oda počast preminulima od ove bolesti, proslave uspesi u lečenju i istakne sve veća dostupnost savremenim lekovima zahvaljujući kojima oboleli mogu dugo da žive, pa čak i dobiju zdravu decu.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend