Nedostatak sna dovodi do hormonske promene u organizmu koja podstiče apetit Foto: Shutterstock
Svakodnevno primamo savete stručnjaka u vezi sa ishranom, dijetama, zdravim i nezdravim navikama, međutim, za stručnjake u toj oblasti je od velike važnosti i da li su ponašanja u ishrani stečena ili u njihovom formiranju igra ulogu genetska predispozicija? Na ovo pitanje pokušao je da odgovori naučni tim sa Odeljenja za epidemiologiju Medicinskog univerziteta u Beču.
Bečki naučnici su, naime, identifikovali četiri vrste ponašanja u ishrani koje su delimično nasledne. Nazvali su ih „grickanje“, „neredovna i nezdrava ishrana“, „restriktivna ishrana“ i „emocinalna ishrana“.
To posebno važi za „grickanje“ između obroka koje karakteriše prejedanje, odnosno nemogućnost da se prestane sa jelom, što je većina nas nekada iskusila, a ustanovljeno je da na telesnu težinu utiču genetski faktori tako što „upravljaju“ načinom ishrane.
Analizirani su podaci o genetskoj sklonosti, ponašanju u ishrani, indeksu telesne težine i obimu struka koji su dobijeni posmatranjem 4.036 finskih blizanaca starosti između 31 i 37 godina. Istraživanje sprovedeno u saradnji sa Univerzitetom Helsinki, pokazalo je da je ishrana jednojajčanih mnogo sličnija nego ishrana dvojajčanih blizanaca.
U studiji su primenjene dve metode. Klasična metoda ispitivanja blizanaca u okviru koje se empirijska istraživanja koriste da bi se utvrdilo koje ponašanje je nasledno, a koje je posledica uticaja sredine.
Druga metoda se zasniva na novoj studiji genoma koja podrazumeva upoređivanje kompletnog genoma više hiljada ljudi u potrazi za genetičkim varijacijama koje su povezane sa određenim bolestima, što je važno budući da je danas poznato tačno milion različitih genetičkih varijacija koje uslovljavaju prekomernu težinu.
– Rezultati studije ne treba da obeshrabre, nego da objasne zašto je nekim ljudima teže da održavaju svoju telesnu težinu. Generacijama unazad naši geni su se vrlo malo ili nimalo izmenili, a ipak u Evropi ima sve više ljudi koji pate od prekomerne težine i gojaznosti. Izbalansirana ishrana, fizička aktivnost i dovoljno sna su načini na koje se borimo protiv genetike.
Postoje i istraživanja koja su pokazala da nedostatak sna dovodi do hormonske promene u organizmu koja podstiče apetit – izjavila je dr Bogl koja je na čelu bečkog naučnog tima.
Na osnovu ovih saznanja proisteklih iz istraživanja, objavljenog u „Američkom žurnalu za kliničku ishranu (American Journal of Clinical Nutrition), terapijski pristup u prevenciji prekomerne težine i gojaznosti može se fokusirati na promenu navika u ishrani kada su u pitanju pacijenti sa ovom predispozicijom.
