Naslovna / Zdravlje

Zašto osećamo BOL U GRUDIMA i kada je to znak za uzbunu?

Piše: Dr Irina Radošević, lekar opšte prakse
10:00 - 20. 11. 2020.

Nije svaki bol u grudima izazvan problemima sa srcem, ali je svaki bol u grudima znak za odlazak lekaru

Ne postoji osoba koja nekada u životu nije osetila neku vrstu bola u grudima. Većina starijih pacijenata se s pravom uplaši misleći da je u pitanju srčani udar. Međutim, nije svaki bol u grudima izazvan problemima sa srcem, ali je svaki bol u grudima znak za odlazak lekaru.

Kada osetimo bol, neophodno je da postavimo sebi pitanja neophodna za inicijalnu diferencijalnu dijagnozu bola u grudima:

  1. Gde vas boli – iza grudne kosti, u celim grudima, samo u jednoj polovini grudnog koša?
  2. Kako je bol počeo – naglo ili postepeno?
  3. Kada je počeo bol?
  4. Kog je intenziteta?
  5. Kakvih je karakteristika? Da li vas pritiska u grudima, steže, boli oštro ili probada?
  6. Da li se bol širi u druge delove tela – ruke, vrat, leđa?
  7. Da li nešto aktivira bol ili ga pogoršava – udah, pokret, kašalj, određeni položaj tela?
  8. Da li postoje prateći simptomi – mučnina, otežano disanje, kašalj, bol u stomaku, lupanje srca?

Pravilo je da se svaki naglo nastali bol u grudima smatra srčanim udarom dok se ne dokaže suprotno. I svakako se odmah treba javiti u dežurnu ustanovu, ali ne treba odmah paničiti.

Zašto nastaje bol u grudima?

Uzroka bola u grudima ima mnogo i možemo da ih podelimo u nekoliko kategorija:

  • Srčanog porekla: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina, zapaljenje srčane maramice, spazam koronarnih arterija, kardiomiopatija, anemija, disekcija aorte, plućna hipertenzija.

Klasifikacija stabilne angine pektoris

Klasa Anamnestički podaci
I Uobičajena fizička aktivnost ne izaziva bol (šetnja, penjanje uz stepenice)
II Lako ograničenje uobičajene aktivnosti dovodi do bola (šetnja ili penjanje uz stepenice, hod uzbrdo, bol posle obroka, na hladnoću, vetar, zbog emocionalnih stresova)
III Mala fizička aktivnost dovodi do bola (šetnja po ravnom, penjanje uz stepenice)
IV Nemogućnost da se izvrši bilo koja fizička aktivnost bez bola (bolovi mogu biti prisutni i u miru)
  • Plućnog porekla: plućna embolija, zapaljenje pluća, zapaljenje plućne maramice, pneumotoraks.
  • Gastrointestinalnog porekla: ezofagealni refluks/spazam, ruptura jednjaka…
  • Mišićno-skeletnog porekla: prelom rebara, zapaljenje hrskavice grudnog koša (kostohondritis), povreda grudnog koša, Herpes zoster.
  • Ostalo: anksioznost, panični napad, depresija, korišćenje kokaina, limfom…

Iako je za sva ova stanja i bolesti zajednički simptom bol u grudima, razlikuje ih tip, lokalizacija bola, kao i drugi udruženi simptomi.

Kakav bol izaziva infarkt miokarda?

Bol kod srčanog udara se uglavnom javlja naglo, izuzetno je jak i traje i po nekoliko sati u kontinuitetu. Lokalizovan je iza grudne kosti, a kod jedne trećine bolesnika se širi prema ramenima, u ruke, ređe prema stomaku, leđima, vratu i vilici. Pacijenti bol najčešće opisuju kao stezanje i pritisak u grudima. Često su udruženi simptomi znojenja, malaksalosti, vrtoglavice i omaglice, mučnine, povraćanja ili gušenja. Generalno bol je sličan onom kod angine pektoris, ali je mnogo jači i duže traje. Atipičan bol kod srčanog udara se retko javlja, najčešće kod dijabetičara i starijih bolesnika, u vidu blagog bola, ili čak bol potpuno izostaje. Poznato je da se srčani udar češće javlja u jutarnjim časovima, mada naravno može da nastupi u bilo koje doba dana i noći, a često započinje tokom fizičke aktivnosti ili u stresu.

Ključni dijagnostički postupak koji će lekar uraditi u diferencijalnoj dijagnostici bola u grudima srčanog i nesrčanog porekla je EKG i srčani enzimi iz krvi (CK, CK-MB, troponin).


             Klasična slika akutnog infarkta miokarda na EKG-u

Kada nastane disekcija (cepanje) grudne aorte, bol nastaje iznenada, naglo i veoma je jak. Opisuje se kao cepajuć, razdiruć, i lokalizovan je najčešće u gornjoj polovini prednje strane grudnog koša.

Kako grudi bole usled infarkta pluća?

Jačina bola, kao i cela klinička slika, kod plućne embolije zavisi od stepena zapušenja plućnih krvih sudova. Kod manjeg infarkta pluća, bol se opisuje kao oštar, lokalizovan je sa jedne strane grudnog koša, i pojačava se pri dubokom udahu i kašlju – tzv. pleuralni bol. Kod masivne plućne embolije, bol je u vidu jakog pritiska u grudima. U oba slučaja bol je praćem otežanim disanjem,  ponekad iskašljavanjem krvi i lupanjem srca. U dijagnostici plućne embolije, ključni su d-dimer i angiografija pluća.

Kako boli upala pluća?

Bol u grudima kod pneumonije, odnosno zapaljenja pluća, zavisi od težine infekcije, i javlja se u oko 60% slučajeva. Bol je pleuralnog karaktera, odnosno javlja se na strani grudnog koša na kojoj je upala, oštrog, odnosno probadajućeg karaktera je, i pojačava se pri kašlju, dubokom udahu. Bol je praćem tipičnim znacima infekcije – kašalj, iskašljavanje, povišena temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima i zgobovima, itd. Dijagnostikuje se uz pomoć rentgena pluća i laboratorijskih nalaza (leukociti, CRP).

Pleuralni bol se takođe javlja i kod pleuritisa – zapaljenja srčane maramice, kao i kod plućnih priraslica (ožiljci nakon infekcija pluća).

Kako bole grudi zbog oboljenja u stomaku

I na kraju, bol u grudima može da se javi i kao posledica oboljenja u stomaku, kao što je npr, gastroezofagealni reflux/gastritis, kod koga se želudačna kiselina „vraća“ iz želuca u jednjak (koji se nalazi u grudnom košu). Bol je u vidu pečenja, žarenja iz grudne kosti, retko se širi u druge delove grudnog koša, i često je praćen gorušicom.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend